Spremanje za izlazak uz suze
Drage moje Ribe, današnja Astro Zabava gađa direktno u centar vašeg najpoznatijeg, balkanskog fenomena – odlazak u kafanu! Kada zemljani znak ide u kafanu, on nosi novčanik i planira da jede. Kada vatreni znak ide u kafanu, on ide da dominira i da se takmiči ko je najglasniji. Ali vi? Vama izlazak u kafanu nije zabava. To je katarzičan, ritualni egzorcizam!
Sve počinje u vašoj sobi, dva sata pre izlaska. Vi se uvek, po nepisanom pravilu, spremate za izlazak tačno onog dana kada vam je duša polomljena na komade. Raskinuli ste, šef vas je maltretirao, ili vas je jednostavno pukla ona vaša neptunovska depresija.
Dok se šminkate (ili oblačite), vama teku suze. Oblačite najbolju moguću odeću, ali u sebi ponavljate: “Ne želim da idem, smetaće mi buka, ja sam previše osetljiva za ovaj grubi svet.” Zovete drugaricu da otkažete. Ona vas ipak natera da izađete. Vi brišete suze, stavljate parfem i krećete u kafanu kao osuđenik na smrt, apsolutno ubeđeni da ćete celu noć presedeti u uglu sa kiselom vodom.
Faza prva: Skeniranje iz mračnog ugla i gađenje nad svetom
Ulazite u kafanu. Muzika vrišti, ljudi se guraju, smeju se i piju. Vaša prva reakcija je apsolutno zgražavanje. Vaš plemeniti, estetski nervni sistem je šokiran količinom površnosti u prostoriji. Vi pronalazite onaj najdalji, najmračniji sto u samom uglu. Skupljate se kao ranjena srna.
Dok vaši prijatelji naručuju prvo piće, vi odbijate. “Neka, ja ću samo sokić ili čašu crnog vina.” Vaš pogled u tih prvih sat vremena bi mogao da zamrzne i vulkan. Vi posmatrate ljude oko sebe i u glavi držite predavanje o propasti civilizacije.
Gledate onog bahatog momka za susednim stolom i mislite: “Gospode, koliko tužan, prazan ego. Sigurno vara svoju devojku.” Gledate pevačicu i duboko žalite njenu “istrošenu auru”. U ovoj prvoj fazi, vi ste najgori, najmračniji hejter na planeti i vaši prijatelji već počinju ozbiljno da žale što su vas uopšte naterali da napustite kuću.
Faza druga: Hemijska reakcija i probijanje matrice
A onda, negde na pola drugog pića, dešava se onaj jezivi, magični, neptunovski “klik”! Vi ste vodeni znak, a alkohol (i sama atmosfera) je direktno pod uticajem Neptuna. Onog trenutka kada ta supstanca krene kroz vaš krvotok, ona vaša teška, depresivna maska žrtve se ne samo topi – ona eksplodira!
Muzika prelazi na onu tešku, emotivnu, kafansku klasiku. Pevač pogađa onaj jedan, kobni stih o nesrećnoj ljubavi. Vi prestajete da gledate u telefon. Vaše oči se šire. Vi odjednom, iz čista mira, tresnete rukom o sto, okrećete se ka drugarici i vičete: “Ma, ko njemu daje za pravo da me gazi! Konobar, daj ovamo flašu!”
Od tog sekunda, Riba preuzima kafanu! Vaša do malopređašnja depresija se pretvorila u najjaču adrenalinsku bombu u prostoriji. Vi više ne sedite u uglu. Vi ste na nogama! Vi ste na stolu! Vi grlite pevača, vi častite muziku i pevate iz sveg glasa sa suzama u očima, slaveći svoju sopstvenu, veličanstvenu bol!
Faza treća: Psihoterapija konobara na pauzi
Oko dva ujutru, vaša magija ulazi u treću, najurnebesniju fazu. Kafana je u haosu, ali vi ste naprasno seli. Vaš mozak je prešao iz faze slavlja u fazu “Spasioca sveta”. Vi hvatate konobara za ruku dok vam donosi račun.
To nije običan razgovor. Vi povlačite tog nepoznatog dečka, koji je umoran i samo želi da ide kući, da sedne pored vas. Gledate ga duboko u oči i kažete: “Brate, vidim ti u očima… Nisi ti za ovaj posao. Imaš umetničku dušu. Ko te je povredio? Ispričaj mi sve.”
Konobar stoji u šoku! Za tri minuta, vi ste od njega napravili svoju žrtvu. On vam priča o svom propalom fakultetu i kreditu, a vi mu gurate u ruke nenormalno veliki, nesrazmeran bakšiš uz reči: “Ovo je za tebe, ne za gazdu. Veruj u svoje snove!” Vi ste ostavili pola svoje ušteđevine u kafani, ali se osećate kao humanitarna ikona.
Odlazak kući i karmičko usvajanje lutalica
Svanjava. Kafana se zatvara. Vaši prijatelji jedva stoje na nogama, ali vaša neptunovska misija na ovoj planeti još nije završena! Dok hodate kući po praznim, hladnim ulicama, u vama se budi vaš najčistiji, najopasniji instinkt – onaj za zbrinjavanje odbačenih.
Iza kontejnera se čuje mjauk, ili vidite napuštenog psa sa onim tužnim očima. Ovan bi ga pomazio i nastavio. Ali Riba… Riba pada na kolena! Vi u tri ujutru nasred ulice ridate nad sudbinom tog psa. Vaš mozak izvodi spektakularan zaključak: “On je sam kao i ja! Mi smo dve ranjene duše!”
Sutradan ujutru, vi se budite sa epskim mamurlukom, suvim ustima, ispražnjenim bankovnim računom, obrisanim porukama koje ste u mraku poslali bivšem (jer ste naravno poslali onu dramatičnu poruku oko jedan ujutru), i sa ogromnim, blatnjavim, uličnim psom koji spava na vašem skupom tepihu!
Šta vaši izlasci zapravo govore o vašoj duši?
Drage moje Ribe, koliko god ovo zvučalo kao vrhunska komedija, ova vaša kafanska tura je hirurški precizna slika vaše cele egzistencije. Vi ste znak koji živi od ekstrema. Vi ne poznajete “zlatnu sredinu”. Vama je sve ili apsolutna izolacija, strah i depresija u uglu sobe, ili preterano, rasipničko, ludačko davanje svega što imate celom svetu oko sebe.
Vama je potrebna katarza da biste preživeli svoje dubine. Vama je potrebno da izbacite taj otrov, bilo kroz pesmu, bilo kroz trošenje novca na nepoznate ljude koji pate. Vi kroz tuđe probleme uvek, ali uvek lečite svoje sopstvene rane. Zato vas ljudi obožavaju u društvu – jer kada Riba odluči da prestane da pati i krene da slavi, ona stvara magiju koju nijedan novac na planeti ne može da kupi!
Poruka Mastera
Drage moje Ribe, vaš životni scenario je materijal za Holivud! Prestanite da se krivite dan posle izlaska! Da, poslali ste onu glupu poruku bivšem, da, ostavili ste pare konobaru i da, usvojili ste i treću mačku sa ulice. Pa šta? Vaša ludost je ono što ovu sivu, dosadnu planetu drži u balansu! Vaše srce je toliko ogromno da ponekad mora da pukne od smeha, pesme i vina kako ne bi puklo od tuge. Samo vas jedno zvezde mole – sledeći put kada krenete u kafanu “da samo popijete jedan sok”, ostavite onaj deo srca koji piše bivšima kod kuće zaključan u fioku, a u grad ponesite samo onaj deo koji pleše na stolovima i vlada noćima! Živela vaša neptunovska ludost!
