Rečenica koja zvuči kao raj, a krije pakao
Drage moje Ribe, došlo je vreme da razbijemo još jednu ogromnu zabludu koja se provlači o vama, a zbog koje mnogi toksični partneri i manipulatori misle da su izvukli deblji kraj. U astrološkim krugovima, vi ste poznati kao znak koji najlakše prašta. Svi tvrde da vi imate srce oca Makarija, da prelazite preko prevara, preko izdaja i teških reči onako kako običan čovek prelazi ulicu.
I zaista, vi uvek izgovorite onu čuvenu, svetu rečenicu: “Nema veze, razumem te. Sve ti je oprošteno.” Partner ili prijatelj u tom trenutku padne na kolena, poljubi vam ruku i misli da je preživeo katastrofu. Misli da je dobio “zeleno svetlo” za novi početak i da je njegova greška obrisana gumicom.
Kakva naivna, epska, stravična greška onoga ko ne poznaje neptunovsku dubinu! Danas zvezde skidaju pečat tajnosti sa vašeg “Sindroma Lažnog Oproštaja”. Otkrivamo zašto vi nikada, ali apsolutno nikada ne praštate onako kako to svet misli, i kako tu izgovorenu rečenicu koristite kao uvod u najbrutalniju, doživotnu psihološku odmazdu od koje vašem partneru otpadaju slojevi duše!
Zašto uopšte izgovarate da ste oprostili?
Da bismo shvatili vašu kaznu, moramo da razumemo vašu podsvest u onom kritičnom momentu kada vas neko povredi. Zašto ne vrištite, zašto ga ne ostavite na licu mesta kao što bi uradio Ovan? Zato što je vaš strah od samoće, promene i konflikta u tom trenutku jači od vašeg besa. Vi panično izbegavate onu finalnu, surovu raspravu o prekidu odnosa.
Drugi razlog je vaš kompleks moralne superiornosti. Vaš ego se hrani time što ste vi “bolji” od onoga ko vas je povredio. Kada vi kažete: “Ja tebi praštam, jer si ti slab čovek koga vode niski nagoni, a ja umem da volim višu istinu,” vi zapravo tog čoveka niste pomilovali. Vi ste ga tim oproštajem kastrirali i bacili u blato!
Vi ste mu time stavili do znanja da je on na emotivnoj evolutivnoj lestvici negde u nivou bakterije, dok ste vi na tronu anđela. Vi kupujete onaj osećaj mučeničke, božanske moći nad njegovom grešnom dušom.
Otvaranje doživotnog arhivskog dosijea
I šta se dešava dan nakon “oproštaja”? Vaš partner misli da je sve normalno. Ali u vašoj glavi, njegov prekršaj nije izbrisan! Vi ste ga upravo obradili, sortirali, ubacili u najčvršću fasciklu u arhivi svog besa i zaključali. Taj prekršaj sada postaje vaša zlatna rezerva za svaku sledeću krizu u vašem životu!
Vi niste oprostili! Vaša trauma je i dalje živa, krvava i pulsira. Pošto ste zabranili sebi da vičete kada je trebalo da vičete, vaš potisnuti bes počinje da mutira u pasivnu agresiju. Odnos prividno funkcioniše, vi mu pravite kafu, spavate u istom krevetu, ali on oseća da je nešto nepovratno umrlo. Oseća onu čuvenu, tešku, ledenu barijeru oko vašeg srca kroz koju više nikada neće moći da prođe.
Pasivno-agresivna kamata koja se plaća na rate
Vaša kazna se ne servira odjednom, vi nju naplaćujete svakodnevno, na sitne rate sa stravičnom kamatom! Kada god partner zaboravi da uradi neku sitnicu, ili kada se posvađate oko potpuno nebitne, banalne stvari (kao što je neoprano suđe), vi nećete napasti neoprano suđe.
Vi ćete ga pogledati onim ravnim pogledom, uzdahnuti duboko, napraviti dramatičnu pauzu i izgovoriti: “Dobro, de. Nije strašno. Kad sam mogla da preživim ono što si mi uradio pre tri godine u avgustu, preživeću i ovo suđe.” Bam!
Taj udarac ispod pojasa momentalno parališe drugu stranu! On ne može da se brani jer vi niste podigli ton. Vi niste agresivni, vi ste žrtva. On mora ponovo, po hiljaditi put, da guta pljuvačku, da se oseća kao smeće i da se izvinjava za nešto što je mislio da je odavno rešeno i isplaćeno. Vi ga tom jednom, pasivno-agresivnom rečenicom vraćate u njegov najgori blam!
Ubijanje ljubavi hiljadama sitnih rezova
Ovakvim ponašanjem, Riba postaje najgori dželat sopstvene veze. Vi niste prekinuli odnos, ali ste odlučili da partneru ne dozvolite da ikada zaboravi svoj greh. Vi njime sada gospodarite pomoću nametanja hronične, paralizujuće krivice. On više ne diše pored vas, on hoda po jajima.
Svaki njegov potez, svaki njegov izlazak u grad je pod vašim nemim, sudijskim okom. Kad on krene napolje, vi ćete mu sa anđeoskim osmehom reći: “Lepo se provedi ljubavi, i nemoj da se opterećuješ da li sam ja sama kod kuće… naučila sam ja da me napuštaju.” On nakon te rečenice ne može da se provede. Njemu je preselo i piće i izlazak! Vi ste mu uspešno, hirurški precizno otrovali veče.
Za manipulatora i zlotvora, ovo je prava, adekvatna i zaslužena kazna. Ali problem nastaje kada ovu taktiku primenjujete na partnere koji su zaista normalni, koji su zaista pogrešili i koji se zaista kaju. Vaš “lažni oproštaj” je ubica svake normalne nade u zajedničku sreću, jer on funkcioniše kao hiljadu sitnih rezova nožem koji ne ubijaju odmah, već puštaju čoveka da iskrvari.
Cena koju plaća vaš lični okean
Zašto je važno da hitno i surovo dekonstruišemo ovaj vaš obrazac ponašanja? Zato što, drage moje Ribe, ova “tiha kazna” zapravo ubija VAS, a ne njega!
Vi ste onaj ko u svom stomaku konstantno mora da nosi otrov tuđe greške! Zamislite da svakog dana, u tašni, vučete ciglu od deset kilograma sa imenom njegovog prekršaja. Zbog tog neoproštenog bola i zlopamćenja pod maskom milosrđa, vi često padate u hronične depresije, gubite svoj unutrašnji sjaj i starite pre vremena.
Kada pijete otrov očekujući da druga osoba umre, taj otrov uništava isključivo vaš organizam. Vi ste, u nameri da njega kaznite, zapravo zauvek zarobili sopstveni mozak u trenutku njegove izdaje. Vi ste zamrzli svoj život.
Proces pravog ezkortizovanja demona
Riba mora da nauči najtežu lekciju svog karmickog ciklusa: Praštanje ne znači slabost, a odlazak ne znači poraz! Ako vas je neko ranio toliko duboko da znate da to nećete moći da zaboravite, da znate da ćete mu to prebacivati celog života – NEMOJTE MU OPROSTITI!
Nemojte glumiti Isusa! Budite čovek od krvi i mesa. Ljuta žena (ili muškarac). Okrenite se, zalupite vrata, i recite: “Ne praštam ti. Završili smo za sva vremena!” Presecite to hirurškim nožem, pa makar bolelo kao pakao. Bićete čisti. A ako odlučite da oprostite, onda ta fascikla mora da izgori u plamenu i da se više nikada, do kraja svemira, ne spomene ni rečju ni uzdahom!
Poruka Mastera
Drage moje Ribe, vaša sposobnost pamćenja je vaš blagoslov u biznisu, ali je vaš najveći neprijatelj u ljubavi! Prestanite da koristite tuđe stare greške kao oružje za nametanje osećaja krivice i držanje kontrole! Živeti sa nekim koga potajno niste oprostili je kao živeti sa neotkrivenim rakom – iznutra truli sve što je lepo. Ako zaslužuju kaznu, odsecite ih iz svog univerzuma bez milosti! A ako odlučite da ih volite dalje, oslobodite ih svog “tihog terora”. Pravi, gordi neptunovski okean ne čuva đubre na svom dnu, on ga jednostavno ispljune na neku nepoznatu obalu i nastavi svojom najlepšom, slobodnom strujom!
