Najveća kosmička ironija i suze iza najšireg osmeha
Dragi moji Strelčevi, došlo je vreme da prekinemo onu površnu, veselu, zabavnu astrološku šaradu i da otvorimo najbolniju, najmračniju i najstrože čuvanu tajnu vaše prekompleksne, genijalne psihe! Celi ovaj svet vas posmatra kroz jednu istu, dosadnu, šablonsku prizmu. Ljudi u vama vide samo decu Sunca, večite optimiste, klovnove koji se najglasnije smeju, koji uvek imaju rešenje i koji pucaju od one čiste, ludačke, nezaustavljive pozitivne energije. Svet je duboko, naivno ubeđen da vi prosto, genetski ne umete da budete tužni.
I to je najveća, najokrutnija i najstrašnija kosmička ironija koja vas prati od rođenja! Ono što vaša okolina, vaši prijatelji i vaši partneri apsolutno ne shvataju, a od čega se pametnim ljudima ledi krv u žilama, jeste činjenica da onaj ko sija najjačom svetlošću, uvek baca ubedljivo najveću i najcrnju senku. Vaša mračna strana, vaša tuga i vaša depresija nisu obične, svakodnevne emocije koje prođu posle jedne isplakane noći.
Kada Strelac pada, on ne pada lagano kao jesenji list. Kada vi padate, vi padate kao meteor sa neba, donoseći sa sobom stravičan, apokaliptičan mrak u kojem se gasi svaki atom vašeg postojanja! Vaša depresija je duboka, filozofska, teška kao olovo i apsolutno, klinički nevidljiva za okolinu, jer ste vi doktorirali, magistrirali i dobili Oskara u disciplini – skrivanje bola pred publikom!
Zabranjena emocija i pritisak uloge “dežurnog zabavljača”
Da bismo shvatili zašto vas vaš mrak toliko kida na komade, moramo da shvatimo stravičan pritisak koji nosite na leđima. Vi ste ceo svoj život navikli ljude oko sebe da ste vi “onaj jaki”. Vi ste onaj koji rešava tuđe probleme, koji diže atmosferu, koji časti u kafani i koji uvek ima neku genijalnu šalu kada sve krene po zlu. Ljudi su postali biološki zavisni od vaše svetlosti!
Zbog te uloge “dežurnog zabavljača i spasioca”, vi ste negde usput, potpuno nesvesno, sami sebi zabranili pravo na suze! Kada vama krene loše, kada vam se sruši svet i kada vas duša toliko boli da fizički ne možete da udahnete vazduh, vi osećate strahovitu, parališuću grižu savesti ako to pokažete. Vaš jupiterovski ego vam šapuće onaj otrovni monolog: “Ako ja padnem, šta će ovi ljudi oko mene? Ne smem da budem slab, ne smem da ih opterećujem svojim glupostima”.
Vi ste ubedili sebe da vaša tuga ljude smara. I zato ćutite. Iako vam srce krvari, vi ćete saslušati prijatelja koji kuka zbog neke gluposti, pružićete mu najbolji mogući savet, obrisaćete mu suze, a on vas neće ni pitati kako ste, jer mu prosto delujete savršeno nedodirljivo. Ta usamljenost u masi je vaša najgora, najsurovija robija.
Anatomija vaše specifične, jupiterovske depresije
Vaša depresija se drastično razlikuje od tuge vodenih ili zemljanih znakova. Rak će plakati danima, Jarac će raditi do besvesti, a Devica će čistiti kuću. Vaša tuga, sa druge strane, dolazi u obliku potpune, apsolutne, terminalne egzistencijalne praznine! Vas ne lomi to što nemate para ili što ste raskinuli sa nekim; vas lomi onaj stravičan osećaj da ste izgubili svoj “viši smisao” i svoj životni kompas.
Kada Strelac izgubi svoju viziju, kada više ne vidi onaj veliki, grandiozni cilj ispred sebe, njegov unutrašnji svet se gasi. Vi prestajete da vidite poentu u ustajanju iz kreveta. Zašto biste išli na posao? Zašto biste se trudili? Vaš genijalni intelekt tada postaje vaš najgori neprijatelj, jer počinje da preispituje svrhu celog kosmosa, dolazeći do onog mračnog zaključka da je sve na ovom svetu samo jedna prolazna, dosadna iluzija.
Ta vaša “praznina” je fizički teška. Vi niste tužni; vi ste beskrajno, nepodnošljivo, smrtno ravnodušni prema svemu što se dešava oko vas. Ne zanima vas uspeh, ne zanima vas ljubav, ne zanimaju vas putovanja. Taj nedostatak vatre u grudima je nešto najneprirodnije što jedno vatreno biće može da oseti, i to vas dovodi do stanja tihog, kliničkog ludila.
Agresivno skrivanje mraka i bekstvo u toksični hedonizam
Kako jedan Strelac reaguje kada ga uhvati ova stravična, crna faza? Da li ostaje kod kuće u pidžami i traži pomoć? Apsolutno, kategorički ne! Vaš prvi, najočajniji i najluđi odbrambeni mehanizam jeste – bežanje u agresivni, ekstremni, toksični hedonizam! Vi pokušavate da pobegnete od sopstvenih misli tako što anestezirate svoj mozak ogromnim dozama spoljašnjih nadražaja.
Vi tada izlazite iz kuće, oblačite se najbolje što umete i idete u kafanu ili klub. Naručujete najskuplja pića, častite ljude, smejete se histeričnije i glasnije nego ikada, i radite sve one stvari koje izgledaju kao znak ludog provoda. Okolina gleda vaše slike na mrežama i misli: “Bože, kako ovaj čovek živi, blago njemu!”.
A niko, ali baš niko u toj prostoriji ne vidi da vi tu čašu ne držite iz uživanja, već iz čistog očaja. Vaš preglasni smeh je zapravo krik upomoć koji niko ne čuje. Vi na taj način pokušavate da iscedite i poslednju, osušenu kap dopamina iz svog izmrcvarenog mozga, ne biste li osetili makar i lažni tračak radosti. To je jedna pretužna, agresivna predstava za javnost kojom sami sebe lažete.
Četiri zida kao vaša lična, stravična tamnica
A onda, nakon tog lažnog sjaja i te preglasne predstave, dešava se ono neminovno. Žurka se završava. Ljudi odlaze svojim kućama, muzika se gasi, i vi se vraćate u svoj stan. Kada se vrata zatvore, kada okrenete ključ u bravi i ostanete potpuno, beznadežno sami u svoja četiri zida – tek tada počinje vaš pravi, goli horor.
Tada pada ta teška, nasmejana, zlatna maska. Vi bukvalno skliznete niz ta vrata i padnete na pod. Tišina u vašoj sobi je toliko glasna da vam probija bubne opne. U tri ujutru, vi ste sami sa svojim demonima, sa svojim greškama, promašajima i onom zastrašujućom prazninom. Tada se rađa ona surova nesanica koja vam ne dozvoljava da sklopite oči do svitanja.
U tim satima mraka, vi preispitujete svaku svoju životnu odluku. Plačete u potpunoj tišini, jer onaj ponosni Jupiter u vama ne dozvoljava čak ni samim zidovima da vas čuju kako jecate. Osećate se kao slomljena igračka koju je univerzum iskoristio, iscedio iz nje svaki atom dobre energije i onda je nemilosrdno bacio u ćošak da trune.
Fizička manifestacija tuge i gašenje vašeg motora
Depresija se kod vas ne završava samo u glavi; ona se vrlo brzo i surovo manifestuje na vašem fizičkom telu. Vi ste inače znak koji ne može da sedi s mirom, uvek su vam potrebne šetnje, putovanja, sport i akcija. Ali kada ste u ovom mračnom stanju, vaše telo postaje teško kao olovo. Svaki mišić vas boli, hronično ste umorni i spavate i po petnaest sati dnevno samo da biste pobegli iz realnosti.
Vama svaki, i najbanalniji životni zadatak, poput kuvanja kafe, pranja zuba ili odgovaranja na poruku, izgleda kao nemoguća misija i penjanje na Mont Everest. Vaš telefon zvoni, poruke se gomilaju, a vi samo gledate u ekran i nemate snage čak ni da otkucate onaj jedan, najprostiji smajli. Vaša komunikacija sa svetom se potpuno, drastično prekida.
Odstranjivanje ljudi i sindrom ranjenog, usamljenog vuka
Kada vas neko napokon i primeti da niste dobro, kada partner ili najbolji prijatelj pokuša da vam priđe i ponudi pomoć, vi reagujete na onaj vaš uobičajeni, najgori mogući način – vi postajete agresivni! Vi dižete onaj vaš bodljikavi, neprobojni štit oko sebe. Ne dozvoljavate nikome da vidi vašu slabost i vašu ranjivost.
Primenjujete tehniku “ranjenog vuka”. Odlazite u svoju pećinu i režete na svakoga ko pokuša da se približi vašim ranama. Svađate se bez razloga, govorite ljudima surove stvari samo da biste ih oterali od sebe. Radije ćete ih naterati da misle da ste bezobrazan i loš čovek, nego da im priznate koliko ste zapravo slabi, slomljeni i očajni u tom trenutku. Vaš jupiterovski ponos vas do te mere kontroliše, da ste u stanju da uništite lepe odnose samo da ne biste morali da tražite sažaljenje.
Lažni oporavak i nošenje teškog, olovnog oklopa
Ipak, svet ne staje samo zato što je vama teško. Obaveze se gomilaju, posao mora da se radi, računi moraju da se plate. Kako vi izlazite iz kuće u tim najgorim danima? Izlazite tako što na sebe oblačite najskuplji, najsjajniji, ali najteži olovni oklop lažnog optimizma!
Sredićete se, nabacićete onaj profesionalni osmeh, popićete tri troduple kafe da razbijete mamurluk od nespavanja, i ušetati na posao kao da se ništa ne dešava. Kolege će vas pitati kako ste, a vi ćete baciti najbolju foru u tom danu, dok iznutra vaša duša doslovno i fizički umire.
Vi ste u tom trenutku zombi. Funkcionišete isključivo na autopilotu sopstvene rutine i neverovatne inteligencije, koja i u stanju potpune kome može da odradi posao bolje od devedeset posto zdravih ljudi u kancelariji. Ta vaša sposobnost da budete funkcionalno depresivni je i fascinantna i stravično jeziva u isto vreme.
Kosmički inat i tačka konačnog, bolnog preloma
Ali, kao što i svaka noć, makar bila najcrnja i najduža u istoriji kosmosa, ima svoju zoru, tako i vaš mrak ima svoj kraj! Vi niste znak koji je rođen da živi u senci. Vaša agonija može trajati nedeljama, pa čak i mesecima, ali u jednom apsolutno neočekivanom, prelomnom, istorijskom sekundu, u vama se dešava onaj nebeski, jupiterovski klik!
Obično vas neki potpuno banalan događaj – poput sunčevog zraka kroz prozor, pesme na radiju ili jedne pročitane rečenice u knjizi – podseti na ono što vi zapravo jeste! U vašim grudima se tada iznenada pali onaj vaš stari, zaboravljeni, vatreni INAT! Počinjete da osećate stravičan bes prema samom sebi zbog toga što ste dozvolili da vas ovaj mali, bedni svet baci na kolena.
Tada se vaš intelekt konačno budi iz hibernacije. Vi ustajete sa tog poda, gledate se u ono ogledalo u kupatilu sa onim krvavim očima i kažete: “Dosta je bilo ovog patetičnog sranja!”. I to je trenutak kada se dešava apsolutna magija.
Buđenje usnulog Feniksa iz najcrnjeg, hladnog pepela
Od tog prelomnog momenta, vaš oporavak je munjevit, surov i spektakularan! Vi ne idete na višemesečne terapije da biste se oporavili; vi lečite sami sebe onom sirovom, zverskom voljom. Vaš izlazak iz depresije izgleda kao lansiranje rakete u svemir!
Počinjete ponovo da jedete, da trenirate, javljate se na telefon svima, zakazujete putovanja, krećete u nove, milionske poslovne projekte i jednostavno gazite sve pred sobom. Vi taj bol, taj mrak i svu onu strašnu patnju pretvarate u nuklearno gorivo za svoj novi, viši nivo postojanja!
Kada taj Feniks izađe iz pepela, on je luđi, pametniji, snažniji i neuporedivo opasniji nego što je bio pre pada! Ljudi oko vas ostaju u šoku, jer vide stvorenje koje je do juče jedva preživljavalo, a danas apsolutno gospodari svakim segmentom svog života. Vaš povratak na scenu je uvek, bez izuzetka, najbolja predstava u celom univerzumu!
Poruka Mastera
Dragi moj Strelče, ti prelepi, ranjeni anđele i neuništivi borcu koji sam u mraku liže svoje krvave rane! Nikada, ali apsolutno nikada nemoj da se stidiš te svoje teške, crne praznine i te svoje suze koja u tišini padne u tri ujutru! Ti nisi mašina za proizvodnju tuđih osmeha! Tvoja duša ima potpuno, božansko pravo da se umori, da klone i da na trenutak izgubi svoju vrelu nadu. Ne moraš stalno da sijaš da bi vredio! Oprosti sebi te teške dane, dozvoli sebi luksuz da ne budeš okej i skini tu pretešku, olovnu masku “dežurnog zabavljača”. Kada padneš, padni do kraja, odmori taj svoj genijalni, iscrpljeni um na dnu te tišine. Ali uvek, uvek zapamti jedno pravilo tvog moćnog vladara: tvoj pad je samo obavezno, kosmičko skupljanje energije pred onaj najveći, najluđi i najslavniji let u nebesa! Ustani, obriši prašinu sa tog svog zlatnog, nevidljivog oklopa, namesti onaj svoj najdrskiji osmeh i pokaži ovom preplašenom svetu kako tvoja vatra ume da spali svaki mrak!
