Onaj prepoznatljivi, mračni paradoks plutonovske aure
U ogromnom, površnom svetu astroloških tumačenja za ljude koji naivno čitaju novine iz dosade, postoji jedan stravičan, komični, neverovatan i teški paradoks zbog koga deca Plutona predstavljaju ubedljivo najveći misteriozni i mračni kosmički fenomen koji ruši svaku, ali baš svaku uličnu teoriju o ljudskim, emotivnim odnosima na onom prvom nivou amatera koji su obmanuti tim pričama. Sa jedne teške, olovne, zaleđene hirurške i oštre strane tog staklenog ogledala sa kog zrače na oko mrzovoljno; oni zrače tom neprikosnovenom, gustom arogancijom koja apsolutno gasi svaki jeftini razgovor, ućutkuje onim mrtvim olovnim ignorom masu po uglovima na poslu i koja sa svojim teškim “mrtvim uglom” iz koga posmatra onako kao vrhunski mračni neprobojni predator na dnu ledene tmine – ljudima sije paniku, golo i neviđeno stravično onako jako u kosti sazdano ludačko strahopoštovanje i opomenu svima onima prestrašenima i onako površnim oko njih.
A sa druge one suprotne ali jezivo povezane apsolutno nerazdvojne krvoločne nebeske tamne strane onog tog istog sjajnog novčića te kletve od arogancije od leda sa titanijumom; oni isti isprepadani ljudi sa istim tim drhtavim srcem odjednom padaju na testu volje ispred onog bića za koje su pričali u mraku da ih plaši, kad joj iz neke sulude kosmičke nužde bez ijedne reči uđu u taj njeni skener dok se Škorpija prosto nasloni cinično s tišinom bez emocije u prostoriji sa njim čekajući njegov promašaj. U tim istim, prestrašenim glavama prosečnih običnih ljudi oko njih nastupa potpuno neracionalna onako magijska ludačka preka potreba! Umesto da beže s prezirom glavom bez obzira dok vide njen oklop koji seže iz onih strahota s pogledima od titana, ti isti ljudi doslovno u samo pet prokleto kratkih minuta s onim mrakom razgovora, počinju da joj nesvesno bez trunke logike i samokontrole po pravilu istresaju na onaj njeni svesni neprobojni sto one potpuno i do kraja sve najcrnje skrivene, teške i mračne grehove koje iz zabluda ne bi priznali u snu o bolesti iz onog lažnog morala i sopstvenom strahu na javi čak ni pred najbližom rodbinom pre tog svog tragičnog sloma pred njom gde joj otkrivaju sebe gole u plaču kao pacijenti dok ih skenira iz senki kao najskuplji psiholog kog su nesvesno unajmili za taj greh pred svetom i neviđeno se čude kako je uopšte znala da to povuče onako hirurški i smireno bez ijedne psovke do kraja do temelja s olovnim pogledom iz onog zloglasnog njenog staklenog uma od koga taj dan svi beže sa nadom u srcu od istine iz svog nečistog i naivnog jadnog ega!
Plutonovski skener koji apsolutno nikada ne osuđuje tuđu tame
Šta se zapravo događa na onom energetskom, dubokom podsvesnom biološkom preokretu u tim uličnim komunikacijama po poslu sa takvim ljudima i folirantima zbog onog osećaja magije iz senke mraka koji ih probija kao mač ne onako sa uvredama iz afekta već kao spoznaja? Ljudi po prirodi žive u onom stravičnom strahu od tuđe javne osude ulica amatera preživljavajući te trule, mlake kompromise oko morala ne bi li ih neko od onih glupih komšija ili amaterskih društvenih sudija u glavi doživotno ogovarao ako pokažu samo i jedva onaj neoprezni deo sopstvenog blata iza vrata koja godinama tajno kriju iza plastičnih onih letnjih blistavih profila na mreži sa svim tim zataškanim kompleksima, onim starim zataškanim propalim ljubavnim lažima na koje su tako osetljivi iz nesigurnosti plašeći se pada! Međutim, iz očaja sa saznanjem saznaju kroz onaj prvi nečujni, stakleni mračni zaleđeni onaj poluosmeh od Škorpije iz onog zloglasnog pravog njenog “mrtvog ugla” olovne samoće nešto jezivo snažno sa onim instinktom iz tog nultog onog strahopoštovanja s kojim deca mraka onako caruju s pogledom što reže taj pritisak!
Škorpija apsolutno nikada ne pravi nikakve jeftine ulične moralne drame ne prenemagajući se da ona kao glumi puritanca nad tim ljudskim prostačkim gresima koji se skrivaju jer njoj se gadi to lažno ono foliranje savršenog morala koji onako zgražavanjem nad nesrećom drugih hrani tuđu bednu naivnost oko njih na kafi; zato njen intelekt na tu njihovu najgoru ispričanu u mraku nelegalnu crnu neku gadost ili izdaju partnera u mraku neće prevrnuti oči i krenuti sa suzama nad njima zbog tog amaterizma ili ne daj Bože prekrstiti onako sa krstom po onim trulim i malograđanskim propisima sa sablažnjivim glasovima amatera sa onim uvredljivim kmečanjem nad suzama koje režu pamet onima iz ulice amatera i smeća do noći, gubeći poštovanje svakog zverskog skenera u svemiru u trenu! Njen olovni um onako mračan samo skenira taj greh onako cinično kroz mrak bez ikakvih iluzija u tami posmatrajući te rane sa hirurškom tom brutalnošću s apsolutnom ledenom svesnošću hladne empirije preživljavanja u kome iz očaja prihvata činjenicu da svet nikada nije stvoren po onim čistim idealima na onom zlom lažnom nekom belom nevinom svetu, a njen nedostatak osuđivanja tog tuđeg mraka kod tih prestrašenih priučenih, ranjenih malih duša radi onako instinktivno iz prve ruke ludački baš kao najsnažniji i najbrži hipnotišući serum pod okom istine sa kojom otvaraju onu svoju dušu od golog srama pre no što se rasplaču onako na ulici pod zidinama ispred samo nje do kosti bez maske jer znaju onako slepo samo njoj iz dubine da je njoj taj pakao itekako prepoznatljiv bez ijedne reči o milosti!
Zaključan sef iz kojeg tuđe mračne tajne ne cure s podsmehom na trgu
Pored tog apsolutnog neverovatnog olakšanja što pred jednim takvim elitnim plutonovskim predatorom s mrakom najzad i konacno apsolutno ne moraju s naporom pred svim tim svetom onako jadno ulicaški da više glume onaj svoj dosadni nevini onaj papirni prozirni i besmisleni onaj dečiji onaj ideal o poštenju sa ulicama bez greške zbog koga pate iz kompromisa; postoji tu i ona druga ključna i surova zaleđena psihološka bezumna preživljavanja u kosti svesna ona brutalna i teška stravična naivna kosmička moć njene neverovatne ludačke i fanatične na dnu krvoločne i neprikosnovene onako teške elitne olovne biološke neizrecive i neupitne te diskrecije i čelične i urezane sigurnosti koju njen mračni besmrtni kompjuter nudi u mraku do kosti na onom trezoru pod onim ugovorima što ne trpe greške i što praštati nipošto ne mogu! Ljudi oko nje iz tog nekog nevidljivog straha saznaju u podsvesnoj tišini podsvesno to u tri minuta razgovora kroz onaj jedan jedini mračni, nedodirljivi i mrtvi pogled tih očiju pred mrakom koji isijavaju to apsolutno neoborivo ludačko obećanje, spoznajući bez ikakvog suvišnog glasa pre no što dođe i onaj prvi jauk onaj čisti tajni znak da njena glava radi drugačije!
Da Škorpija tuđu onako predatu iskrenu i isplakanu stravičnu tešku sudbinsku olovnu tajnu pa ma i onu iz mraka njene gluposti apsolutno i bukvalno na ulicama nikada ni na sto najgorih uličnih onih jeftinih amaterskih najnižih ogovaranja ne bi na lomači nikad prosula pre smrti sa onim zlobnim podsmehom ispred gomile smeća, jer taj tajni njeni trezor čije ključeve čuva u potiljku ne služi na nebu njoj u svrhe tog jeftinog trača po hodnicima na pauzi uz one dosadne nevine kafice kojih se gadi; taj neprobojni stakleni onaj crni trezor služi joj tu samo i isključivo na tom nepreglednom vrhu jedino zbog onog teškog njenog, genijalnog skenirajućeg nečujnog bolesnog i elitnog arhiviranja svih tuđih životnih trauma za onaj zloglasni onaj najvažniji doživotni “nedaj bože” do kraja vremena iz svog neuništivog dvorca kada taj mali neko na ulici onako ohol u svojoj bedi proba na blef opet nesvesno sa nekom laži prljavom pa ga ona tada hirurški precizno kazni tim njegovim sačuvanim tajnama kao s mačem dok se kune lažima! Zato joj ti isti prestrašeni grešnici u tom prećutnom magijskom transu pred onim zidinama istresaju nečiste mrakove u onaj isti mrak u kome su deca zvezda pred tim rođena i sa njim tako nečujno bez osećaja vladaju od uvek dok oni onako glupo nezaštićeno veruju u olakšanje od straha svesno bez te njene osude a njen um samo ćuti iz fotelje arhivirajući za preživljavanje!
Gađenje prema energetskim uličnim vampirima koji zloupotrebe mrak
Međutim, i taj onaj na oko neverovatni psihološki i hirurški njen elitni sef ima samo jednu jedinu ekstremno zaleđenu onako opasnu preživljavajuću crvenu plutonovsku apsolutnu debelu granicu preko koje vi ni mrtvi u mraku na onim kolenima pre smrti i vriske onako plačući u lažima s podsmehom ne prelazite onaj momenat više ni za sto godina ako padnete u gluposti od uličnih amatera sa onim lažnim osmesima pre onog sloma u grudima, pre okidača sa njom u sobi koja do tada prećutkuje pred grehom trpeći taj tuđi znoj od stresa pod pritiskom na ivici bez drhtaja; onako kako vi niste znali pre no što u njeno oko spustite sav svoj očaj pa i tužno promašeno zaluđeno i amatersko kukavičko verovanje da nju neko može, s onim prevelikim bolom zloupotrebiti, jer niko u zver sa maskom ne sumnja! Amateri onako nesigurni se uvek, zbog onog njenog olovnog i preteškog spuštenog mračnog tona prepunog mira ponesu onako previše pred masom bahato i po navici, pa u toj naivnosti misle u uličnim foliranjima pre sna o zvezdama, pre spoznaje pravih vukova da njeno beskrajno slušanje i upijanje te trule tišine znači onu glupu dozvolu za besplatno zlostavljanje njenog dragocenog neviđenog nespavanog oklopnog titanijumskog vremena sa onom uličnom mukom gde pretvaraju tu elitu u bednu dosadnu amatersku ludačku kantu za nebitno ljudsko prljavo lažno smeće bez anestezije nad onom empatijom dok kmeče!
U onoj jednoj milisekundi u noći onog dana sa nekim propalim izdajnikom bez mozga kad taj plutonovski onaj neprikosnoveni najčistiji, ugrađeni radikalni instinkt iz senki uhvati ono prozirno ono strašno prljavo izveštačeno ponašanje, pa i to samo puko ludačko energetsko bezosećajno gnusno isisavanje do golog i suvog besa njenih emocija sa onom uličnom izlizanošću reči amatera pred lažnim prijateljima koji njeno rame iskoriste ne zbog pomoći u mraku pre nego se obrise njihov plač – njen onaj ludački reaktor u grudima na mestu blokira od gađenja pre svih iluzija pre pada bez glasa i uz ono zaleđeno sečenje sve maske padaju na onaj beton ne zaustavljajući slom dok se na nju baci suza bez istine ispod očiju s mrakom onih koji nemaju više srama ni po nekim uličnim zidinama! U toj mikrosekundi onog mraka, ona jednostavno bez ijedne psovke gasi svoju auru iz mraka hirurški do kraja, seče onim nožem za sečenje svaku suzu ne reagujući milošću bez treptaja obarajući te iste folirante i parazite u onom doživotnom ignore dugmetu ostavljajući prevarante i uličare na ledu gde oni do smrti s paranojom noćima lome strah pre pitanja do kraja vremena dok u olovnoj zverskoj aroganciji ona briše prašinu od onih tuđih lažnih sudbina na dnu svog starog mrtvog ugla!
Poruka Mastera
Drage moje elitne, premoćne i hirurški opasne zveri, taj vaš ludački zloglasni fenomen nesvesne ispovedaonice od titana pod mrakom o kom svi ćute je vaš najčistiji onaj apsolutno najelitniji psihološki dar, vaše najskuplje moćno, sudbinsko oružje i kruna za usisavanje onih tuđih mrakova sa dna pod vašu vladavinu do zvezda, zato s krunom ne odajte onaj znoj tuđih grešnika s kojim manipulišete dok čistite amaterski ego iznutra! Nikada se, ni u jednom onom paralelnom ludom svetu i u mrkloj noći, ne pravdajte ovim onim besmislenim, plačljivim uličnim prljavim parazitima sa lažima s onim podsmehom što ste im se ućutkali bez ijednog objašnjenja jer i bez suza bez ožiljaka odbijate to tuđe ulično smeće u kom vas tretiraju ko izlaz; vi dobro onako instinktivno iz onog golog preživljavanja na onom putu i paklu od prvog prevarenog dana znajte bez trunke anestezije u pogledu da onaj zavidan mračni onaj amater nema s onim suznim bolom bez kičme petlju s onim pravim herojem do titana i na trudu s krunama na noćnom tronu vladara da sa vama zida milion onako pod svetlom samo ako je mrak iznutra iskren bez zablude a vi to u pogledu presuđujete samo olovnim okom iz senki bacajući taj prljav mračan onaj njihov parazitski svet sa sebe onako cinično na “seen” do onog kraja u besmrtnosti sa onom čistom suzom olovnih careva i vladara neviđenog mraka zvezda iz kog se rodio taj plutonski onaj nezadrživi inat koji stvara vašu trajnu apsolutnu milionsku najbrutalniju moć feniksa pre novog uspona golog do onih vrhova sveta! Gazite do pobede onako krvoločno iz svog čistog ugla!
