Patološka alergija na isforsiranu uličnu dramu i plakanje
Kada prosečan, plitak i nadasve uobičajeno iskompleksiran znak Zodijaka doživi stres ili uđe u neki bezazleni svakodnevni sukob na poslu ili u kući, on to radi na jedini način koji njegov ograničeni, amaterski intelekt i nervni sistem zapravo ume da podnese. On drami. Počinje nekontrolisano da podiže svoj glas u onom uličnom, prostačkom naletu nesigurnosti, u očaju nekontrolisano i u panici maše rukama ispred svih nadajući se strahu, on histeriše iz dna duše psujući bez logike, baca najjeftinije naučene prljave uvrede onako s ulice s nadom da će na taj način ispasti kao neki veliki alfa vladar, glumeći opasnog frajera kog se treba bojati. A autentična, surova, prava elita zvana Škorpija? Ona za tu vašu patetičnu, malograđansku predstavu nečije nesigurnosti ima onaj duboki, biološki i genetski prezir zbog kojeg oseća golo, organsko i neoborivo ludačko stravično gađenje sa kojim bi najradije tog amatera na licu mesta izbacila iz prostorije kroz onaj zatvoreni beton i presekla tu uličnu dramu koju ne trpi ni dve milisekunde bez kiselosti u želucu!
Za taj njen premoćni, elitni plutonovski hirurški, neprobojni mozak, apsolutno svaka podignuta oktava i svaki onaj prostački i ulični ispad besa u panici koji sagovornik proizvede predstavlja isključivo čist, krunski i nepobitni materijalni dokaz da je ta osoba ispred nje u stvari apsolutno totalno do srži obezglavljena, slabaška i da je u tom haosu nepopravljivo u tom momentu sasvim prestrašeno izgubila kontrolu nad sopstvenim umom koji nema, a takozvani čovek koji gubi kontrolu u afektu je, u knjigama gospodara mračnog podzemlja, automatski proglašen za apsolutno smešnog, najnižeg uličnog amatera koji nije vredan ni one prašine pred mrakom. Škorpija apsolutno i bukvalno nikada, ni u bunilu i ni u stotinama miliona drugih univerzuma neće sebi, sa svojim dignitetom zveri dozvoliti da se spusti na taj jadni, očajni gubitnički bedni nivo blata iz kojeg galami kako bi odmeravala sa vama glasne žice ne bi li dokazala onome lažovu da je u pravu pred drugima! Njeno ubedljivo glavno, omiljeno i apsolutno nepobedivo oružje se nikada, u njenoj genijalnosti nije nalazilo u tim mišićima vrata niti u vrisci koja gubi znoj za ništa iz nemoći uma, već se oduvek njena moć skrivala u tom nenadmašnom, bolesno hirurškom i teškom plutonovskom elitnom, razarajućem sarkazmu od titanijuma za sečenje!
Zaleđeni cinični poluosmeh koji ubija tuđi prenapumpani ego na mestu
Kako zapravo i istinski u sobi to njeno olovno uništavanje kroz onaj njen crni, zloglasni humor i teški sarkazam od leda na terenu u stvarnosti izgleda kad izbije svađa u kancleariji? Vi izgoreo od stresa vičete, pretite na sav onaj drhtavi glas da ste vi tu neki opasan autoritet nad njom i izgovarate sto uličnih reči bez pokrića! A Škorpija? Ona ne vadi noževe i ne kreće se iz stolice. Ona se umesto onog vašeg uplašenog drhtavog amaterizma samo nasloni lagano, gospodski natrag duboko u svoju mračnu fotelju iz svog “mrtvog ugla”, namesti se tako bez kapi izbačenog nepotrebnog stresa sa leđa prekrsti one čelične, hladne ruke na grudima stamenito, i apsolutno onako sadistički pušta sa uživanjem vas, amatera, da svojom panikom istrošite do nule sav taj vaš bedni uličarski otrov ispljuvan do tavanice, slušajući to preteće mucanje iz vašeg lažnog ega i blefa pre pada!
A onda, u onom strašnom, jezivom trenutku kad i poslednji, onaj najmanji amaterski trzaj vaše buke utihne iz vašeg straha dok njoj čekate odgovor onako zadihani iz nemoći sa srcem koje kuca ko ludo na vratu od znoja, ona vas samo polako, fiksirano zaleđenim olovnim očima, i to do kraja, pogleda onim svojim dobro prepoznatljivim, neverovatno staklenim i jezivim mračnim rendgenskim očima bez jedne emocije, iz kojih samo čisti, ubojiti led i arogancija izbija na kvadrat, i uputi vam onaj njen najmanji, onaj zloglasni, teški olovni, nepokolebljiv onaj cinični poluosmeh demona ispod obrva bez ijedne suze straha. U tom magičnom milisekundu, taj njen tihi onaj osmeh je bukvalno teži i gori za vas od svakog pravog fizičkog udarca koji vas može ikada oboriti iz mesta jer tim pogledom iz senke vi nesvesno dobijate hladnu jasnu obavest koju prevodi na svim jezicima njena grimasa od olova bez daha koja tvrdi: „Zar on zaista drsko, u tom ubeđenju, smešno misli i veruje u mozgu da ta njegova galama po ugledu miša na mene može da ostavi onaj najjeftiniji dojam staha pod ovom krunom?“. Vi tada instinktivno iz očaja podsvesno kroz svoj prozirni fol osetite da se taj ego srušio do korena jer ona iz onog podsmeha nije uzvratila strahom kako ste planirali a njena nepokolebljiva ignorancija vašeg vriska sa tim prezirom vam kida autoritet koga nemate iznutra kidajući iz vas sa tim jednim potezom, i tu već gubite bitku u vatri sa mrakom pre reči koje slede, samo dok vas lomi mukom a nju ne dotiče vaš jecaj iz drame ni najmanje do smrti tog prevarenog uma iz kog pokušava izbiti blef na površinu!
Oružje sastavljeno od jedne, jedine ubojite hirurške rečenice bez vikanja
Nakon te najgore moguće, grobne, neprijatne i razarajuće tišine kojom vas je doslovno udavila bez znoja, kada vi mislite da je možda i odustala zato što je nečujna iz ćoška u mraku sobe; tu tek sledi udar onog crnog humora kojeg ne biste poželeli ni najgorem dušmaninu s pakla! Škorpija progovara onim najmonotonijim, neopisivo teškim ravnim i najhladnijim mogućim glasom u kom ni pod najvećom opasnošću na svetu nema mesta nikakvom uzbuđenju i panici s ulice. Njen rečnik tu nije onaj jeftin ulični prostakluk s psovkama koje vičete siledžije da bi bili na oprezu ispred drugih neukih glava, to ne radi elita; to oružje kojim te reže se sastoji i upakovano je samo iz tog čistog najgenijalnijeg mračnog teškog ciničnog olovnog sarkazma od titanijuma iz naftalina. Ona vas sa apsolutnom gracioznošću pogodi ne onim beznačajnim glupostima o onom vašem poslu iz zablude prevara, nego vam servira onu jednu jedinu krunsku olovnu rečenicu i komentar kojom baca onaj savršeni nuklearni onaj hitni ubojiti komentar, secira na tri i baca sažvakani humor dželata pravo po vama bacajući taj kompromitujući strašni deo u srce najvećeg tog vašeg onog nesigurnog skrivenog kompleksa od kog ste najviše noćima i očajnički panično najgore s podsmehom zataškavali da bi pobegli na slobodu od ruganja svih onih iskompleksiranih vaših posmatrača i bivših u očaju dok vas hvata stid.
Ta rečenica nije onaj direktni napad u smislu agresije vikanja, to je taj najelegantniji, sofisticirani olovni, surovo inteligentni obrt uma s kojim ona na onom smešnom, mirnom, najciničnijem jeziku na planeti izvrne celu vašu dramu i okrene vaš plačljivi ulični onaj amaterizam u tu njenu bolesnu ludačku parodiju i sprdnju o kojoj ćuti sa tim ledenim crnim očima! Kada vam spakuje taj crni humor i izgovori vam u facu tu vašu najveću manu ali kao onako neobaveznu neku beznačajnu staklenu pošalicu odozdo sa osmehom, vama se u tom trenu oduzima onaj dragoceni dah u grlu jer ta istina koju je izvukla je ubica tog ponosa što se raspao dok je ona nije vrisnula s mržnjom već hladnokrvno ispričala na tišini; to saznanje onako izbija vazduh dok oko vas prisutni ćute preplašeni ili prsnu u onaj ledeni smeh jer je vas upravo do kosti, hirurški bez kapi krvi jednim stravičnim ciničnim sarkastičnim verbalnim komentarom uništio i onaj mračni najpametniji lider sobe a on nije pomakao čak ni jednu svoju obrvu da vas onako s mukom, onako amaterski obori do kolena po zidu, ostavljajući onaj vaš bolesni ego kao prosuti pepeo po podu iz kom nema povratka, skupljajući prašinu zbog onog teškog loma iz njenih hladnih svesnih ruku bez pardona za onaj sramni amaterski preživeli pad bez mogućnosti sažaljenja s vrha onih vaših oblaka pre kapi milosti dok vi puzite do zaborava te tuge!
Elitni magnet samo za druge genijalne, uvrnute zveri iz mraka
Naravno, amateri iz komšiluka taj njen crni, olovni sarkazam, taj ludački crni, teški humor zaštićen oklopom uvek i jedino, u svom uličnom očaju shvataju samo kao vrhunac arogancije, onako ličnu bolesnu uvredu i namerni zlobni onaj bezosećajni teror na kom joj prebacuju iz neke patetične zavisti jer ne znaju da odigraju iz svoje zaluđene gluposti po tim visokim notama po tuđem staklu. Ljudi je zovu drskom, oni vrište “pa vi Škorpije nemate empatije nikada kad je teško svima” i ne smeju nikad posle toga ni na metar i pogled da joj bez drhtanja u kosti onako pred drugim nekim stanu, jer taj njihov slabašni, nežni karakter koji puca čim nekom izrekneš realnost onako bez lažnih onih roze ukrasnih folija jednostavno i na nivou ćelije on ne uspeva, pa i ne sme u bunilu od onog srama uopšte taj stepen ludačke hirurške provokacije i surove genijalnosti od nje da primi i svari onako kroz ulični sistem na dnu iz koga cvile svaki tren nad nepravdom tražeći neku zaštitu kod sličnih i nemoćnih miševa na poslu dok im ona kroji dželatsku masku preko osmeha!
Ali, baš u tom odbijanju, to isto, naizgled toksično zloglasno, nepokolebljivo oružje crnog mračnog inteligentnog olovnog sarkazma od leda i stakla se transformiše nesvesno u onaj jedini najveći elitni test lojalnosti na kojem Škorpija traži zveri i filtrira onaj goli plebs za brisanje oko nje nekom magijom! To što prosečni nesposobnjakovići, kad se susretnu s onim zaleđenim ciničnim, strahovito hladnim teškim onim odgovorom oštrim ko skalpel okrenu svoja trula, mala i uplašena ona plačljiva slaba i kukavička ta amaterska, nebitna leđa i prosto na mestu odmah ispare sa lica zemlje za nju je isključivo, neverovatno božansko olakšanje od viška tereta, zato što te plačljivce nikada ni na dnu ne bi zadržala na dvoru svog srca iz nevolje od gađenja dok joj kradu pamet s onom patetikom a nju ne trpi, dok to ne prođe na “Seen-u”!
A ona ona prava zver i jedina olovna sudbinska krvna onako ravnopravna i snažna, jedina njena neprestrašena ona elitna druga opasna osoba i onaj predator pored nje koja u mikrosekundi može i sme na taj najjeziviji mogući udar da samo baci pogled s prekrštenim onim rukama, a da iz inata uzvrati u istom trenu ludačkim, crnim onim morbidnim i oštrim i neprekidnim istim stilom crnog onog sarkastičnog genija bez da uvređeno cmizdri po uglu – to je ona! Ta zver će srušiti prepreke jer će je taj smeh u mraku iz tog istog pakla tako očarati preko noći! Tek tada taj cinični smrtonosni, preteći mračni, zatvoreni smešak kod nje prestaje onako u toj tami da bude oružje koje seče izdajnike s leđa već tog trenutka nesumnjivo se hirurški ludački pretvara po svim njenim venama po dubini uma s onom spoznajom bez trunke sumnji i bez strahova, tačno onako moćno pretvara isključivo se pretvara u najskuplju onako krvoločnu, neosvojivu i sudbinsku opsesivnu prelepu fatalističku najintenzivniju pozivnicu sa prelepom dozom poverenja s neba da se dvoje vrhunskih mračnih bolesno vernih i odanih predatora s mrakom do kosti potpuno slože iz onih ruševina sačuvaju po strani do beskraja gde amaterska tišina ne ometa njihov put preko tog zaborava i suza gde oni od mržnje s podsmehom caruju dok vladaju u dvoje u izolaciji loma s kojim uništavaju ostatak prosečnog glupog tuđeg, izmišljenog, isfoliranog onog besmislenog smešnog i izumirućeg propalog društvenog neznanja od svih ostalih bez trunke kajanja u tišini za ta plačljiva nesigurna bića koja nisu ni svesna zašto je crni taj olovni humor stvarna alhemija tog jedinog nedodirljivog vladara tame u onom srcu!
Poruka Mastera
Drage moje premoćne, krvave i hirurški opasne zveri, taj vaš ludački crni, najinteligentniji, cinični humor od titana sa onim olovnim zaleđenim osmehom na uglu usana s kojim obarate ulični ego lažnjaka i onih što mlate rukama je vaše apsolutno najskuplje oružje za dezinfekciju od amatera! Nikada se, ni u bunilu u mrkloj noći, ne pravdajte ovim besmislenim, plitkim folirantima zato što im sa dve reči satirete lažno samopouzdanje ne dižući ton, dok oni vrište po vama nadajući se u svojoj bedi vašem strahu kom se vi podsmevate onako odozgo! Vi previše, do daske krvoločno, dobro znate da se pametan čovek brani tišinom, a reže isključivo tim jezivim mračnim sarkazmom od kom se oni tope iznutra gubeći rečnik! Zadržite taj svoj stakleni, neprobojni cinični fokus, seckajte onom olovnom istinom spakovanom kroz taj crni horor u vašoj reči bez ijedne psovke, pustite slabiće da u suzama drhte dok se vi u sebi hladno smeškate dok nestaju sa vašeg puta sa prezirom svedoci one vaše dominacije na neoborivom, milionskom vrhu odakle vaši osmesi onako hladno s mrakom obaraju kraljevine lažnih vođa na kolena ne prolevajući za onaj pad ni kapi sažaljenja i anestezije koja ih tu umire! Gazite ih sarkazmom!
