Sirene za uzbunu i gađenje prema opštoj panici
Scenografija je spremna za najgori horor u istoriji čovečanstva. Sirene zavijaju u sred bela dana, televizije prekidaju program, a ulice se pune ljudima koji vrište, beže u panici, bacaju kese iz supermarketa i gaze jedni druge. Zombi apokalipsa je zvanično počela. U takvim trenucima, Ribe padaju u katatonično stanje, Blizanci pokušavaju da pregovaraju sa zaraženima na stranom jeziku, a Rakovi se sakrivaju u ormar i plaču u tišini.
Škorpija? Škorpija stoji pored prozora svog stana, prekrštenih ruku, pije onu vrelu, crnu kafu i hladnokrvno, sa olovnim prezirom u očima, posmatra taj ulični haos. Njoj nije strašno to što mrtvi hodaju ulicama, to je samo još jedan dan u kancelariji. Nju mnogo više iritira ta buka, taj manjak bilo kakvog sistema i to amatersko, histerično ponašanje komšija.
Njen plutonovski um apsolutno ne registruje strah. Ona je ceo svoj život čekala da svet konačno padne na dno i da maske lažne civilizacije nestanu. Apokalipsa za nju nije kraj sveta, apokalipsa je konačno onaj brutalni, sirovi teren na kom se pravila njene ulične, mračne genetike primenjuju sa punim pravom. Ona spušta šoljicu, pritiska onaj prekidač u glavi koji gasi sve emocije i započinje lov.
Blokiranje ulaza i karantin za amaterizam
Dok se drugi grčevito bore na ulici, Škorpija preduzima hirurški precizne korake. U roku od trideset minuta, ona blokira ulaz u svoju zgradu tako profesionalno i hladnokrvno da bi joj i vojska pozavidela na logistici. Skuplja oružje, namirnice i izoluje teritoriju. Pravi svoju neprikosnovenu bazu iz mrtvog ugla grada.
Kada neko od komšija koji su preživeli počne da lupa na njena vrata, tražeći spas, ona ne otvara odmah. Postoji jedan strogi, škorpijinski protokol pred vratima. Ona ih gleda kroz vizir. Ako plaču, vrište i vuku za sobom paniku – vrata ostaju zaleđena i zatvorena. Njena logika je prosta: onaj ko paniči u krizi predstavlja najveću smrtonosnu pretnju za ceo sistem.
Pustiće samo one retke ljude koji imaju zaleđen pogled kao i ona. Onog trenutka kada pređu njen prag, pravila se menjaju. Njihova demokratija više ne važi. Od tog sekunda, njen stan postaje surova, autokratska diktatura u kojoj važi “zakon ćutanja”. Ko god galami i privlači zombije, biće hirurški odstranjen napolje na milost i nemilost zombijima.
Škorpijin ujed opasniji od svake mrtve mutacije
Najjeziviji deo zombi apokalipse počinje onda kada se Škorpija po prvi put suoči sa hordom mrtvih oći u oči. Kada konačno mora da izađe po zalihe i zombi krene pravo na nju, ona ne trči. Ne pokazuje strah. Samo ispravi kičmu, izvuče najoštriju sekiru i uputi zombiju onaj svoj poznati, smrtonosni, olovni pogled koji je godinama vežbala na bivšim partnerima.
Zombi se doslovno zamrzne u mestu. Njegov bolesni, mrtvi um detektuje takvu količinu teške, tamne i razorne energije da mu taj truli instinkt šapuće da je biće prekoputa mnogo veći predator od njega samog. Vremenom, kružiće mit među preživelima da zombiji instinktivno izbegavaju Škorpije jer osete njihov otrov, plašeći se da će se njihov mrtvi virus još više razboleti ako ih ugrize.
Njena neustrašivost i taj nedostatak empatije prema mrtvima, ali i prema živim slabićima, čine je najubojitijom silom u post-apokaliptičnom svetu. Ona seče, gazi i osigurava teritoriju u potpunoj, sterilnoj i grobnoj tišini. Nema ratnog pokliča, nema znoja – samo hirurška egzekucija.
Stvaranje privatne imperije nad preživelima
Kao i svaka autentična, prava Škorpija, ona ne staje samo na preživljavanju. Kad prođe prvi talas virusa i preživeli počnu da formiraju kolonije, njen alhemičarski i poslovni um, gospodar osmog polja, prelazi u pogon. Apokalipsa je idealan trenutak za uspostavljanje novog, milionskog biznisa, naravno u naturi.
Ona uspostavlja monopol nad onim što svima najviše treba – antibioticima, čistom vodom i bezbednim prolazima kroz grad. Škorpija to skuplja prva, jer njen radar nepogrešivo radi u mraku. Brzo će podići svoju nedodirljivu frakciju, ograditi je titanijumskim zidom i hladnokrvno naplaćivati ulaz i zaštitu ostalim znacima Zodijaka.
Vage će morati da čiste oružje, Device će voditi evidenciju zaliha, a Bikovi će raditi najteže fizičke poslove na barijerama. Sve pod njenom komandom. Njen sistem je brutalan, leden ali savršeno efikasan. Nema pobune, jer su svi duboko svesni da bi bez njene genijalnosti i njenog neprobojnog oklopa bili odavno pojedeni na ulici.
Hladnokrvno žrtvovanje onih koji krše pravila
Jedina stvar od koje se ostalima u njenoj bazi diže kosa na glavi jeste njena surova pravda u trenucima greške. Ako neko od njenih podređenih napravi glupost – ako sakrije da je ogreban ili ako zaspi na straži – Škorpija nema apsolutno ni kap milosti niti empatije.
Nema lažne pravde, nema suđenja ni plakanja pred vratima. Kada detektuje laž, ona će tu osobu pogledati svojim praznim, staklenim pogledom, i hirurški, bez ijedne izgovorene reči, gurnuti je preko zida pravo zombijima. Za nju je izdaja sistema i laganje veći greh od same smrti.
Taj jedan njen olovni potez uvodi toliku količinu strahopoštovanja i discipline u bazi, da preživeli postaju fanatično lojalni, drhteći pred njenom tišinom. Njena baza na kraju jedina na planeti funkcioniše savršeno čisto i besprekorno, jer tamo gde vlada strahopoštovanje prema gospodaru senki, virus ne može da prođe.
Pobednik na kraju sveta i nova evolucija
I kada na kraju balade, mesecima kasnije, neka tamo vojna delegacija stigne da spasi svet i nađe lek, naći će Škorpiju na vrhu njene tvrđave. Ona će stajati u svom savršeno čistom, crnom mantilu, držeći čašu vina koje je iskopala u nekom podrumu, gledajući na propali svet odozgo.
Kada joj ponude da je spasu i vrate u stari, glupi sistem plaćanja poreza i slušanja lažnih osmeha, ona će samo cinično uzdahnuti. Odbija da se vrati u civilizaciju amatera, jer tek kada se svet srušio, ona je dobila teren koji je dovoljno surov da ga ona sama preoblikuje po svojoj, krvavoj i savršenoj arhitekturi. Zombiji ili ljudi – njoj je svejedno, dok god ona piše poslednja pravila.
Poruka Mastera
Drage moje krvave, mračne i neuništive Škorpije, ovaj apokaliptični horor-humor samo je ogledalo vaše najčistije i najbrutalnije premoći! Vaš um, operisan od svakog jeftinog, amaterskog straha, stvoren je da briljira tamo gde čitava civilizacija doživljava nervni slom. Nikada se ne pravdajte ovim površnim ljudima što vi gubite sve emocije kada izbije haos, jer oni apsolutno ne shvataju da taj vaš zaleđeni mozak jedini na kraju spašava stvar! Zadržite taj svoj smrtonosni, olovni fokus, sakrijte empatiju, podignite titanijumske zidove na svakom ratištu i vladajte igrom do poslednjeg daha!
