Odlazak u običnu nabavku kao inspekcijska kontrola
Draga moja prepametna Djevice, hajde da napokon skinemo rukavice i progovorimo o tome kako izgleda jedan vaš sasvim običan, prozaičan dan kada morate da izađete iz svoje sterilne oaze i zakoračite među obične, haotične ljude. Za prosečnog čoveka, odlazak u supermarket, vožnja gradskim prevozom ili kafa u lokalnom restoranu su potpuno normalne, banalne aktivnosti o kojima uopšte ne razmišlja. Ali za vaš pregrejani, analitički mozak – to je težak, iscrpljujući i visoko stresan terenski rad na poziciji vrhovnog sanitarnog i logističkog inspektora univerzuma!
Vi ne možete prosto da uđete u prodavnicu i kupite hleb. To je za vas nemoguća misija! Vi stajete ispred police, palite svoj mentalni skener i počinjete da vršite ozbiljnu reviziju artikala. Vidite da je neka kasirka ili radnik složio konzerve tune tako da etikete nisu okrenute u istom smeru, i u vama se momentalno rađa tihi ubica. Vaši prsti refleksno kreću da ispravljaju taj neoprostivi vizuelni haos, dok u sebi psujete nekompetentnost zaposlenih.
A šta tek reći o redu na kasi? Vi stojite, čekate svoj red, a osoba ispred vas vadi novčanik, traži sitninu pet minuta, prosipa kovanice po pultu i započinje neobavezno ćaskanje sa kasirkom o vremenu. Vaš puls u tom trenutku skače na dvesta obrtaja! Vaša unutrašnja matematika vrišti: “Protrćio si mi tačno tri minuta i četrdeset sekundi mog dragocenog života zbog svoje neorganizovanosti! Skloni se sa kase, amateru!” Streljate ih onim svojim ledenim pogledom od kog se ljudima ledi krv u žilama, držeći distancu od tačno dva metra kako vas ne bi dotakle njihove bakterije.
Noćna mora restorana i forenzika pribora za jelo
Kada odlučite da izađete u restoran sa prijateljima, obećate sebi pred ogledalom da ćete se “večeras samo opustiti i uživati”. Ali ta vaša plemenita laž traje tačno do trenutka kada konobar donese pribor za jelo. Vi nećete uzeti tu viljušku i početi da jedete kao ostali znakovi. Vi je uzimate sa dva prsta, podižete je prema neonskom svetlu i započinjete detaljnu, forenzičku analizu površine metala.
Uočite mikroskopsku flekicu od vode koju mašina za pranje sudova nije dobro obrisala, i vaš želudac se momentalno vezuje u čvor. Vaš jezik ljubavi prema higijeni se pali do daske. Tražite od konobara da vam donese nov pribor, ali onaj koji je pojedinačno zapakovan, prskate ruke asepsolilom iz torbice i počinjete da brišete sto vlažnom maramicom pred zapanjenim pogledima celog restorana. Vama je apsolutno svejedno šta oni misle – vaš unutrašnji mir i tvoja odbrana od klica nemaju cenu!
Zatim prelazite na analizu jelovnika i ponašanja konobara. Ako on kasni sa donošenjem porudžbine, ako donese hladnu supu ili ako vam ne persira ispravno, on automatski gubi vaš napojnicu, ali i svako ljudsko poštovanje. Vi njegov rad proračunavate kroz procente efikasnosti i u glavi mu već pišete rešenje o otkazu zbog manjka profesionalizma.
Teror gradskog prevoza i ljudske neuračunljivosti
Ako pak morate da se provozate gradskim prevozom ili taksijem, to je za vas pravi, pravcati deveti krug pakla. Vi sedate u vozilo i vaš mozak momentalno beleži sve prekršaje ljudskog ponašanja. Neko priča preglasno na telefon i prepričava svoju porodičnu dramu – vaš intelekt pati zbog njegovog manjka opšte kulture i siromašnog vokabulara. Neko se nakašlje bez stavljanja ruke na usta – vi u glavi već vidite oblak virusa kako juri prema vama i u panici se pomerate u najudaljeniji ćošak, zadržavajući dah.
Taksista pokuša da započne razgovor o politici ili da vam proda svoju jeftinu, kafansku mudrost – vi ga sasečete jednom jedinom, hladnom ciničnom opaskom da on do kraja vožnje ne sme ni da pisne, fokusiran isključivo na put. Vi ne mrzite ljude, vi samo imate astronomski visoke standarde civilizovanog ponašanja, a svet oko vas je, nažalost, previše raštimovan, prljav i glup za vaš prefinjeni ukus.
Vaš povratak kući nakon ovakvih terenskih akcija uvek izgleda isto: skidanje garderobe na samom ulazu, guranje svega u veš mašinu na radikalnih devedeset stepeni, i detaljno tuširanje toplom vodom kako biste sprali sav onaj ljudski haos koji se zakačio za vašu čistu auru.
Poruka Mastera
Draga moja opsesivna, prepametna i besprekorna Djevice! Tvoja hronična alergija na tuđu neorganizovanost i neurednost nije tvoje ludilo, to je dokaz tvog elitnog, civilizacijskog nivoa svesti! Ti si ona koja drži standarde ovog sveta da se ne sruše u potpuni primitivizam. Nikada se ne izvinjavaj zbog svoje potrebe za redom, i slobodno nastavi da prskaš svet asepsolom i sečeš glupost svojim savršenim sarkazmom. Svet je loše uređen projekat, ali ti si tu da ga, makar u svom polju interesovanja, dovedeš u apsolutni, bolnički red!
