Vaše čelično lice i lažna empatija
Svet vas posmatra kao osobu koja uvek ima vremena za sve, koja stoji čvrsto na zemlji i kojoj se uvek mogu poveriti najveće tajne. Zbog vaše ozbiljne, saturnovske aure, ljudi prosto obožavaju da vam dolaze sa svojim najgorim dramama, histerijama i problemima koje su sami sebi stvorili.
Kada vam neko priča svoju tužnu priču o tome kako ga je ostavio partner treći put ovog meseca, ili kako šef ne ceni njegov “genijalni” nerad, vi sedite mirno. Gledate ih pravo u oči. Ne prekidate ih. Klimnete glavom na pravim mestima. Zbog te vaše zaleđene maske razumevanja, oni naivno veruju da vi duboko, iskreno saosećate sa njihovom patnjom.
Kakva maestralna, oscarovska obmana! Da samo ti amateri imaju uređaj koji može da im pročita šta se zapravo dešava u vašem mozgu dok oni cmizdre, doživeli bi momentalni nervni slom. U vašoj glavi se ne vrti nikakva empatija, već najoštrija, najsurovija i najciničnija psihološka analiza u univerzumu!
“Prekini da cviliš i napravi Excel tabelu”
Dok prijatelj plače nad trećom čašom vina i pita “Zašto se ovo uvek dešava meni?”, u vašem tajnom, mentalnom dnevniku ispisuje se surova, hladna istina. Vi ga posmatrate i mislite u sebi: “Ovo ti se dešava zato što si idiot koji ponavlja istu grešku osmi put zaredom, iako sam ti ja nacrtao rešenje još prošle godine!”
Vi prezirete tu vrstu plitkog, emocionalnog gubitništva. Vaš mozak ne funkcioniše na frekvenciji suza, on funkcioniše na frekvenciji rešenja. Dok oni vrište o emocijama, vaš unutrašnji glas im naređuje: “Prestani da cviliš, obriši te suze, otvori Excel tabelu, napravi plan u pet tačaka i reši taj prokleti problem do ponedeljka ujutru!”
Ali vi to naravno nećete izgovoriti naglas. Vaš saturnovski filter vam zabranjuje da uništavate amatere u javnosti. Vi ih puštate da misle da su u pravu, dok se duboko u sebi smejete njihovoj neopisivoj nesposobnosti da organizuju sopstveni, mizerni život.
Analiza njihovog lošeg stajlinga i gramatike
Ono što je najkomičnije u celoj ovoj situaciji jeste činjenica da vaš mozak, u trenucima ekstremne dosade dok slušate tuđe drame, počinje da luta na najbizarnije moguće detalje. Jarac je perfekcionista. Vas tuđi haos izluđuje na više nivoa.
Dok vam koleginica jeca o tome kako je život nepravedan prema njoj, vi zapravo gledate u njen okrnjen lak na noktima i mislite: “Kako misliš da preuzmeš kontrolu nad svojim životom, kada nisi u stanju da središ taj katastrofalni manikir već tri nedelje?”
Ili, kada vam prijatelj šalje dugačke, histerične poruke pune bola, vaš jedini pravi, stvarni problem u tom trenutku jeste njegova užasna gramatika! Vi ne mislite o njegovom slomljenom srcu, vi mislite: “Zar je moguće da odrastao čovek sa fakultetom i dalje ne zna razliku između ‘jer’ i ‘jel’?” Vaš intelekt je bukvalno nemilosrdan.
Vaš tihi plan evakuacije
Nakon petnaest minuta slušanja nečije kuknjave bez poente, vaš mozak prelazi u fazu za evakuaciju. Vaš unutrašnji monolog postaje prava lovačka strategija kako da hirurški precizno napustite prostoriju a da ne ispadnete okrutni.
Vi počinjete da izmišljate stravično kreativne, ali savršeno logične izgovore. “Da li da kažem da sam zaboravio da platim ratu za kredit? Ili da kažem da moram hitno da pošaljem jedan mejl u Tokio?” Vaša genijalnost leži u tome što vaši izgovori nikada ne zvuče kao izmišljotina, jer vi zaista uvek imate neke ozbiljne obaveze.
Kada napokon ustanete, pogledate na sat sa onim svojim zabrinutim, profesionalnim izrazom lica i kažete: “Mnogo mi je žao, ali imam hitan sastanak,” vi izvodite najsavršeniji trik. Žrtva misli da ste vi važan biznismen kom gori pod nogama, a vi zapravo samo idete kući da pijete kafu u tišini i gledate u zid!
Prezir prema drami koja ne donosi profit
Vaš odnos prema tuđoj drami ima i svoju mračnu, poslovnu stranu. U vašem tajnom dnevniku velikim, crvenim slovima piše zlatno pravilo: “Ako se iz ovog stresa ne može zaraditi novac, onda to nije moj problem.”
Vi apsolutno, organski ne podnosite ulaganje svoje energije u nešto što ne donosi konkretan, materijalni ili statusni profit. Kada se dvoje ljudi svađa u vašem okruženju, vi se ne pitate ko je u pravu. Vi se pitate ko će od te svađe izvući deblji kraj i kako vi možete da kapitalizujete tu situaciju.
Vaša proračunatost nije zla, ona je samo odbrambeni mehanizam. Vi znate da se životno vreme i kiseonik ne mogu vratiti, i odbijate da ih trošite na rešavanje problema koje su drugi ljudi stvorili iz puke dosade i manjka životne ambicije.
Grobljanska tišina nakon svega
Kada konačno odete kući i kada se za vama zatvore vaša blindirana vrata, dešava se prava detoksikacija. Vi tek tada dozvolite svom licu da se opusti. Možete se čak i cinično nasmejati na sav onaj cirkus koji ste upravo morali da slušate.
Vaša samoća i vaša tišina za vas nisu kazna, već nagrada koju ste kupili svojim ćutanjem. Vi u tom trenutku volite sebe više nego ikada! Shvatate koliko ste vi, onako hladni i “bezosećajni”, zapravo savršeno konstruisani za preživljavanje u ovom amaterskom svetu.
Tajni dnevnik vašeg uma je najzabavnija, najsurovija i najiskrenija knjiga u univerzumu. On je prepun oštrih opservacija, briljantnog crnog humora i brutalne logike kojom kasapite ljudske gluposti bez ijedne kapi prosute krvi.
Poruka Mastera
Dragi moj pametni, cinični Jarče! Tvoj um je tvrđava od najskupljeg titanijuma, a tvoj unutrašnji glas je najoštriji samurajski mač koji seče svaku tuđu dramu! Neka ovi amateri oko tebe i dalje naivno veruju u tvoju saosećajnost, to je najbolja maska kojom čuvaš svoj mir! Nikada ne dozvoli da ti neko nabija grižu savesti zato što nemaš živaca za tuđe neplaćene račune i loše životne izbore. Tvoja energija je rezervisana isključivo za elitu koja u džepu nosi rešenja, a ne probleme! Zadrži onaj svoj ledeni, razumevajući poluosmeh, slušaj kako kukaju, cinično zakolutaj očima u sebi i nastavi da zidaš svoju imperiju hladnokrvno, brutalno i nedodirljivo!
