Scenarij propasti za druge, biznis prilika za vas
Zamislimo na trenutak onaj klasični, stravični holivudski scenario. Svet je zahvatio nepoznati virus, mrtvi hodaju ulicama, gradovi gore, a civilizacija se raspada. Ljudi trče u panici, vrište, pljačkaju prodavnice i padaju na kolena moleći se za spas.
Dok vodeni znakovi, poput Riba i Rakova, već uveliko rone krokodilske suze i pišu patetična oproštajna pisma u nekom podrumu, vi stojite na terasi svog stana sa šoljicom kafe. Dok vatreni znakovi uzimaju bejzbol palice i neplanski trče na ulicu da izigravaju heroje (i bivaju pojedeni u prvih pet minuta), vi mirno prekrstite ruke. Vaš puls se nije ubrzao apsolutno ni za jedan jedini otkucaj.
Vi ne gledate u zombije koji jedu komšiju. Vaš mozak se automatski prebacuje u onaj vaš ledeni, lovački i strogo praktični mod. Vi u apokalipsi ne vidite kraj sveta, vi vidite katastrofalno lošu logistiku društva koju sada neko mora da popravi. A taj neko ste, naravno, vi!
Ignorisanje straha i popis inventara
Vaš vladar Saturn vas je operisao od jeftine, histerične panike. Vi prosto nemate taj luksuz da gubite razum onda kada situacija postane kritična. Kada apokalipsa počne, vaš prvi instinkt nije strah, već čist, nepatvoreni bes zbog narušavanja reda i mira.
Vi nemate vremena za bežanje u šumu, jer vi u svojoj svesci već imate spreman krizni plan u deset tačaka. Dok se demoni i zombiji trude da vas uplaše, vi mrtvi hladni prilazite svojoj ostavi. Vadite svesku i olovku, i počinjete da pravite hirurški precizan popis konzervi graška, testenine i vode.
Kada vam prestravljeni komšija zakuca na vrata tražeći utočište, vi ga ne puštate iz pukog sažaljenja. Vi ga prvo odmerite od glave do pete, pitate ga koje veštine poseduje i da li ima hronične bolesti koje bi trošile vaše medicinske zalihe. Vaša logika gazi apsolutno svaku paniku!
Preuzimanje komande nad preživelima
Nakon nekoliko dana, vi okupljate malu grupu preživelih u nekom napuštenom magacinu. Ljudi su dezorijentisani, plaču za starim životom i ne znaju šta da rade. Ono što bi svakog normalnog čoveka nateralo da se povuče, kod vas izaziva samo jedan duboki, teški saturnovski uzdah.
Vi prekrstite ruke, stanete na neku paletu i preuzimate ulogu apsolutnog vladara. Vaša prva rečenica upućena grupi nije molba za saradnju, već surova naredba. “Ako mislite da trošite moj vazduh i moje zalihe, moraćete to krvavo da zaradite.”
Uvodite strogo radno vreme usred zombi apokalipse! Preživeli, koji su do juče spavali do podneva, sada moraju da se bude u šest ujutru, idu u patrole i potpisuju prisutnost na poslu. Vi objašnjavate da je bežanje od zombija posao kao i svaki drugi, i da ne trpite amaterizam!
Uvođenje poreza i birokratije u haosu
Ono što bi svakog zombija apsolutno uništilo jeste vaš odnos prema tuđoj lenjosti. Vi iz dna duše prezirete energetske vampire i parazite u stvarnom životu. Mislite li da biste prema nesposobnim preživelima bili išta blaži? Apsolutno ne!
Svaki ulov mora da prođe strogu proceduru. Nema više uzimanja hrane na svoju ruku! Ko želi večeru, mora da podnese formular, koji ste sami nacrtali, overen od strane vašeg novoformiranog kriznog štaba. Vaša birokratija postaje strašnija od samih zombija napolju.
Uvodite pojam poreza na pronađene lekove i municiju. Svako ko pronađe zalihe, mora da preda 30% u zajedničku kasu kojom vi suvereno vladate. Ljudi vas slušaju sa strahopoštovanjem, jer shvataju da ispred sebe nemaju običnog čoveka, već tiranina od armiranog betona koji se apsolutno ne plaši smrti.
Zombiji kao jeftina radna snaga
Dok drugi gledaju kako da izvuku živu glavu, vaš briljantni, strateški mozak već uveliko pravi finansijsku konstrukciju u novom svetu. Vi ne vidite opasna čudovišta na ulici, vi vidite neotkriveni rudnik besplatne radne snage!
U onoj najmračnijoj sobi vašeg uma, već se crta biznis plan. Shvatate da zombiji ne moraju da se plaćaju, ne traže slobodne dane i ne žale se na uslove rada. Počinjete da ih hvatate, vezujete ih za ogromne točkove i terate ih da proizvode električnu energiju za vaš kamp!
Vaša sposobnost da svakom haosu nametnete red, strukturu i disciplinu bukvalno bi dovela i apokalipsu do ivice nervnog sloma. Zombiji bi vrlo brzo shvatili da su od predatora postali vaši besplatni, radni konji. A to je nivo dominacije koji samo Jarac može da osmisli.
Sindrom pregorelog preživelog
Prošlo je šest meseci pod vašom vladavinom i situacija u vašoj koloniji je dovedena do apsolutnog savršenstva. Svi rade, zalihe su pune, a ograde su neprobojne. Ali postoji jedan “mali” problem. Vaši ljudi počinju da pate od teškog “burnout” sindroma!
Oni su premoreni. Vaša ambicija i vaša bolesna potreba da sve bude savršeno naterala ih je da rade troduple smene oko popravke zidova. Više nemaju vremena ni da se plaše zombija, jer moraju da ispunjavaju nedeljne KPI ciljeve koje ste im zadali.
Noćima se okupljaju u mraku i sa nostalgijom se prisećaju onih lepih, opuštenih prvih dana apokalipse kada su samo bežali za goli život, bez vaših Excel tabela nacrtanih na zidu i vaše stalne kontrole kvaliteta. Postajete gori od svakog virusa!
Zaleđena tišina i konačni trijumf
Na kraju ovog astrološkog scenarija, dešava se onaj najveći, najkomičniji paradoks. Zombiji počinju da zaobilaze vaš kamp u širokom luku. Oni prosto ne mogu da podnesu vašu surovu realnost, vaš ledeni cinizam i vašu konstantnu potrebu za redom.
Vaš stav ih toliko deprimira i ubija u pojam, da se polako sele u druge gradove. Shvataju da je lakše gladovati nego trpeti Jarca koji im kroz megafon drži predavanje o važnosti štednje energije dok oni pokušavaju da razbiju ogradu.
Kada spasilačke ekipe konačno stignu da vas “spasu”, zateći će vas kako mirno pijete svoju kafu iz čiste šolje. Kamp će biti blistavo čist, preživeli će raditi u smenama, a vi ćete u ruci držati gotov ugovor za privatizaciju novog, post-apokaliptičnog sveta. Za vas prosto ne postoji haos na kom nećete zaraditi!
