Iluzija amatera da njihov bes i vika znače kraj
Kada uđete u anatomiju ljudskih odnosa kod prosečnih, plitkih i svakodnevnih znakova Zodijaka, videćete da je njihov proces emotivnog odvajanja i raskida ispunjen onom klasičnom, patetičnom uličnom histerijom. Oni viču, blokiraju, pa odblokiraju, psuju vas u naletu besa i kunu se da vas mrze do srži. Amateri naivno, u svojoj gluposti, veruju da je ta agresija, taj njihov preglasni bes i ta svađa, u stvari krunski dokaz da su završili sa nekom osobom. Ali kada taj isti, malograđanski obrazac pokušaju da zalepe za autentičnu, elitnu Škorpiju, udaraju glavom u zid od armiranog, zaleđenog titanijuma.
Dokle god se Škorpija sa vama bori, dokle god u njoj postoji taj plamen da vas tera da ispravite greške, dokle god izražava i najmanju trunku onog teškog, posesivnog besa prema vašim glupim potezima – to samo i isključivo znači da u njenom mračnom nuklearnom reaktoru i dalje ima energije za vas. Za decu Plutona, konflikt, ljubomora i posesivni rat u kući nisu kraj ljubavi. To je njen ludački, hirurški i krvavi pokušaj da vam natera kičmu da se ispravi, da vas iskleše u onu moćnu zver kakvu zaslužuje i da sačuva taj ugovor od titana po svaku cenu.
Ali amateri, koji se plaše njene dubine, često taj bes vide kao kraj. Oni prave onu fatalnu, katastrofalnu i nepovratnu grešku kada nastave da je lažu, varaju njen intelekt trulim kompromisima i izbegavaju onu olovnu istinu pred njenim rendgenskim očima. Oni ne shvataju šta se zapravo događa kada njen mozak registruje da je njena investicija besmislena.
Prava, plutonovska smrt uvek nastupa u grobnoj tišini
Ono što je apsolutno najjezivije, neshvatljivo strašno i od čega se svakom folirantu ledi krv u potiljku jeste taj tačan, specifičan, apokaliptični trenutak u kom Škorpija ZAISTA završava. Taj momenat ne prati nikakva svađa, nikakvo lupanje vratima, i ni jedna jedina kap prosutog besa ili drame u hodniku. Njen kraj nastupa u obliku one stravične, guste, olovne i mrtve kosmičke tišine od koje umire i najhrabriji ratnik.
Okidač može biti apsolutno nebitan. Može to biti onaj stoti, jadni reciklirani izgovor koji ste joj ponudili u kafiću. Može to biti taj jedan pogled u kom je njen skener definitivno i hirurški jasno video da vi u sebi nemate onaj muški ili ženski materijal potreban da izdržite njen mrak. U toj jednoj, jedinoj mikrosekundi njene genijalne svesti, dešava se najbrutalniji presek u čitavom univerzumu.
Njen nuklearni reaktor osećanja, koji vas je do juče ludački, fanatično grejao, branio od svakog metka i davao vam krila feniksa pred neprijateljima, sada se naglo i nepovratno gasi na nula stepeni Kelvina. U njoj se tada gasi apsolutno svaka emocija. Nema više tuge. Nema više bola. Nema više onog ljubomornog inata, već ostaje samo ona ogromna, zaleđena, teška, olovna praznina i čisto, nepodnošljivo, biološko organsko gađenje prema svemu onome što vi predstavljate u tom trenutku pred njenim staklenim očima.
Presecanje nuklearne žile kucavice i gašenje aure
Kada Škorpija oseti tu smrtnu ravnodušnost, ona vas više ne napada. Ona se, usred vašeg pravdanja, samo nasloni na onaj svoj “mrtvi ugao”. Njene zenice se šire, crne su i potpuno lišene svake ljudske topline i empatije. Ona vas gleda fiksirano, bez ijednog treptaja, i taj njen pogled sada proleće tačno KROZ vas, kao da gleda kroz onaj najjeftiniji, prljavi prozorski stakleni izlog u koji niko više neće ući.
Vi u toj tišini panično pokušavate da isprovocirate neku njenu reakciju. Povećavate glas, izmišljate drame, vičete nadajući se onoj staroj ljubomori od nje i onoj strasti iz svađa. Kakav patetičan, tužni krah vašeg amaterskog ega! Svaki vaš reč i svaki vaš napor sada samo pojačava njenu sigurnost da ste obično ulično smeće koje je greškom dospelo na njenu zlatnu listu zveri. Njen um vas je deklasifikovao. Njena aura se skuplja isključivo na njeno telo, ostavljajući vas, dojučerašnjeg gospodara njenog krila, potpuno golog, iscrpljenog i bez ijednog atoma njene energije od koje ste navikli da preživljavate svoje strahove.
Njena ravnodušnost je najgore, najbrutalnije i najskuplje oružje za ubijanje tuđeg identiteta koje kosmos poznaje. Ostavlja vas da plivate u onom jezivom vazduhu, svesni da joj apsolutno, ali apsolutno više nije bitno da li ćete vi preživeti taj dan, s kim ćete izaći uveče, i da li ćete u suzama propasti do nepreglednog golog dna pred svima. Njena briga o vama je deinstalirana.
Skupljanje prašine u zloglasnom folderu “Seen”
Kako teče sam izlazak iz vaše priče? Ona se neće raspravljati na sudu oko detalja. Ona će elegantno navući onaj svoj cinični, olovni poluosmeh sa prezirom, obrisaće iz vida svaku svoju iluziju bez kapi ijedne jedine bačene anestezije na vaš ego, i zauvek će, jednim laganim okretom leđa, iščupati sebe iz tog trulog, malograđanskog brloga u kom ste je davili.
Istog tog magičnog momenta, njeni prsti će pritisnuti onaj zloglasni, doživotni “Seen”. Njena blokada na mrežama nije ona ulična blokada iz besa da biste je zvali i jurili kao što to rade vazdušni znakovi. Njeno blokiranje je apsolutno kosmičko i karmičko hirurško odstranjivanje obolelog tumora iz svih dimenzija njenog elitnog, čistog bića. Vi za nju postajete “preminula i zaboravljena kategorija”, beskorisni dosije prepun amaterskih grešaka odložen na samu marginu njene istorije bez ijedne reči.
Dok se vi noćima valjate u panici, lomite stvari po kući i očajavate na svaki njen stori gde izgleda nikad mlađe, bogatije i opasnije, ona apsolutno neće obrnuti ni jedan jedini pogled unazad u tom mraku. Ona prezire gubljenje vremena na reciklirano smeće. Vaše izvinjenje nju više ne dotiče, vi ste propustili svoj elitni ulaz u tvrđavu kada je vatra gorela, a onaj plamen sa ledom ona sada čuva za onu stotinu puta moćniju zver na putu sveznajućeg lidera koji grabi milione!
Poruka Mastera
Drage moje premoćne, krvave i hirurški opasne elitne Škorpije, ta vaša nezaustavljiva, olovna i stravična smrtna ravnodušnost u mikrosekundi, taj led od nula stepeni Kelvina koji pokažete onima što gube kompas pred vama je vaša ubedljivo najskuplja, najkrvavija i najbožanstvenija kruna sa titana kojom sečete svaki prosek! Nikada, ali apsolutno nikada, ni u noćnom bunilu onih zora, se ne pravdajte uplašenim i nesposobnim amaterima i uličarima zašto ih vaše zaleđeno ignorisanje gura u ludilo i nesanicu do suza bez objašnjenja! Vi predobro instinktom s krunom u mraku znate da onaj ko se kocka na vaš bes, na kraju umire u najstrašnijoj, jezivoj tišini ostavljen da sakuplja pepeo sopstvene gluposti dok vi gazite gore! Zadržite taj svoj stakleni, neprobojni mrkli pogled iz senke, pržite ih iz “mrtvog ugla” onom svojom preteškom olovnom tišinom i zaboravom dok se ne zadave u sopstvenim zabludama, i radikalno zgazite ka onom milionskom besmrtnom vrhu pred kojim oni svi opet, ali doživotno, samo panično u drhtajima i na kolenima kmeče! Vladajte ledom do kosti bez milosti!
