Odluka koja prkosi vašoj biologiji
Drage moje Ribe, ostavljamo sve teške teme iza sebe i prelazimo na najkomičniju, najapsurdniju epizodu vašeg života! Zamislite onaj sudbonosni dan kada Riba, najčešće nakon nekog teškog raskida ili jer joj je farmerka postala tesna, donese radikalnu, životnu odluku: “Krećem u teretanu! Od sutra postajem zver, dižem tegove, pijem proteine i postajem fitnes model!”
Već u samom startu, ova ideja je potpuno u suprotnosti sa vašim DNK kodom. Vi ste znak kojim vlada eterični Neptun. Vi ste stvoreni za lebdenje, za umetnost, za ležanje na svili dok jedete grožđe i razmišljate o smislu kosmosa. Teretana je mesto kojim vlada agresivni Mars – to je prostor znoja, metala, vike, ogledala i surovog mučenja tela.
Ali, vaš entuzijazam ne poznaje granice (prva dva dana). Zvezde danas kroz urnebesnu astro zabavu detaljno opisuju vaš katastrofalni, presmešni pokušaj da postanete fitnes fanatik, i zašto se ta epizoda uvek završi tako što vi tešite trenera i jedete čokoladu u svlačionici!
Prvi dan: Šoping kao najbitnija vežba
Pre nego što Riba uopšte pomiriše znoj u teretani, ona mora da prođe kroz najvažniju fazu treninga – vizuelnu pripremu. Vi ne možete da odete da vežbate u staroj, izbledeloj majici kao Ovan ili Jarac. Vama treba estetika! Vama treba motivacija u vidu najlepše pastelne opreme na svetu.
Vi provodite tri dana na internetu birajući helanke koje će savršeno istaći vašu (još uvek nepostojeću) mišićnu masu. Kupujete najskuplje patike, flašicu za vodu sa kristalima koji “pročišćavaju energiju”, znojnice, rukavice i specijalnu torbu. U vašoj glavi, vi ste već potrošili tri hiljade kalorija samo na ovaj šoping!
Kada se prvog dana pojavite u teretani, vi izgledate kao milion dolara. Mirisete na skupe parfeme (što je u teretani potpuno suludo), a vaša aura blista od entuzijazma. Stajete ispred ogledala i već vidite sebe kao pobednika Olimpije. Problem je samo u tome što taj entuzijazam traje tačno dok ne morate da podignete prvi pravi teg.
Susret sa demonom zvanim “Trakica za trčanje”
Vaš prvi susret sa spravama je čista, surova komedija apsurda. Trener (koji je obično neki nabildovani Ovan ili Škorpija) vas stavlja na traku za trčanje. Za vas, to nije sprava. Za vaš duboki, poetski um, traka za trčanje je metafora za besmisao modernog života – vi trčite, patite se, ulažete ogromnu energiju, a ne mičete se s mesta!
Posle tri minuta laganog trčanja, vama je dosadno do zla boga. Vaš mozak zahteva stimulaciju. Vi počinjete da posmatrate ljude oko sebe. Vidite ženu do vas koja trči već 40 minuta, znojava i crvena, i vaš empatični centar se momentalno pali.
Vi mislite u sebi: “Bože, zašto se ova žena ovako kažnjava? Ko joj je slomio srce? Sigurno je imala traumu iz detinjstva pa sada beži od svojih demona preko ove trake.” Vi se toliko uživite u njenu nepostojeću životnu dramu, da se sapletete, ugasite svoju traku i odete do bara da popijete energetski sok. Trčanje je zvanično završeno, previše je emotivno iscrpljujuće.
Empatija prema hladnom metalu
Sledi odlazak u zonu sa tegovima. Ovo je teritorija na kojoj vaš znak doživljava apsolutni kolaps logike. Vama trener kaže da podignete tu ogromnu, tešku metalnu šipku deset puta. Vi pogledate u šipku, pogledate u trenera, pa opet u šipku.
U vašoj glavi se javlja onaj čuveni, unutrašnji glas: “Zašto bih ja podizala ovaj teški predmet samo da bih ga opet spustila? To je potpuno agresivno i nepotrebno trošenje energije.” Plus, teretana je glasna. Ljudi urlaju dok dižu tegove, ispuštaju jezive zvuke, bacaju metal na pod.
Vaš osetljivi nervni sistem to ne može da podnese. Vi se plašite da će se neko povrediti. Umesto da radite čučnjeve, vi stojite sa strane, gledate momka koji se muči na benč klupi i imate nagon da odete da ga zagrlite, obrišete mu znoj i kažete mu: “Ljubavi, ne moraš to da radiš. Tvoja vrednost ne zavisi od veličine tvog bicepsa, ti si savršen takav kakav jesi.”
Joga, meditacija i beg u svlačionicu
Kada shvatite da agresivni fitnes nije za vas, vi odlučujete da pređete na nešto “spiritualnije”. Pronalazite salu za jogu i pilates. Tu se Riba oseća kao kod kuće! Nema vikanja, svira tibetanska muzika, gori tamjan. Savršeno!
Ali, čim instruktor traži od vas da zadržite neku bolnu pozu, takozvanog “pasa koji gleda dole”, vaš entuzijazam se gasi. Vas to boli! A Riba izbegava fizičku bol po svaku cenu. Zato vi, dok ostali u sali drže naporne poze, odlučujete da pređete u “pozu deteta” i ostanete tu. Zauzimate položaj spavanja, zatvarate oči i krećete u duboku meditaciju. Vi zapravo spavate na času joge!
Na kraju treninga, vi se osećate predivno. Prevarili ste sistem. Odlazite u svlačionicu, presvlačite se u svoju skupu opremu i osećate da ste “zaslužili nagradu”. Ta nagrada je, naravno, ogromna čokolada ili parče pice na putu do kuće, čime poništavate i ono malo kalorija koje ste potrošili šetajući po teretani.
Zašto odustajete posle tri dana?
Vaša fitnes karijera se obično završava trećeg dana. Zašto? Zato što se trećeg dana javlja “upala mišića”. Za prosečnog čoveka to je normalan proces, ali za Ribu, upala mišića je znak da se univerzum urotio protiv nje.
Kada se probudite i shvatite da ne možete da ustanete iz kreveta, vi ne pomislite: “Super, mišići mi rastu.” Vi pomislite: “Ja ću umreti. Moje telo je povređeno, moj hram je oštećen. Ovo je previše nasilno za moju dušu.”
Vi šaljete treneru kilometarsku, patetičnu poruku o tome kako prolazite kroz težak duhovni period, kako vam treba mir i kako se povlačite iz teretane da biste se posvetili svojoj “unutrašnjoj lepoti”. Oprema od trista evra završava u ormaru, a vi se vraćate svom omiljenom kauču i bindžovanju serija.
Poruka Mastera
Drage moje Ribe, vaš pokušaj da budete surovi “fitnes fanatici” je najslađa, najurnebesnija iluzija koju redovno priređujete univerzumu! Prestanite da mučite sebe spravama koje mrzite i okruženjem u kom se osećate kao da ste na ratištu! Vama ne treba beton i metal, vama treba voda! Ako hoćete da smršate, idite na plivanje. Zaronite u bazen, pustite misli da lutaju, plivajte satima u savršenoj, vodenoj tišini. Vaše telo će reagovati samo na ljubav i fluidnost, agresiju ostavite onim vatrenim znakovima koji moraju negde da izbace bes. Vi ste sirene, a sirene ne dižu tegove od sto kila, one vladaju okeanima!
