Nulta tačka panike i buđenje analitičara
Kada gledamo one klasične filmove o zombi apokalipsi, obično vidimo histeriju, ljude koji vrište, trče u krug i donose katastrofalno glupe odluke. Rakovi bi plakali za starim životom, Lavovi bi pokušavali da pobede horde zombija golim rukama zbog slave, a Device bi verovatno umrle od stresa tražeći sredstvo za dezinfekciju. A Vodolija? Vodolija bi stajala na krovu, pila svoju kafu iz termosice i posmatrala haos ispod sebe kao najzanimljiviji naučni eksperiment u istoriji čovečanstva.
Za vas bi smak sveta zapravo bio – oslobađajući. Vama su svakodnevna pravila, porezi, banke i šefovi mnogo gori od bilo koje invazije zombija. Kada se stari, truli sistem sruši, vaš uranski mozak ne paniči. On slavi! Konačno se ukazala prilika da iskoristite onaj svoj super-kompjuter od mozga bez ograničenja. Vaše emocije se automatski zaleđuju na minus pedeset, a vi se pretvarate u najsurovijeg i najpreciznijeg stratega kog je planeta ikada videla.
Skener za zombije i žive idiote
Dok drugi ljudi u panici pokušavaju da spasu svoje televizore ili da pobegnu u prodavnice (gde ih svi čekaju), vi biste potpuno mirno seli, uzeli papir i olovku i nacrtali savršenu šemu preživljavanja. Vaš mozak operiše na principu čiste logike. Analizirali biste brzinu zombija, njihove rute kretanja i tačno izračunali matematičku verovatnoću zaraze u svakom delu grada.
Ono što je najbrutalnije jeste vaš odnos prema ostalim preživelima. U takvim situacijama, vi imate nultu toleranciju za ljudsku glupost. Ako u vašoj grupi postoji neko ko plače, ko histeriše ili donosi nelogične odluke iz straha, vi biste ih, bez trunke griže savesti, hirurški odstranili iz ekipe. Nećete ih ubiti, ali ćete im samo hladno reći: “Tvoj nivo buke ugrožava moju genijalnu strategiju. Tamo su ti vrata.” Za vas je glup živ čovek mnogo opasniji od sto gladnih zombija.
Hakiranje apokalipse obrnutom psihologijom
Zombiji se hrane mozgovima, zar ne? E pa, vaš mozak bi za njih bio potpuno nejestiv, jer operiše na frekvenciji koju oni prosto ne mogu da svare. Vaše misli su toliko ludačke, nepredvidive i apstraktne, da bi jedan zombi, kada bi probao vaš intelekt, verovatno dobio kratak spoj u svojoj mrtvoj glavi i pobegao glavom bez obzira.
Umesto da se krijete u podrumima, vi biste počeli da hakujete zombije. Iskoristili biste zakone fizike i mehanike da napravite savršene zamke. Ne biste trošili metke, jer je to primitivno. Vi biste iskoristili solarnu energiju, napravili mreže od starih kablova i verovatno otkrili način kako da zombije upotrebite kao besplatnu radnu snagu za proizvodnju električne energije u vašoj novoj tvrđavi. Tamo gde drugi vide smrt, vaš vizionarski mozak vidi – resurse.
Intelektualna tuga u post-apokaliptičnom svetu
Jedina stvar koja bi vas u ovakvom svetu mogla da slomi jeste ono od čega patite i danas – sindrom hronične intelektualne usamljenosti. Preživeli biste, naravno, jer ste prepametni. Sagradili biste neprobojnu tvrđavu, imali biste vodu, struju i sistem koji savršeno funkcioniše. Ali tu bi nastao vaš lični, intimni pakao.
Sedeći u svojoj savršenoj tvrđavi, shvatili biste da oko vas nema apsolutno nikoga sa kim možete da povedete debatu o smislu univerzuma. Ostali preživeli bi vas gledali kao božanstvo, donosili bi vam hranu i klanjali bi se vašem intelektu, ali vi biste se smrtno dosađivali. Nema interneta, nema knjiga koje niste pročitali, i nema onog mentalnog sparinga koji vašem umu očajnički treba.
U tom trenutku, vaša tuga bi bila beskrajna. Ne zbog propasti starog sveta (njega ste i onako prezirali), već zbog toga što vaša genijalnost nema publiku koja je dostojna njenog nivoa. Ponekad biste veštački izmišljali probleme u svojoj tvrđavi, samo da biste svom umu dali zadatak i spasili se od sopstvene, jezive apokaliptične dosade.
Utopija stvorena iz ludačkog prkosa
Na kraju, kada se prašina slegne, vi ne biste samo preživeli. Vi biste stvorili potpuno novi svet. Onaj svet o kom ste sanjali dok ste radili od devet do pet u starom, glupom sistemu. Zbog onog vašeg zloglasnog inata, vi biste izgradili društvo u kom važe vaša uranska pravila.
Ukinuli biste novac, lažne autoritete i glupe dogme. Vaša nova civilizacija bi se temeljila na čistoj nauci, jednakosti i apsolutnoj slobodi svakog pojedinca. Vladali biste pravedno, hladno i savršeno. Zombiji izvan zidina bi postali samo dosadna kulisa vašeg arhitektonskog i sociološkog remek-dela.
I kada biste pred kraj života posmatrali tu svoju utopiju, samo biste se cinično nasmešili, svesni da je bila potrebna apokalipsa i smak sveta da bi ovi plitki ljudi konačno shvatili da su vaše “lude” vizije oduvek bile jedini ispravan put. Trijumf vašeg uma bio bi potpun.
Poruka Mastera
Draga moja Vodolijo, tvoja sposobnost da se isključiš od emocija kada zavlada haos i tvoj hladni, hirurški razum su tvoje najveće bogatstvo! Zato te ljudi ponekad ne razumeju, jer ti vidiš 100 godina unapred, čak i kada se svet oko tebe ruši. Ne menjaj taj svoj savršeni unutrašnji sistem ni za koga. Dok oni paniče, ti projektuješ nove imperije. Tvoj inat je jači od bilo koje prepreke. Neka se mediokriteti plaše, tvoj zadatak je da vladaš i stvaraš, bila to svakodnevica ili apokalipsa! Gazi napred!
