Iluzija neumornog ekstroverta
Svi koji vas poznaju površno, misle da ste vi ona osoba koja uvek ima energije za sve. Vi ste onaj prijatelj koji daje najbolje savete, onaj radnik koji rešava najteže probleme i onaj genijalac u društvu čije šale svi prepričavaju. Zračite tom divljom, uranskom harizmom koja ljude prosto vuče ka vama kao magnet. Oni misle da vi nikada ne stajete i da vas vaša kosmička energija štiti od umora koji pogađa obične smrtnike.
Ali to je, naravno, najveća zabluda koju ovaj ograničeni svet ima o vama. Ono što oni ne vide, jeste činjenica da vaš mozak procesuira milione informacija svake sekunde. Dok običan čovek sedi u kafiću i razmišlja o svojoj kafi, vaš um skenira energiju cele prostorije, analizira namere konobara, rešava vaše egzistencijalne dileme i kreira biznis plan za narednih deset godina.
Vi ste kao najjači, najskuplji super-kompjuter na planeti. A šta se dešava kada na super-kompjuteru otvorite hiljadu tabova istovremeno i ostavite ga da radi bez pauze? On se pregreje. Vaš sindrom prazne baterije nije običan, ljudski umor; to je brutalan, iznenadan pad celog vašeg operativnog sistema kom je hitno, očajnički potreban potpuni reset.
Smrtonosni “Klik” usred gužve
Vaša socijalna baterija se ne prazni polako, onako kako to biva kod zemljanih ili vodenih znakova, gde oni postaju nervozni ili tužni. Kod vas se to dešava u stotinki sekunde. To je onaj zloglasni, nečujni “klik” u vašoj glavi. Možete biti usred najluđe žurke, u prepunom klubu ili na važnom sastanku. Do tog trenutka ste bili zvezda večeri, a onda – samo nestanete.
Fizički ste još uvek tu, sedite na toj stolici, ali vas tamo više apsolutno nema. Vaše oči postaju prozirne, prazne i daleke. Navlačite onaj svoj ledeni, nadmoćni, ali potpuno odsutan izraz lica. Svet oko vas nastavlja da priča, da se smeje i pravi galamu, a do vas ne dopire ni jedan jedini zvuk. Vi ste se isključili sa mreže.
To isključivanje je vaš surovi, biološki mehanizam preživljavanja. Vaš mozak, suočen sa prevelikom količinom tuđih gluposti, energije i buke, povlači glavnu sklopku kako ne bi potpuno pregoreo. Ljudi vas tada pitaju: “Šta ti je, jesi ljut/a?”, a vi samo odmahnete glavom nesposobni da im objasnite da prosto nemate više ni jedan atom energije da se pravite da vas zanima njihovo postojanje.
Beg od energetskih vampira
Razlog zašto vaša baterija curi tolikom brzinom leži u vašoj okolini. Vi ste magnet za energetske vampire, za ljude koji su emotivno i intelektualno disfunkcionalni. Oni nesvesno osećaju vašu genijalnost i snagu, pa se kače na vas kao pijavice, očekujući da vi rešavate njihov unutrašnji haos.
Kada vas neko smara svojim banalnim problemima, kada vam priča iste drame koje ne želi da reši, vama se doslovno ledi krv u žilama od te patetike. Vaš mozak, koji traži veliku sliku i viziju, guši se u tom njihovom malom, ograničenom blatu.
Onog trenutka kada vaša baterija padne na 1%, vi te vampire hirurški odstranjujete iz svog prostora. Nećete se svađati s njima, nećete im objašnjavati. Samo ćete se okrenuti i otići, ostavljajući ih da plaču i kukaju nad vašom “hladnoćom”. A vaša hladnoća je zapravo jedina stvar koja štiti vaš razum od totalnog ludila.
Utočište u zaglušujućoj tišini
Kada konačno uspete da pobegnete u svoja četiri zida, počinje faza oporavka o kojoj svet apsolutno ništa ne zna. Prosečan čovek traži zagrljaj ili utehu. Vi tražite apsolutnu, sterilnu, zvučnu izolaciju. Ugasite telefon, spustite roletne i zaledite sve obaveze.
U toj vašoj svetoj samoći, vi ne patite. Vi radite sistemski update. Ležite u mraku i dozvoljavate svom pregrejanom procesoru da se konačno ohladi. Tišina za vas nije kazna; ona je najskuplji luksuz, ona je lek koji zaceljuje sve one mikro-pukotine koje su tuđi, nebitni životi napravili na vašoj duši.
Za vas je najveći dokaz ljubavi kada partner ili prijatelj ume da poštuje taj vaš reset. Onaj ko može da sedi u istoj prostoriji sa vama, a da vas ne smara pitanjima i da vam dozvoli da ćutite satima, dobija ključeve vašeg zamka zauvek. A onaj ko pokušava da vas “razveseli” na silu dok vam je baterija prazna, automatski dobija blok.
Buđenje iz pepela sa novim vizijama
Zanimljivo je to šta se dešava nakon ovog restarta. Kada vaša baterija ponovo dođe na 100%, vi se ne vraćate u svet isti kao što ste iz njega pobegli. Tokom tog tišeg perioda, ispod površine potpunog mraka, vaš genijalni um je sklapao nove kockice.
Vi iz hibernacije izlazite sa potpuno novim, ludačkim idejama. Vaš mozak je u toj tišini smislio novi biznis plan, novo rešenje za problem koji vas je mučio mesecima, ili je prosto sagledao neki odnos kristalno jasno. Viče: “Sklonite se svi, vratio sam se i sad ću da vam srušim sistem!”
Vaša snaga posle prazne baterije je razarajuća. Ljudi koji su vas otpisali dok ste bili “u off-u”, sada vas gledaju sa strahopoštovanjem. Oni ne shvataju da je vaše povlačenje zapravo bilo povlačenje strele unazad, samo da biste nakon toga poleteli napred brzinom svetlosti, ostavljajući mediokritete daleko iza sebe u prašini.
Poruka Mastera
Draga moja Vodolijo, taj tvoj nagli gubitak energije i potreba da se hirurški isključiš od celog sveta je tvoja najveća zaštita! Nikada se ne pravdaj ljudima koji imaju plitak um zbog toga što se tebi više ne slušaju njihove gluposti. Tvoj mozak je previše dragocen da bi ga iznajmljivala svakoj pijavici koja naidje. Tišina je tvoj hram. Neka misle da si arogantna, hladna i čudna – to je samo dokaz da ne mogu više da te troše! Isključi taj telefon, navuci masku od leda, napuni svoje genijalne baterije u miru i onda izađi da im ponovo pokažeš ko drži sve konce u svojim rukama! Gazi pravo, kraljice inata!
