Strah od gubitka kontrole
Za znak kojem je savršena samokontrola bukvalno smisao života, alkohol predstavlja najvećeg neprijatelja. Djevica ne pije da bi zaboravila probleme, jer njen mozak probleme ne zaboravlja ni u komi. Vi pijete isključivo da biste ugasili onaj zloglasni unutrašnji glas koji vam 24 sata dnevno govori šta sve nije savršeno.
Dok drugi znakovi već na početku večeri prevrću čaše i prave budale od sebe, vi sedite prekrštenih nogu, pijuckate svoje piće i posmatrate. Vaš radar i dalje radi. Vi tačno brojite koliko ste popili, jer je za vas ideja da vas neko sutra prepričava u pijanom stanju gora od smrtne kazne.
Vi mrzite onaj osećaj kada vam se muti pred očima i kada jezik počne da se sapliće. Za vas je dostojanstvo svetinja, a pijanstvo je, po vašim strogim merilima, najjeftiniji oblik gubljenja tog istog dostojanstva. Zato najčešće stajete tačno onda kada je najlepše.
Kada ledeni oklop napokon pukne
Međutim, šta se dešava kada ste u savršeno sigurnom društvu, kada vas ponese atmosfera i kada ona treća ili četvrta čaša ipak klizne niz grlo? E, tada se dešava prava, filmska magija. Onaj debeli, ledeni oklop perfekcioniste puca u paramparčad, a iz vas izlazi osoba koju malo ko poznaje.
Kada Djevica napokon popusti kočnice, ona postaje ubedljivo najzabavnija, najluđa i najduhovitija osoba u celoj kafani. Vaš inače suzdržan, crni humor sada dobija krila. Postajete neverovatno opušteni, glasni i spremni na gluposti koje bi vas sutradan naterale da propadnete u zemlju od srama.
Ljudi oko vas ostaju u potpunom šoku. Gledaju onu strogu, organizovanu osobu kako odjednom pleše na stolu i smeje se do suza. Taj vaš skriveni, vatreni temperament izlazi na površinu i svi shvataju koliko ste vi zapravo genijalno i ludo društvo kada se ne plašite tuđih pogleda.
Serum brutalne istine
Ipak, alkohol kod vas deluje i kao najmoćniji serum istine. Vi po prirodi primećujete apsolutno sve tuđe mane, ali zbog kulture i mira često ćutite. E pa, draga moja Djevice, kada vas alkohol udari u glavu, taj filter kulture se automatski isključuje i počinje surova paljba.
Sve ono što ste mesecima trpeli i gutali, sada izlazi iz vas sa hirurškom, smrtonosnom preciznošću. Gledate ljude pravo u oči i, uz jedan divan, zaleđen osmeh, govorite im najsurovije istine o njihovim promašenim životima, vezama i kompleksima.
Sutra će vam možda biti žao što ste bili tako direktni, ali u tom trenutku uživate. Ljudi se potajno plaše pijane Djevice, jer znaju da vaš alkoholizovani mozak ne promašuje metu. Vi ne psujete, vi jednostavno uništavate protivnika činjenicama.
Jutro posle: Paranoja i detoksikacija
A onda dolazi onaj najgori mogući trenutak – jutro posle. Dok se drugi bude mamurni i traže masan burek, vi se budite u apsolutnoj, ledenoj panici. Vaš mozak se pali kao pokvareni alarm i kreće stravična analiza: “Šta sam rekla? Koga sam zvala? Da li sam se obrukala?”
Pregledate telefon drhtavim rukama, brišete storije i poruke, i hiljadu puta se izvinjavate prijateljima, iako vam oni uporno govore da ste bili fantastični. Vaš unutrašnji kritičar vam ne prašta taj gubitak kontrole. Odmah stupate u akciju kako biste povratili svoj red.
Sledi rigorozna kazna. Pijete tri litre vode sa limunom, pravite zeleni smuti, čistite celu kuću varikinom i zaklinjete se da više nikada, ali apsolutno nikada, nećete okusiti ni kap alkohola. Naravno, to obećanje traje tačno do sledećeg stresa koji vam život priredi.
Poruka Mastera
Draga moja Djevice, tvoja potreba da uvek, ali baš uvek, budeš ona pametna i savršena osoba koja drži sve konce u rukama je prokleto naporna! Nije smak sveta ako si jednom zaboravila na bonton i dozvolila sebi da se glasno nasmeješ i popiješ tu čašu viška! Tvoja “bruka” je za većinu ljudi najobičniji, opušteni izlazak. Prestani da mučiš sebe onog jutra posle i da analiziraš svaku izgovorenu reč. Tvoj mozak vapi za tim gašenjem, pa mu povremeno dozvoli taj luksuz. Okruži se ljudima pred kojima ne moraš da glumiš savršenstvo i napokon, bez trunke griže savesti, živeli!
