Nema te moderne poslastice koja može da zameni onaj pravi, starinski miris kada se otvori rerna iz koje izlaze vrele urmašice. Ovo je kolač koji nosi dušu Balkana, recept koji se prenosio sa kolena na koleno, zapisan u starim, požutelim sveskama naših baka. Nisu to samo obični zalogaji od testa i šećera; to je prava mala umetnost balansiranja prhkog, puterastog testa i bogate, slatke agde koja svaku urmašicu natopi tačno onoliko koliko treba, a da se ona ne raspadne. Mnogi misle da je lako napraviti dobru urmašicu, ali tajna se krije u osećaju pod prstima, u odabiru pravih domaćih sastojaka i, naravno, u strpljenju dok testo ne upije svaki kap tog zlatnog sirupa. Kada jednom savladate ovaj recept, garantujem vam da će vas komšije i prijatelji stalno pitati da im pravite baš ovaj kolač za svako slavlje.
Potrebni sastojci za ovu čaroliju:
250g domaćeg putera (ili maslaca, mora biti sobne temperature)
2 cela jaja
2 kašike šećera
2 kašike kisele pavlake (ona daje onu finu mekoću testu)
Pola kesice praška za pecivo
Oko 500g mekog brašna (dodaje se postepeno)
Šaka krupno seckanih oraha (za utiskivanje u sredinu)
Za agdu (sirup): 800g šećera, 800ml vode i nekoliko kolutova svežeg limuna
Način pripreme:
Prvo i osnovno pravilo kod urmašica jeste da uvek krećemo od agde, jer ona mora biti spremna i ohlađena kada kolači izađu iz rerne. U dublju šerpu sipajte šećer i vodu, pa stavite na srednju vatru. Kada proključa, smanjite temperaturu i ostavite da struji nekih petnaestak minuta. Tek pred kraj ubacite kolutove limuna da puste svoju svežu aromu koja će preseći jaku slatkoću. Sklonite šerpu sa šporeta i ostavite agdu da se potpuno ohladi na sobnoj temperaturi.
Dok se sirup hladi, prelazimo na pripremu testa. U veliku vanglu ubacite omekšali puter, dodajte jaja, šećer i kiselu pavlaku. Sve to dobro umutite varjačom ili mikserom na najmanjoj brzini dok ne dobijete lepu, kremastu masu. Zatim počnite da postepeno dodajete brašno u koje ste prethodno umešali prašek za pecivo. Testo mesite lagano, rukama. Ono mora da ostane mekano i masno, nipošto ne sme biti pretvrdo, jer će u suprotnom urmašice biti žilave. Čim osetite da se testo odvaja od ruku i posude, brašna je sasvim dovoljno.
Sledi najlepši deo – oblikovanje. Odvajajte komadiće testa veličine manjeg oraha. Svaki komad malo rastanjite na dlanu, u sredinu stavite komadić krupno seckanog oraha, a onda testo preklopite i valjajte između dlanova dok ne dobijete onaj prepoznatljivi, duguljasti oblik. Kako biste dobili pravu, starinsku šaru, svaku urmašicu blago pritisnite na hrapavu stranu rendeta. Ređajte ih u suvi pleh, jer je testo već dovoljno masno, pa nema potrebe za dodatnim podmazivanjem.
Pecite ih u rerni koju ste prethodno zagrejali na 200 stepeni celzijusa, otprilike 20 do 25 minuta, dok ne dobiju onu divnu, zlatno-rumenu boju po ivicama. Zatim sledi onaj magični trenutak spajanja. Čim vreo pleh izvadite iz rerne, odmah prelijte vrele urmašice onom hladnom agdom. Čuće se ono prepoznatljivo cvrčanje koje obećava savršenstvo. Ostavite ih da se potpuno ohlade i upiju sirup, a najbolje je da prenoće pre služenja.
Saveti starog majstora za savršen rezultat: Mnogi greše pa preliju vruće kolače vrućom agdom – tako ćete dobiti kašu! Zlatno pravilo poslastičarstva na Balkanu glasi: hladna agda ide na vruć kolač. Takođe, nemojte štedeti na kvalitetu putera, jer margarin nikada ne može dati tu specifičnu, bogatu aromu i topljivost. Ako primetite da su vam urmašice ostale suve unutra, sledeći put testo umesite za nijansu mekše, sa mrvicu manje brašna. Što se kolač duže hladi u sopstvenom sirupu, to je lepši, prhkiji i ukusniji.
