Armirani zid od vanzemaljskog leda
Postoji jedna rečenica koju ste vi, drage moje Vodolije, pretvorili u svoju životnu himnu. Rečenica koju izgovarate i kada ste na vrhu sveta, i kada ste bačeni na samo dno. Rečenica koju je vaša okolina prihvatila kao apsolutnu istinu o vama. Ona glasi: “Meni apsolutno niko ne treba”.
Gledajući vas sa strane, ljudi u to zaista veruju. Vi zračite tom divljom, uranskom energijom potpunog samotnjaka. Delujete kao da vam u grudima ne kuca srce, već savršeni, proračunati super-kompjuter koji može da preživi svaki udarac. Kada raskinete, ne plačete. Kada izgubite nekoga, vi se zaledite. Vi ste hodajući primer osobe kojoj je njena individualnost jedina i najveća religija.
Ali, istina je da je to vaša najveća, najskuplja, najkrvavija laž. Vaš mozak je genijalan i osmislio je ovaj mehanizam odbrane kako bi sakrio vašu najveću manu – činjenicu da ste vi, ispod te arogantne, intelektualne, ledene površine, zapravo jedan od najsenzibilnijih znakova u celom Zodijaku.
Strah od gubitka neprocenjive slobode
Zašto toliko očajnički ponavljate sebi da vam niko ne treba? Jer je vaš najveći, biološki, patološki strah – strah od vezivanja. A znate zašto se plašite vezivanja? Zato što ste svesni da vaša duša ne ume da voli samo malo. Vi organski ne razumete polovične odnose i proračunate emocije.
Kada bi jedna Vodolija spustila svoj gard i dozvolila nekome da joj zaista priđe blizu, vi znate da biste toj osobi dali ključeve svog celog kosmosa. Vaša lojalnost je toliko razorna, bolesno jaka i neobjašnjiva, da vi osećate kako vas pomisao na ljubav gura u apsolutnu zavisnost.
A za vaš mozak, za onog genija u vama koji se celog života bori protiv sistema, autoriteta i kaveza, zavisnost o drugom ljudskom biću je ravna smrtnoj presudi. Vi gradite taj zid od “ne trebate mi” samo zato da ne biste morali da se suočite sa jezivom činjenicom da biste, ako se zaista prepustite, bili spremni da poginete za onog koga pustite unutra.
Teret dežurnog kriznog menadžera
Druga stvar koju tom laži branite jeste vaša uloga u svetu. Vi ste celog života izigravali kriznog menadžera za svoje prijatelje i porodicu. Kada se sve ruši, vi ste onaj stub od čelika na koji se svi oslanjaju. Rešavate tuđe drame, posuđujete pare, brišete tuđe suze onom svojom hladnom logikom.
Ljudi su se navikli da vi nemate potrebe. Da vas ništa ne boli. Da vi “možete sve sami”. E, upravo tu leži tragedija vaše genijalnosti! U tim trenucima kada u tri ujutru sedite sami, vi i te kako želite da neko stane iza vas, da vam stavi ruku na rame i kaže: “Sedi, odmori se, sad ću ja da preuzmem.”
Ali vaš ponos vam ne dozvoljava da to zatražite. Radije ćete pregoreti kao stari osigurač, srušiti se od psihičkog i fizičkog iscrpljenja, i plivati u najgorem blatu, nego što ćete jednom mediokritetu priznati da ste umorni i da ste ranjivi. Vaš ego vas tera da glumite superheroja čak i onda kada vam duša vrišti od želje za zagrljajem.
Ledena maska za izigravanje nedodirljivosti
Ljudi misle da vas njihove izdaje ne pogađaju. Kada vas povredi prijatelj ili ostavi partner, u vama se uključuje onaj zloglasni “emotivni reset”. Isključujete sve, brišete njihov broj, pretvarate se u savršeni komad prozirnog leda. Gledaju vas i misle: “Bože, ova osoba je operisana od emocija.”
A niko ne zna šta se dešava iza zatvorenih vrata kada navučete roletne i kada apsolutno niko ne gleda. Ne znaju za one noći kada se taj super-kompjuter ugasi, kada vas udari spoznaja koliku ste izdaju doživeli.
Zato ste i kreirali tu laž. Ako stalno ponavljate sebi “meni ne treba niko”, svaki put kada vas neko razočara, vaš mozak može logički da opravda taj gubitak. “Pa i onako mi nije trebao,” kažete sebi, štiteći se od bola koji bi vas inače rastrgao na hiljadu komada.
Trenutak kada laž prestane da radi
Vaš zid od leda radi besprekorno 99% vremena. Odbija parazite, zaustavlja manipulatore, rasteruje glupe ljude. Ali onda, onaj 1% vremena, pojavi se osoba koja pročita vaš kod. Neko ko je podjednako genijalan, podjednako čudan i ko se ne plaši vašeg oštrog sarkazma.
Kada se ta osoba pojavi, ta vaša laž puca. I tu počinje vaš najveći životni strah i vaša najveća borba. Da li pobeći kako biste zadržali svoju savršenu sliku nedodirljivog robota, ili rizikovati, progutati taj kolosalni ponos i priznati, bar jednom u životu, da je vašoj prebogatoj, kosmičkoj duši zaista potreban neko ko može da je isprati?
Onaj ko sruši tu vašu laž, pronalazi blago kakvo nijedan znak u Zodijaku ne poseduje.
Poruka Mastera
Draga moja Vodolijo, znam koliki je teret nositi tu ledenu masku svakog prokletog dana i glumiti stenu za sve ljude oko sebe! Tvoja nezavisnost je predivna, tvoja sloboda je tvoja kruna, ali nije greh ponekad skinuti oklop. To što želiš nečiju podršku, to što te nekad lomi usamljenost, ne umanjuje tvoju briljantnost! Tvoj mozak vredi milione, ali tvoje srce je napravljeno od retkog, najčistijeg uranskog zlata koje čuvaš samo za probrane. Ne plaši se da nekad priznaš svoje rane onome ko ih je zaista vredan. Biti ranjiv ne znači biti slab, biti ranjiv u tvom slučaju znači pokazati vrhunsku hrabrost koju prosečan svet nikada neće moći da razume. Čuvaj taj svoj ponos, ali dozvoli pravim ljudima da te ponekad ponesu kada su ti krila umorna!
