Mit o vašoj hladnoći
Kada ljudi misle na Vodoliju, vide futuristu, genijalca, nekoga ko živi u svetu ideja i čija je glava uvek negde visoko u oblacima. Zbog te vaše urođene potrebe da sve analizirate i racionalizujete, svet vas često etiketira kao “hladne” ili “emotivno nedostupne”. Ta etiketa vas prati godinama, a vi se na nju samo cinično nasmejete.
Istina je, zapravo, dijametralno suprotna. Vi niste hladni – vi ste preopterećeni. Dok drugi ljudi osećaju emocije kao lagani povetarac, vi ih doživljavate kao cunamije koji prete da sruše sve pred sobom. Vi ste antena Zodijaka; apsorbujete vibracije svih ljudi u prostoriji, osećate svaku promenu raspoloženja i svaku nepravdu u univerzumu.
To što ne plačete na javnim mestima i što ne pravite dramatične scene ne znači da ne osećate. To znači da ste razvili vrhunski odbrambeni sistem kako vas ta stravična intenzivnost ne bi potpuno uništila.
Emocije kao cunami, a ne kao potok
Za vas, emocija nije nešto što možete tek tako da “izbacite” i nastavite dalje. Kada vas neko povredi, vi to ne osećate samo u srcu – vi to osećate u svakoj ćeliji svog tela. Taj intenzitet vas plaši. Zato ste izgradili taj čuveni oklop od cinizma i intelektualne distance.
Vi zapravo nosite masku ravnodušnosti jer je to jedini način da preživite u svetu koji vas ne razume. Kada biste pustili sve te emocije napolje, verujete da bi vas taj cunami odneo. I tu pravite grešku – jer potisnuta emocija ne nestaje, ona se samo taloži i truje vas iznutra.
Vaša najveća emotivna tajna je zapravo vaša neviđena nežnost. Vi ste spremni da spasite svet, da pružite ruku svakom strancu u nevolji i da oprostite greške preko kojih niko drugi ne bi prešao. Ali, taj nivo empatije je iscrpljujuć.
Sindrom “preopterećenog sistema”
Vodolije često pate od nečega što bih nazvao sindromom preopterećenog sistema. Vi ste kao kompjuter koji ima otvorenih hiljadu tabova u pretraživaču. Radite, razmišljate, osećate, analizirate, brinete za prijatelje, planirate budućnost… I onda se desi mali emotivni okidač koji uzrokuje “pad sistema”.
Tada se povlačite u tišinu. Ljudi oko vas to pogrešno tumače kao odbacivanje, ali vama je ta tišina potrebna kao vazduh. U toj tišini vi pokušavate da filtrirate sav taj emotivni mulj koji ste pokupili od drugih ljudi.
Ako ste se prepoznali u ovome, morate shvatiti da nije vaša odgovornost da budete emotivni čistač okoline. Imate pravo da zatvorite svoje “tabove”, da se isključite i da se fokusirate na ono što se dešava u vama, a ne u drugima.
Zašto bežite kada postane “previše”?
Najveća zabluda o vama je da se plašite ljubavi. Vi se zapravo plašite gubitka kontrole. Kada osetite da se zaljubljujete, da neko počinje da upravlja vašim raspoloženjem i da vaša sloboda postaje upitna, vi panično bežite.
Bežite jer osećate koliko bi ta veza mogla da vas “ogoli”. Znate da, ako se prepustite, nećete biti samo “malo” zaljubljeni. Bićete zaljubljeni celim svojim bićem, do te mere da će vam svaki drugi aspekt života delovati nebitno. A to je za vas zastrašujuće.
Morate naučiti da je ranjivost vaša najveća snaga, a ne slabost. Onaj ko vas zaista voli, voleće i vašu potrebu za samoćom, i vašu potrebu za slobodom, i vašu potrebu za tišinom. Ne tražite nekoga ko će vas popraviti, tražite nekoga ko će vas razumeti u vašem ludilu.
Kako se nositi sa svojom intenzivnošću?
Prvi korak je prihvatanje. Prestani da se pravdaš što si “previše”. Da, možda jesi “previše” za ljude koji žive u plitkom moru, ali si taman za nekoga ko živi u okeanu. Tvoja intenzivnost je tvoj dar, tvoja sposobnost da vidiš lepotu i tugu tamo gde drugi vide samo sivilo.
Drugo, nauči da filtriraš. Ne moraš da usvojiš tuđu tugu kao svoju. Kada osetiš da te neko guši svojom negativnošću, svesno reci sebi: “Ovo nije moje, ovo ne pripada meni”. Postavi energetsku granicu.
I treće, nađi svoj ventil. Vodolije moraju imati neki kreativan izduvni ventil gde će ta silna energija izaći – bilo da je to pisanje, muzika, trčanje ili rad na nekom projektu koji menja svet. Ako to ne izađe, postaćete toksični za same sebe.
Poruka Mastera
Draga moja Vodolijo, prestani da se izvinjavaš što osećaš više od drugih! Ta tvoja “hladnoća” je samo zaštitna folija kojom si omotala najnežnije srce u Zodijaku. Nisi ti hladna, ti si samo pretrpana tuđim bolom koji si nesebično usvojila. Vreme je da isprazniš to srce od svega što nije tvoje. Dozvoli sebi da plačeš bez stida, da se smeješ kao dete i da voliš bez straha da će te to koštati slobode. Sloboda bez ljubavi je samo prazan prostor, a ti si stvorena za više. Skinu taj oklop, pusti neka te osećanja prođu kroz tebe i ne plaši se – neće te odneti, samo će te očistiti. Ti si onaj uragan nežnosti koji se krije iza maske intelektualca, a svet treba baš takvu tebe – ranjivu, hrabru i potpuno autentičnu. Zagrli tu svoju emotivnost kao najvredniji dar, jer onaj ko te bude razumeo, razumeće ceo kosmos!
