Sindrom “odgovoriću u sebi”
Svi vaši prijatelji dele istu, ogromnu traumu – dopisivanje sa vama je bukvalno kao prizivanje duhova. Neko vam pošalje poruku, vi je vidite na ekranu, i tu kreće vaša magija. Pročitate je, vaš mozak genijalno smisli odgovor, i vi ste ubeđeni da ste taj odgovor zaista i poslali.
Ali niste! Fizički niste ukucali ni slovo. Nastavite sa svojim životom, odete da pravite ručak ili gledate u plafon. Prolazi dan, prolaze dva. Osoba sa druge strane misli da ste ljuti ili da je ignorišete.
A onda, petog dana, iz čista mira, vi im šaljete neki potpuno nepovezan, urnebesan “mim” (meme) sa mačkama, kao da se apsolutno ništa nije desilo. Za vas vreme ne postoji, a za vaše prijatelje vi ste hodajući infarkt.
Misterija 3 ujutru
Dok normalan svet spava, vaš mozak se oko dva ujutru budi iz kome i pali na 300 obrtaja. Vi niste sposobni da samo legnete i zaspite. U tri ujutru vi odjednom osetite neopisivu, goruću potrebu da saznate kako funkcioniše nuklearni reaktor ili kako se pravi domaći sapun od pepela.
Vaš “History” na telefonu je apsolutna komedija. Od “kako platiti račune” do “da li hobotnice imaju vanzemaljski DNK” deli vas samo jedan klik. Gledate dokumentarce o dubinama okeana dok vam oči ne ispadnu.
Ujutru se budite mrtvi umorni, pijete petu kafu pre podneva i pitate se zašto vas boli glava. Pa boli vas, sestro slatka, jer ste celu noć u glavi rešavali misteriju nestanka Atlantide!
Vaš kapacitet socijalne baterije
Izlazak sa vama je kao vožnja na najluđem rolerkosteru. Kada tek stignete na žurku ili kafu, vi ste centar sveta. Bacate fore, svi se smeju, vi ste glavni zabavljač i najglasnija osoba u prostoriji. Energija puca!
A onda, samo odjednom, desi se “kratak spoj”. Vaša socijalna baterija padne sa 100% na 0% u roku od sedam sekundi. Više vam se ne priča ni sa kim. Lice vam se zaledi, gledate u neku zamišljenu tačku na zidu i u glavi već računate najbržu rutu za beg do kreveta.
Prijatelji vas pitaju “Šta ti je, jesi dobro?”, a vi samo procedite “Malo sam smorena”. Zapravo niste smoreni, nego vam se vaš unutrašnji vanzemaljac probudio i naredio hitnu evakuaciju na matičnu planetu – vaš kauč.
Spremanje kuće na “Vodolija način”
Kako vi čistite stan? Krenete da perete sudove. Dok perete sudove, vidite da fali sunđera u fioci. Otvorite fioku, vidite neke stare baterije. Uzmete baterije da ih testirate u onom daljinskom koji ne radi već tri godine.
Dok tražite daljinski, nađete stari foto-album. Sednete na pod u hodniku i naredna dva sata gledate slike iz srednje škole i smejete se svojim starim frizurama. Sudovi, naravno, i dalje stoje prljavi u sudoperi.
Vaš mozak funkcioniše kao pretraživač sa 40 otvorenih tabova, od kojih 30 ne reaguje, a sa jednog se čuje neka muzika, samo ne znate sa kog. Vaš haos ima samo vama znanu, uvrnutu logiku.
Alergija na pitanje “Šta ima?”
Prosto je neverovatno koliko vas iritiraju “obični” razgovori. Kada sretnete nekog poznanika na ulici i on vas pita ono klasično “Gde si, šta ima, kako si?”, vama se prevrne želudac. U glavi vičete: “Daj, pitaj me nešto konkretno, čoveče!”
Vi biste najradije umesto “Dobar dan” ljude na ulici pitali: “Da li veruješ da živimo u simulaciji?” ili “Koja je tvoja najveća trauma iz detinjstva?”.
Pošto znate da će vas zbog toga gledati kao psihopatu, vi samo nabacite onaj vaš lažni, pristojni osmeh, kažete “Evo, gura se, ti?” i molite Boga da se razgovor što pre završi kako biste mogli da se vratite svojim ludim mislima.
Poruka Mastera
Draga moja Vodolijo, taj tvoj raštimovani, prepametni i ludi mozak je nešto najlepše što je ovaj svet video! Pa šta ako ne odgovaraš na poruke odmah? Pa šta ako u tri ujutru čitaš o egipatskim faraonima umesto da spavaš? Tvoj svet je milion puta zanimljiviji od onog dosadnog, sivog šablona po kom žive prosečni ljudi. Nemoj nikada da pokušavaš da se “unormališ”, jer biti normalan je neverovatno dosadno! Neka tvoja kuća povremeno bude u haosu i neka tvoji prijatelji misle da si pala sa Marsa. Tvoj unutrašnji univerzum je spektakularan, a oni koji ga ne razumeju, neka slobodno promene kanal! Nastavi da guraš po svom i nikad ne gasi taj ludi sjaj u očima!
