Kraljevi mase sa srcem od leda
Kada bi neko sa strane posmatrao vaš život, vaš imenik u telefonu ili vaše društvene mreže, došao bi do jednog vrlo pogrešnog, amaterskog zaključka. Ljudi iz okoline gledaju kako sa neverovatnom, magnetnom lakoćom sklapate poznanstva. Gledaju kako plenite pažnju gde god da se pojavite, kako se prilagođavate svakom sagovorniku i kako uvek imate pravu reč u pravom trenutku. Zbog toga, društvo vas često etiketira kao najdruštveniji znak Zodijaka.
Ali, oh, kakva je to genijalna, savršena i monumentalna iluzija! Vi ste tu društvenost usavršili isključivo kao mehanizam preživljavanja u ovom prozaičnom svetu. Vaša sposobnost da komunicirate sa svima nije dokaz da vi te ljude volite ili da im verujete! To je samo vaš vrhunski, elitni softver koji ste instalirali da biste mogli neprimetno da klizite kroz matriks. Vi u toj masi zapravo nosite najhladnije, najusamljenije srce od armiranog leda, a vaš pravi identitet ostaje sakriven stotinama kilometara ispod površine!
Sindrom teške klaustrofobije u prepunoj sobi
Desi se često onaj specifičan, stravičan trenutak kada ste okruženi ljudima. Svi se smeju, zabavljaju se, pričaju neke svoje usiljene, malograđanske priče, a vama se u glavi dešava kratak spoj. Vaš super-kompjuter od mozga počinje da skenira svaku njihovu reč i detektuje apsolutnu prazninu.
U tom trenutku, vas hvata intelektualna klaustrofobija! Vas ti ljudi guše. Vi se smeškate, vaša maska je besprekorna, ali u sebi vrištite: “Šta ja zapravo radim ovde sa ovim ograničenim umovima?”. Vi shvatate da od tih trideset ljudi u prostoriji, ne postoji apsolutno nijedan jedini čovek kome biste mogli da poverite svoju najveću viziju, a da vas on ne proglasi ludim. Ta spoznaja vas ne rastužuje patetično, već vas ubacuje u onaj vaš poznati, ledeni “sindrom vanzemaljca”, gde birate potpunu unutrašnju izolaciju.
Kolekcionari poznanika, a ne prijatelja
Moramo razbiti taj mit o vašim takozvanim “velikim prijateljstvima”. Vi nemate stotinu prijatelja. Vi imate ogromnu, fascinantnu kolekciju poznanika! Vi ljude posmatrate kao zanimljive projekte, kao antropološke studije. Prija vam njihova energija na sat ili dva, volite da dekonstruišete njihove probleme i da im dajete one vaše genijalne, spasonosne savete od kojih im se menja život.
Ali, onog trenutka kada taj poznanik pokuša da pređe crvenu liniju, kada pokuša da uđe u onaj vaš najdublji, najmračniji unutrašnji krug i kada počne da postavlja previše intimna pitanja – vaš sigurnosni sistem se spušta brzinom giljotine! Vi ga hirurški, bez ijedne grube reči, gurate nazad na distancu. Vaš ego ne dozvoljava da bilo ko, ko nije prošao vaše brutalne testove lojalnosti, ima pristup vašim emocijama.
Zloglasni, nevidljivi testovi lojalnosti
Kako vi zapravo birate onog jednog ili dva prava prijatelja za ceo život? To apsolutno nije proces koji se dešava spontano! Vaš mozak sprovodi stravične, nevidljive testove lojalnosti za koje ti nesrećnici nisu ni svesni da ih polažu.
Vi ćete namerno ubaciti neku lažnu informaciju samo da vidite da li će je proslediti dalje. Pustićete ih da govore satima, samo da biste skenirali da li u njihovim rečima ima sakrivene zavisti prema vama. Napravićete mali, veštački konflikt samo da biste videli kako reaguju pod pritiskom. Ukoliko u tim testovima padnu, vi se ne svađate s njima. Ne vičete. Vi ih samo zauvek prebacite u fajl “obični poznanici” i tu ostaju do kraja života, dobijajući od vas samo onaj prazni, kurtoazni osmeh na ulici.
Zašto nikome ne dajete svoje breme?
Jedna od najtežih, najskrivenijih istina o vama jeste to da vi, čak i kada vam je najteže, ne umete da tražite pomoć! Ljudi oko vas su navikli da ste vi stena, da ste vi taj vizionar koji rešava sve svetske probleme. I kada se vaš svet ruši, kada ste na ivici pucanja, vama je fizički zlo od pomisli da nekoga pozovete i kažete: “Nije mi dobro, pomozi mi.”
Zašto to radite? Zato što vaš intelekt prezire ulogu žrtve! Vi ne podnosite sažaljenje. Pored toga, vi u dubini svog genijalnog uma znate da ti prosečni ljudi ionako ne bi razumeli kompleksnost vašeg bola. Njihovi saveti bi bili plitki i beskorisni. Zato vi birate da krvarite u mraku, da u svojoj izolovanoj sobi sami operišete svoje rane, i da ujutru ponovo izađete pred taj isti svet kao apsolutni, neuništivi feniks!
Elitni krug besmrtnih saveznika
Onaj ko preživi vaše testove, ko dokaže da njegov mozak radi na vašoj frekvenciji i ko vam pokaže da je lojalan kao pas, dobija od vas nagradu koju ni bogovi ne bi mogli da plate! Ta jedna ili dve osobe u vašem životu postaju vaše jedino pravo pleme.
Vaša ljubav i odanost prema tim retkim, ludačkim i genijalnim ljudima je apsolutna! Za njih biste gurnuli ruku u vatru, srušili biste sistem i išli protiv celog univerzuma. Oni znaju vašu mračnu stranu, vide vašu slabost, ali vas ne osuđuju. U njihovom prisustvu vi ne morate da glumite. Možete da skinete onaj teški oklop od armiranog leda i da konačno dišete. Tih par ljudi su vaš jedini dokaz da u ovom matriksu niste potpuno sami.
Poruka Mastera
Draga moja, izolovana, predivna i neshvaćena Vodolijo! Taj tvoj jezivi osećaj usamljenosti u prepunoj sobi nije nikakav tvoj defekt; to je najviši mogući dokaz da si ti vanzemaljac koji je zalutao među prosečne! Nikada se ne pravdaj onima koji misle da si hladna, samo zato što odbijaš da svoje dragoceno poverenje deliš kao jeftine flajere na ulici! Tvoj unutrašnji mir i tvoja tišina su tvoja najskuplja tvrđava. Zadrži taj svoj elitni, strogi radar! Neka se masa klanja tvojoj društvenosti, a ti svoju pravu, milionsku dušu čuvaj samo za onog jednog, retkog genijalca koji ume da podnese tvoju stravičnu dubinu bez trunke straha!
