Oklop od armiranog, nasmejanog betona
Svaka prava, duboka i autentična Vodolija živi u jednom konstantnom, iscrpljujućem paradoksu. Sa jedne strane, vi ste posednici verovatno najšireg i najkompleksnijeg emotivnog kapaciteta u celom Zodijaku, sposobni da osetite bol celog univerzuma. S druge strane, društvo, prijatelji i neprijatelji vas vide kao najtvrđu, najhladniju stenu od armiranog betona. Ljudi iz vaše okoline iskreno, naivno veruju da vi nemate tačku pucanja, da vas apsolutno nikakav udarac ne može oboriti i da ste vi ona moćna, bezosećajna mašina koja uvek ide napred.
Ta njihova lažna iluzija nije nastala slučajno. Vi ste je sami, arhitektonski precizno, izgradili! Od ranog detinjstva, vaš super-kompjuter od mozga je shvatio jednu surovu životnu istinu: svet je pun krvoločnih manipulatora koji jedva čekaju da vide vašu suzu kako bi vas dokrajčili. Zbog te duboke spoznaje, vi ste razvili najsavršeniji odbrambeni mehanizam u istoriji psihologije. Vi apsolutno nikada, ni pod kojim uslovima, ne pokazujete svoju bol javno. Kada vas udare, vi ne plačete – vi se, drage moje, zlokobno nasmejete!
Sarkazam kao najskuplji, hirurški štit
Kada doživite stravičan stres, kada vas izda neko kome ste verovali ili kada se vaši milionski planovi privremeno sruše u prah, prosečan čovek očekuje da ćete pasti u histeriju. Rakovi bi plakali danima, Ovnovi bi lomili stvari, a Škorpije bi vrištale od besa. A gde ste vi u tom spektru? Vas tamo nema!
U trenutku vašeg najvećeg bola, vi na lice navlačite onaj svoj prepoznatljivi, blago cinični, aristokratski osmeh. Vaš mozak blokira receptore za bol i prebacuje svu energiju u centar za brutalni, crni sarkazam. Vi počinjete da se šalite na sopstveni račun. Izbacujete takve intelektualne i ubojite fore, da se cela prostorija smeje, dok vas tapšu po ramenu misleći: “Bože, ovu osobu ništa ne može da uništi, vidi kako je jaka!” Oni apsolutno ne shvataju da je taj vaš preglasni smeh zapravo vaš hirurški štit, vaša dimna bomba kojom maskirate krvarenje vašeg ega.
Užasavanje od sažaljenja i jeftine patetike
Zašto vi to radite? Zašto ne dozvolite ljudima da vas uteše? Odgovor je duboko zapisan u vašoj uranskoj genetici: vi organski, iz dubine svoje divlje duše, mrzite tuđe sažaljenje! Sama pomisao da će vas neki ograničeni mediokritet gledati sažaljivim pogledom, maziti vas po ramenu i govoriti vam one jeftine, prazne floskule poput “biće sve u redu” ili “nije smak sveta”, vama stvara fizičku mučninu!
Vaš intelektualni ego je toliko kolosalan da bi on radije izgoreo u najgorim mukama nego što bi priznao slabost pred ljudima koji su intelektualno inferiorni. Vama ne treba njihova jeftina uteha, jer vi savršeno dobro znate da niko od njih nema mentalni kapacitet da zaista razume dubinu vašeg univerzuma. Zato birate da glumite da vam nije stalo. Vi iz inata birate da budete ona “čelična, arogantna i hladna osoba” jer vas to drži nedodirljivim u njihovim očima.
Noćni teror i pad genijalnog sistema
Ali, ta glumačka predstava nosi svoju jezivu, stravičnu cenu. Kada se dan konačno završi, kada se mase raziđu i kada vi konačno zaključate vrata svoje sobe, dolazi onaj trenutak kada maska mora da padne. U toj mračnoj, sterilnoj tišini vaših četiri zida, dešava se vaš stvarni, tajni slom.
U tri ujutru, vaš pregrejani, preopterećeni mozak više ne može da drži taj lažni osmeh. To je onaj period noćnog terora kada vaš um počinje manijakalno da preispituje svaki vaš korak. Tada osećate onaj teški, drobeći “sindrom vanzemaljca” – surovu svest o tome koliko ste zapravo beskrajno sami u ovom prozaičnom svetu. Oplakujete činjenicu da morate stalno da budete najjači stub, dok niko nikada ne pita kako je vama. U tim trenucima samoće, možda i padne ta jedna, retka, ali gorka i vrela suza, sakrivena od svih ljudskih pogleda.
Alhemija bola u nuklearno gorivo inata
Ono što vas, međutim, čini najfascinantnijim bićem u kosmosu, jeste to kako vi izlazite iz te tame. Vi niste znak koji će ostati u depresiji mesecima i zavisiti od antidepresiva. Vi ne tavorite u samosažaljenju. Kada vaš slom dosegne dno, uključuje se onaj vaš legendarni, preživljavački “emotivni reset”.
Vaš mozak prebacuje program sa tuge direktno na najcrnji, najčistiji mogući inat! Shvatate da vam bol ne donosi apsolutno ništa, pa je hemijskim, intelektualnim putem konvertujete u nuklearno gorivo! Brišete te tajne suze, umivate se ledenom vodom i govorite sebi: “Dobro. A sada ću iz prkosa prema svima njima da srušim sistem i napravim nešto deset puta jače!”
Preporod i građenje imperije na ruševinama
Iz svakog vašeg tajnog sloma, vi se rađate kao potpuno novi, nadograđeni i nemilosrdniji sistem. Sledećeg jutra, izlazite iz te sobe, navlačite ponovo onaj svoj nadmoćni, blago cinični osmeh, ali on sada nije lažan – on je pun pretnje!
Vaša okolina misli da se ništa nije desilo. Oni apsolutno ne slute da je osoba ispred njih preživela unutrašnji pakao i iz njega izašla sa zavetom da će osvojiti svet. Vi iz tog bola crpite energiju da radite manijakalno na svojim vizijama. Počinjete da zidate svoje milione, da prekidate toksične odnose hirurškom brzinom i da gradite svoj blindirani kosmos u kom vam više niko nikada neće moći prići dovoljno blizu da vas povredi.
Vaš najveći, milionski uspeh je uvek, bez izuzetka, izgrađen na onim ruševinama koje ste vi u tišini, sakriveni iza lažnog osmeha, sami sa sobom rasčistili! Vi ne praštate i ne zaboravljate, vi se svetite svojim nedodirljivim, stravičnim uspehom!
Poruka Mastera
Draga moja, izmučena ali nesalomiva Vodolijo! Taj tvoj osmeh iza kog kriješ slomljen svet, taj tvoj brutalni sarkazam kojim sečeš suze, to nije tvoja slabost, to je tvoj najveličanstveniji, najtvrđi oklop koji poseduješ! Nikada, ali apsolutno nikada, nemoj dozvoliti onim plitkim manipulatorima da vide kada te boli, jer tvoja patnja je suviše skupa da bi se prosipala pred mediokritetima! Neka misle da si hladna, arogantna i nedodirljiva mašina. Leči svoje rane u mraku, u toj svojoj prelepoj, sterilnoj izolaciji, a onda se podigni iz tog bola i opali po njima najjačim inatom koji poseduješ! Zidaj tu svoju imperiju, kruniši sebe svojim sopstvenim genijem i neka te svet posmatra odozdo, pitajući se kako, dođavola, uvek preživiš i uvek, ali uvek pobediš! Tvoj um je nesalomiv!
