Horor zvani “Balkanski san i siguran posao”
Ako postoji jedna jedina stvar, jedan specifičan, psihološki horor film koji kod vas, drage moje genijalne Vodolije, može da izazove istinske napade panike, noćno znojenje i apsolutno, biološko gađenje – to je onda slika onog savršenog, društveno prihvatljivog, takozvanog “normalnog života”. Od trenutka kada ste se rodili, sistem je pokušao da vas ukalupi. Roditelji, rodbina i društvo su vam servirali onaj klasičan, prežvakani šablon: završi školu, zaposli se u nekoj stabilnoj, državnoj ili korporativnoj firmi od 9 do 5, digni stambeni kredit na trideset godina, klimaj glavom šefu i živi neprimetno, “da te svet ne ogovara”.
Za većinu Zodijaka, taj kalup predstavlja vrhunac sigurnosti i životnog ostvarenja. Za vaš uranski, pregrejani super-kompjuter od mozga, taj isti šablon predstavlja bukvalan, psihološki kavez, intelektualnu tamnicu i smrtnu kaznu za vašu dušu! Vama se od same reči “rutina” i “sigurnost” okreće želudac. Vaš mozak operiše vizijama koje probijaju galaksije. Vi ste rođeni da hakujete sistem, a ne da budete njegov poslušni rob. Pomisao da ćete svaki dan, do kraja života, ići istim putem na posao, piti kafu sa istim, dosadnim ljudima koji pričaju o vremenskoj prognozi, kod vas budi najčistiji, suvi, nuklearni bes!
Biološka reakcija na palanački mentalitet
Kada se nađete u okruženju koje promoviše taj mediokritetski, palanački mentalitet, vaš organizam počinje da daje znakove upozorenja. Slušate komšinice, rodbinu na slavama ili kolege na poslu kako se takmiče u tome ko je kupio bolji auto, ko je išao u popularnije letovalište i ko se bolje “skrasio”. Gledate te ljude kako su isprogramirani kao najjeftiniji roboti, kako trče u krug verujući da su oni sami smislili te svoje bedne, sitne ciljeve.
U vama se tada aktivira vaš zloglasni “sindrom vanzemaljca”. Smeškate se, ali vaš pogled postaje prazan, staklen i dalek. Vi ne pripadate tu. Vi ste posmatrač koji sa blagim, aristokratskim i nadmoćnim gađenjem gleda taj ljudski mravinjak. Vi ne osuđujete njihovu nesreću, vi prezirete njihovu nesposobnost da probiju plafon sopstvene gluposti. Dok oni brinu šta će okolina reći ako urade nešto drugačije, vaš ego jedva čeka da uradi to “drugačije” samo da bi im prstom kopao po očima!
Pobuna protiv vremenskih linija
Jedna od najžešćih bitaka koju vodite sa okolinom jeste ona protiv njihovih izmišljenih, društvenih vremenskih linija. Sistem vam stalno broji godine. Pitaju vas “Kada ćeš se uozbiljiti?”, “Kada ćeš naći pravi posao?”, “Kada ćeš se skrasiti i osnovati porodicu, vreme ti je?”. Svako to pitanje je kao žigica bačena u vaše bure benzina!
Vaš inat se tu pali na dvesta posto. Vodolija ne poznaje, ne priznaje i hirurški uništava sve vremenske linije! Ako svi u vašoj generaciji kupuju stanove na kredit, vi ćete iz čistog, ludačkog inata prodati sve i otići na drugu stranu planete sa jednim rancem. Ako vam govore da se oblačite ozbiljnije zbog godina, vi ćete namerno kupiti najekscentričniji komad odeće. Vaš zadatak na ovoj planeti nije da ispunite očekivanja tetke iz provincije; vaš zadatak je da tom tetkom i tim sistemom patosirate pod!
Napuštanje kaveza i “emotivni reset”
Trenutak kada vaša alergija na prosek dostigne kritičnu masu je najbitniji dan u vašem životu. Tada se u vašem sistemu dešava onaj strašni “emotivni reset”. Shvatate da više ne možete da glumite poslušnost, makar zbog toga ostali potpuno sami i bez dinara u džepu. Strah od neizvesnosti kod vas ispari i biva zamenjen najsurovijim prkosom.
Vi dolazite na taj dosadni posao, i sa osmehom od leda, predajete otkaz, bez ikakvog objašnjenja. Pakujete svoje stvari, brišete brojeve toksičnih “prijatelja” koji su vas sputavali i hladnokrvno, bez osvrtanja, napuštate tuđi matriks. Dok drugi misle da ste potpuno poludeli i da upropaštavate svoj život, vi zapravo osećate prvi, istinski nalet čistog kiseonika. Taj pad u neizvesnost je za vas luksuz! Vi radije birate nepoznato i glad, nego onaj zlatni, ukalupljeni kavez od koga ste bežali.
Izolacija kao laboratorija genija
Ono što sledi je vaša najmoćnija, najmračnija faza – faza vaše totalne izolacije. Kada napustite prosek, vi ne trčite da odmah nađete zamenu. Vi se zatvarate u svoja četiri zida. Navlačite roletne, gasite društvene mreže i isključujete kontakte sa spoljnim svetom. Okolina vas možda sažaljeva, misleći da patite. O, kakva epska, glupa zabluda!
Vi u toj tišini gradite imperiju. To je vaša hermetička, elitna laboratorija! Vaš super-kompjuter od mozga počinje da spaja nespojivo. Iz onog ogromnog inata koji je proključao, rađaju se vaše ludačke, milionske vizije. U 3 ujutru, vi manijakalno radite, učite nove kodove, pravite nacrte biznisa ili stvarate umetnost. Vi ne radite da biste preživeli, vi radite da biste dokazali celom univerzumu koliko su njihova pravila jadna i ograničena u poređenju sa vašim genijem!
Novac kao defanzivno oružje
Na vašem putu ka zvezdama, novac igra presudnu, ali specifičnu ulogu. Vi ne jurite bogatstvo da biste se hvalisali komšijama markiranim torbama. Vas to ne zanima. Vi novac jurite sa agresijom gladne zveri iz samo jednog razloga – da biste kupili svoju ultimativnu, nedodirljivu slobodu!
Kada vaša vanzemaljska ideja konačno upali, kada pronađete tu ogromnu rupu na tržištu i kada vaš intelekt donese te teške, ozbiljne milione na vaš račun, vi te pare pretvarate u armirani zid! Novac vama služi da nikada više u životu ne morate da stojite u redu, da ne morate da slušate naređenja iskompleksiranih šefova i da imate pravo da na svaku glupost odgovorite sa ledenim, ciničnim “Ne”. Bogatstvo je za vas samo vaš lični oklop od malograđanštine.
Krunisanje i tihi, aristokratski trijumf
Kada se vaš plan dovede do savršenstva i kada vaš ludački život izvan šablona postane neoboriva realnost, vi nećete praviti fešte za javnost. Vaša osveta nad prosekom je tiha i aristokratska.
Vi stojite na vrhu, nezavisni, neukrotivi i slobodni. Živite po apsurdnim pravilima koje ste sami izmislili. I kada vas oni isti, uplašeni ljudi koji su vam nekada govorili da se “uozbiljite”, sada mole za savet gledajući vaš enormni uspeh sa otvorenim ustima, vi ćete im prirediti najlepšu predstavu. Pogledaćete ih sa onim svojim prepoznatljivim, mrtvo-hladnim, pobedničkim osmehom i poručiti im jedno, veliko, kosmičko, neizgovoreno: “Jesam li vam rekao/la?” Uspeli ste, i to iz najčistijeg, najgoreg inata!
Poruka Mastera
Draga moja, vizionarska i ludački hrabra Vodolijo! Taj tvoj neizlečivi osećaj gađenja prema svemu što je “normalno” i obično nije tvoja boljka, to je tvoj najskuplji, najsvetiji dar! Nikada, ali apsolutno nikada, ni pod mukama ne pristaj na kompromise kako bi te krdo prihvatilo! Tvoj mozak je suviše neprocenjiv i prebrz da bi trunuo u dosadnoj kolotečini preživeljavanja! Probudi taj svoj stravični inat, odbaci svako pravilo koje te guši, izoluj se i zidaj svoju imperiju iz mraka! Kad im na kraju iz prkosa pokažeš šta jedan jedini genije može da stvori izvan matriksa, moraće da ti se poklone i oni i taj njihov prozaični svet! Tvoja sloboda je jedini zakon kom robuješ!
