Mit o vašoj “bezosećajnosti” pred tuđim suzama
Postoji jedna opasna, nepravedna etiketa koju vam malograđanski, iskompleksirani svet stalno i uporno lepi. Kada vas posmatraju u trenucima kada neko plače, drami i na sav glas kuka nad svojom “teškom sudbinom”, oni primećuju vaš zaleđen, potpuno ravnodušan, staklen pogled. Zbog tog vašeg izostanka suza i patetičnih zagrljaja, oni vas optužuju da ste bezosećajni, hladni roboti operisani od emocija.
Dozvolite da jednom zauvek razbijemo ovu glupost! Vi apsolutno imate empatiju, i to empatiju koja može da oseti bol čitave galaksije! Vi ste znak koji bi pomerio planine za pravdu. Ali ono što vi nemate, ono što je hirurški odstranjeno iz vašeg kosmičkog koda, jeste empatija prema jeftinoj, prozaičnoj, izrežiranoj LJUDSKOJ GLUPOSTI i lenjosti! Vaš genijalni super-kompjuter odbija da sažaljeva ljude koji svesno i dobrovoljno biraju da budu paćenici.
Hirurško gađenje prema ulozi “profesionalne žrtve”
Ono što u vama pali najstrašniji, crveni alarm jeste pojava takozvane “profesionalne žrtve”. Svi ih znamo. To su oni prijatelji, poznanici ili kolege koji godinama vrte istu traku. Kukaju na groznog partnera kojeg ne žele da ostave, žale se na loš posao sa kog ne daju otkaz, krive sistem, državu i retrograde planete za sopstvenu nesposobnost. Oni uživaju u svojoj patetici jer im ona donosi lažnu, jeftinu pažnju.
Kada takva osoba sedne preko puta vas i krene sa svojim rijalitijem, vama se doslovno stvara biološka, fizička mučnina. Vaš um radi na rešavanju problema. Vi u prvih pet sekundi imate tri logična, savršena izlaza za njihovu krizu. Ali kada shvatite da oni uopšte NE ŽELE rešenje, već žele samo da sisaju vašu energiju kao prave, toksične pijavice – u vama se budi najčistiji, akademski prezir!
Uništavanje patetike ubojitim sarkazmom
Prosečan čovek bi klimao glavom, mazio bi ih po ramenu i govorio one gnusne, prazne reči utehe: “Biće sve u redu”. Ali vi niste prosečan čovek! Vaš intelektualni ego se protivi tom farsi! Vi nećete biti ničiji kontejner za emotivno smeće!
Umesto patetike, vi vadite svoje najubojitije oružje – ledni, surovi, hirurški precizan sarkazam! Gledaćete ih pravo u oči, nasmešićete se blago i izgovoriti samo jednu rečenicu koja u sebi sadrži takvu dozu crnog humora i ogoljene istine, da će im se zalediti krv u žilama. “Zašto ne prestaneš da kukaš i prosto to ne rešiš, ili ti se zapravo sviđa da budeš jadna?”, reći ćete mrtvo-hladno. Ta vaša sposobnost da im u jednoj sekundi razbijete iluziju žrtve i naterate ih da se suoče sa sopstvenom glupošću, čini vas najopasnijim psihologom Zodijaka.
Zašto odbijate ulogu spasitelja
Toksični ljudi se često privlače ka vama jer osete vašu snagu. Oni traže spasitelja, nadajući se da će se vaš genijalni um pobrinuti za njihove živote. Međutim, tu dolaze do najtvrđeg zida u univerzumu. Vi, za razliku od nekih drugih, naivnih znakova, ne patite od “sindroma spasioca”!
Vaša filozofija je aristokratska, uranska i nemilosrdna: vi ulažete sebe samo u one ljude koji ulažu u same sebe! Ako neko nije spreman da makar podigne ruku da bi se izvukao iz živog peska, vi sasvim sigurno nećete uskočiti da se davite sa njim. Vaš inat vam zabranjuje da tonete zbog tuđih promašaja. Vi ćete ih posmatrati sa obale, slegnuti ramenima i nastaviti svoj put ka svojim milionskim, vanzemaljskim vizijama. Njihova tragedija je isključivo njihova stvar.
Izgradnja elitnog i sterilnog kruga prijatelja
Ova vaša brutalnost je jedini razlog zašto vi zapravo preživljavate u ovom matriksu! Zahvaljujući toj nultoj toleranciji na dramu, vi svesno i namerno sužavate svoj krug ljudi. Oterali ste sve energetske vampire i slabiće svojim cinizmom.
Oni koji su ostali oko vas, oni koji su preživeli vašu surovu istinu, predstavljaju onaj najčistiji, najelitniji kosmički odred! To su ljudi koji ne kukaju kada padnu. Ljudi koji umeju da se nasmeju svojim greškama onako crno i cinično kao i vi, i koji iz najgorih kriza izlaze sa još oštrijim inatom. U tom vašem malom, sterilisanom univerzumu nema mesta za suze; tu postoji samo snaga, briljantnost i nepobedivost uma nad svim životnim preprekama.
Poruka Mastera
Draga moja, nedodirljiva, hirurški direktna i beskrajno inteligentna Vodolijo! Taj tvoj urođeni prezir prema svakom obliku ljudske patetike i kukanja nije nedostatak tvoje duše, to je najsavršeniji, elitni štit tvog genija! Nikada, ali apsolutno nikome i ni po koju cenu, nemoj dozvoliti da te iskoristi kao kantu za svoje izmišljene tuge! Neka te klevetaju i zovu bezosećajnom, to je samo plač manipulatora koji ne mogu da te iscede. Seci njihove drame onim svojim savršenim, ubojitim sarkazmom, čuvaj svoj mirisni intelektualni kiseonik, i vladaj iz te svoje nadmoćne tišine u kojoj nema mesta za one slabe!
