Klovn koji potajno krvari iznutra
Dragi moji Strelčevi, od vas se uvek očekuje da budete glavni zabavljači u prostoriji. Vaša uloga u ovom univerzumu je da dižete ljude iz mrtvih, da unosite svetlost i da za svaki tuđi problem imate genijalno rešenje. Ali, šta se dešava kada se onaj koji svima daje energiju – potpuno i nepovratno ugasi?
Problem sa vama je što vi ne znate da plačete pred drugima i apsolutno ne umete da tražite pomoć. Kada vaša duša doživi onaj stravičan, emotivni “burnout” ili sagorevanje, vi ne idete na bolovanje. Vi nabacite onaj vaš prepoznatljivi, najširi osmeh i počnete da se šalite još glasnije, dok se iznutra bukvalno raspadate u paramparčad.
Vaš ponos vam ne dozvoljava da priznate slabost. Dok vas ljudi gledaju kako briljirate i bacate najbolje fore, niko od njih i ne sluti da vi zapravo jedva stojite na nogama i da vam se duša cepa od neizdrživog pritiska.
Vožnja dvesta na sat sa praznim rezervoarom
Vaš preživljavački, lovački instinkt vam jednostavno ne dozvoljava da priznate poraz. Čak i kada ste toliko iscrpljeni da vam se vrti u glavi, vi preuzimate na sebe još više nepotrebnog posla. Pristajete na nove projekte, izlazite sa društvom i glumite super-čoveka koji može da podnese apsolutno sve.
Međutim, vaše telo tada počinje surovo da se sveti. Onaj neobjašnjivi umor koji ne prolazi ni posle dvanaest sati spavanja, onaj jeziv osećaj težine u grudima i nagli pad imuniteta – to nije slučajnost. To je vaš organizam koji vrišti i moli za milost, jer vaš mozak tvrdoglavo odbija da povuče ručnu kočnicu.
Vi funkcionišete isključivo na čistom adrenalinu, ali i taj adrenalin ima svoj kraj. Kada ga potrošite, vi ne padate polako, vi se bukvalno stropoštate u provaliju apsolutne iscrpljenosti.
Iznenadna izolacija i gašenje svih radara
Prvi i najsigurniji znak da je Strelac doživeo kritično emotivno sagorevanje jeste onaj trenutak kada se potpuno, bez najave, izoluje od sveta. Vi ste društvena bića, obožavate akciju, gužvu i ljude. Ali kada “pregore” sve vaše žice, vi počinjete da ne odgovarate na poruke danima.
Telefon vam stoji na nečujnom režimu, izmišljate najgluplje moguće izgovore da se ne vidite ni sa najboljim prijateljima i zatvarate se u svoja četiri zida. Ljudi misle da ste ljuti na njih ili da ste ih zauvek precrtali, a vi zapravo samo nemate ni mrvicu snage da izgovorite prosto “dobar dan”.
Svaki, pa i najbanalniji ljudski kontakt vama tada predstavlja fizički bol i neizdrživ napor. Vaša aura se toliko istanjila da vas tuđa energija, pa makar bila i pozitivna, bukvalno razdire.
Toksični optimizam kao najopasnija odbrana
Ono što najviše plaši kod vašeg sagorevanja jeste vaša patološka potreba da do zadnjeg atoma snage glumite da je sve u savršenom redu. Ako vas neko pita kako ste, vi ćete ispaliti neku brutalnu crnohumornu foru, nasmejati se do suza i reći: “Ma nikad bolje, idemo dalje!”
Taj vaš preterani, gotovo histerični optimizam je vaš najgori i najopasniji neprijatelj. Njime vi savršeno zavaravate okolinu, ali što je neuporedivo gore, zavaravate i sami sebe. Umesto da sednete, isplačete se i priznate da ste stigli do neprobojnog zida, vi taj zid pokušavate da probijete glavom.
Tako se samo još dublje zakopavate u depresiju koju niko ne vidi. Vaš “burnout” je najteži za lečenje, jer ga vi krijete iza savršene, blistave fasade koju ste godinama gradili.
Kako da zaustavite voz pre nego što iskoči iz šina?
Vreme je za jedan brutalan i hitan presek stanja! Morate da shvatite da vi niste mašina i da vaše veliko, Jupiterovsko srce ima ograničen kapacitet izdržljivosti. Priznati da ste preumorni, slomljeni i da vam očajnički treba pauza, nije nikakav znak poraza. To je odlika vrhunske, zrele inteligencije!
Isključite onaj prokleti telefon na najmanje tri dana. Otkažite sve te nebitne kafe, iscrpljujuće poslovne sastanke i besmislena obećanja koja ste dali ljudima koji vas i onako samo crpe. Dozvolite sebi onaj najveći luksuz da ne radite apsolutno ništa.
Lezite, gledajte u plafon, ćutite i dajte sebi dozvolu da budete loše. Pustite da se vaša prelepa, divlja energija sama od sebe regeneriše u tišini. Vi se ne lečite akcijom, vi se lečite potpunim mirom.
Poruka Mastera
Dragi moj Strelče, ti neukrotiva i predivna vatro ovog sveta! Znam da te užasava pomisao da ćeš nešto krupno propustiti ako staneš makar na sekund. Ali shvati danas jednu jedinu istinu – jedino što sada propuštaš jeste tvoj sopstveni život i tvoj neprocenjivi unutrašnji mir! Svet se sigurno neće srušiti ako ti nekoliko dana ne budeš onaj jaki, dežurni spasilac koji ceo univerzum drži na svojim leđima. Dozvoli sebi da budeš slab, dozvoli sebi da budeš jezivo umoran. Skini tu tešku masku nasmejanog klovna, udahni vazduh punim plućima i daj svojoj napaćenoj duši onaj sveti, isceljujući odmor! Tvoja vatra se nije ugasila, ona se samo mudro povukla da bi već sutra zasijala hiljadu puta jače!
