Život je avantura, a ne vojni logor
Dragi moji Strelčevi, kada vi dobijete dete, vi ne dobijate obavezu – vi dobijate svog novog, minijaturnog saputnika za osvajanje sveta. Vaš dom nikada neće izgledati kao apoteka, a vaša deca verovatno neće imati onaj dosadni, vojnički raspored spavanja. Za vas je roditeljstvo samo još jedna luda, neistražena teritorija.
Vi ste onaj roditelj koji će probuditi dete u pola noći samo da biste zajedno gledali zvezde padalice. Vi ćete ih pre naučiti kako da zapale logorsku vatru nego kako da slože majice pod konac. Vaša deca odrastaju u uverenju da je život jedna ogromna, prelepa igraonica.
Svi njihovi drugari vas obožavaju jer niste strogi. Vi sa svojom decom pričate kao sa sebi ravnima, bez onog lažnog, prezaštićujućeg roditeljskog tona. Pored vas, oni uče šta znači prava, sirova sloboda.
Sindrom Petra Pana u ulozi majke i oca
Međutim, tu dolazimo do onog najklizavijeg terena. Pošto duboko u sebi nikada niste zaista odrasli, vama je užasno teško da preuzmete ulogu strogog autoriteta. Vama se želudac prevrće od pomisli da morate nekoga da kažnjavate i da mu branite stvari koje biste vi prvi uradili.
Problem nastaje kada vaše dete, po prirodi stvari, počne da traži jasne granice. Deci je ponekad potreban zid na koji mogu da se oslone, a vi ste samo otvoren, beskrajan prostor. Zbog vašeg odbijanja da budete “onaj dosadni roditelj”, deca često moraju sama da izmišljaju svoja pravila.
Ponekad se desi onaj čuveni apsurd – vaše dete postane zrelije i odgovornije od vas samih. Ono počne da podseća vas da morate da platite račune ili da je vreme za večeru, dok vi planirate novu ekskurziju. Ta zamena uloga može biti opasna po njihovu psihu.
Surova iskrenost koja ruši dečije iluzije
Vi ste brutalno iskreni i ne podnosite laži, čak ni one takozvane “bele laži” kojima roditelji štite decu. Kada vas dete pita neko teško pitanje, vi mu nećete pričati bajke o rodama i magiji. Vi ćete mu tresnuti istinu u lice, pa makar ono imalo samo pet godina.
S jedne strane, to je genijalno, jer odgajate male, inteligentne ljude koji neće biti naivni kada izađu u stvarni svet. Vaša deca rano uče kako stvari zaista funkcionišu. Ali sa druge strane, zaboravljate da dečije srce nije uvek spremno za vašu surovu dozu realnosti.
Ujedite se ponekad za jezik! Nije smak sveta ako im dozvolite da veruju u Deda Mraza još koju godinu. Vaš oštar jezik i sarkazam, koji koristite u svakodnevnom govoru, ponekad mogu da zvuče kao oštra kritika u ušima malog deteta.
Beg od rutine i roditeljskih sastanaka
Hajde da budemo iskreni, svakodnevna roditeljska rutina vas ubija u pojam. Menjanje pelena po rasporedu, pravljenje ručka svakog dana u isto vreme i odlasci na one beskrajno dosadne roditeljske sastanke… Za vas je to krug pakla.
Vi ćete radije platiti nekome da vam sredi kuću, samo da biste vi za to vreme odveli dete na planinarenje. Vaša tolerancija za sistem i pravila je nula. Ako mislite da nastavnik nije u pravu, vi ćete stati na stranu svog deteta i napravićete haos u školi, jer za vas autoritet ne postoji.
Ali, morate da shvatite da deca, ma koliko volela vašu spontanost, potajno žude za malo dosadne, predvidljive rutine. Sigurnost se gradi kroz ponavljanje istih radnji. Koliko god vas to smaralo, ponekad je najbolja stvar koju možete da uradite za svoje dete da prosto sedite kući i gledate isti crtani film deseti put zaredom.
Poruka Mastera
Dragi moj Strelče, večiti putniče i najzabavniji roditelju kojeg univerzum poznaje! Tvoja deca su blagoslovena jer im ne nudiš strah, već im nudiš ceo svet na dlanu. Učiš ih da lete i da se ne plaše nepoznatog. Ali, zapamti jednu ključnu stvar: da bi dete sutra moglo visoko da poleti, ono danas mora da ima sigurno, čvrsto tlo sa kojeg će odskočiti! To tlo si ti. Moraš stisnuti zube i ponekad biti onaj “dosadni”, odgovorni roditelj koji postavlja pravila i rutinu. Tek kada im pružiš apsolutnu sigurnost, ona tvoja ludačka, neobuzdana sloboda dobija svoj pravi, isceljujući smisao!
