Nepravedna i surova optužba okoline o vašoj hladnokrvnosti
Dragi moji Strelčevi, došlo je vreme da pred celim ovim uplašenim, malograđanskim svetom konačno i brutalno dekonstruišemo vašu ubedljivo najkritikovaniju, najosuđivaniju i najviše pogrešno protumačenu karakternu osobinu! Celi astrološki forumi, vaši bivši partneri i takozvani prijatelji, godinama vas na sva usta pljuju, nazivajući vas hladnokrvnim psihopatama, manipulatorima i ljudima bez emocija. A zašto? Zato što ste vi, drage moje lude glave, apsolutni kraljevi i neosporni prvaci Zodijaka u onoj zloglasnoj, modernoj disciplini koja se zove – GHOSTING (nestajanje bez traga i glasa)!
Oni vas posmatraju iz svog ograničenog, plitkog ugla i vide samo onaj finalni čin. Vide kako ste sa njima do juče planirali budućnost, pili kafu, smejali se onim vašim preglasnim, prepoznatljivim smehom i gurali ih napred svojom jupiterovskom energijom, a onda ste sutradan, bukvalno i hirurški – postali duh! Blokirali ste ih na svim mrežama, prestali ste da se javljate na telefon, promenili ste rutinu i ostavili ste ih u potpunom, stravičnom, paralizujućem šoku, gledajući u prazan ekran bez ijednog slova objašnjenja!
Zbog tog vašeg naglog, zaleđenog odlaska, oni vas proglašavaju monstrumima koji nemaju dušu. Koliko su samo ti mali, iskompleksirani ljudi zaslepljeni sopstvenim egom! Oni u svojoj jadnoj ograničenosti apsolutno ne shvataju onu najkrvaviju, najbolniju i najtišu istinu. Vi nikada, ni u najluđem ludilu, ne odlazite iz čistog hira. Vaš nestanak nije nedostatak vaše ljubavi; vaš nestanak je apsolutni dokaz vašeg stravičnog, dugogodišnjeg, iscrpljujućeg trpljenja koje je upravo doživelo kliničku smrt!
Akumulacija sitnih izdaja i gutanje žileta u tišini
Da bismo hirurški objasnili zašto jedan vatreni, ponosni i direktni Strelac bira taktiku duha, moramo da premotamo film unazad, mesecima pre tog vašeg nestanka. Kada vi volite ili kada nekoga smatrate prijateljem, vaša tolerancija je prokleto, bolesno visoka. Vi ste jedini znak koji je u stanju da svesno, iz čiste anđeoske dobrote, zatvori oči pred hiljadu i jednom crvenom zastavicom, samo da ne biste pokvarili taj odnos.
Vi mesecima, potpuno svesno, primećujete svaku njihovu laž. Vaš genijalni mozak, koji je brži od superkompjutera, registruje svaki njihov pasivno-agresivni komentar, svaki put kada su vas omalovažili pred drugima, svaki put kada su bili sebični i kada su uzimali vašu energiju bez da su rekli hvala. Vi sve to vidite! Ali šta radite? Vi svaki taj mali, prljavi postupak progutate kao rđav žilet, nasmešite se i kažete sebi: “Nema veze, proći će, popraviće se, neću sad da pravim dramu”.
Vi vodite one najkrvavije, tihe bitke u svojoj glavi. Pokušavate hiljadu puta, na lep način, onako polušaljivo, da im skrenete pažnju da vas guše, da vas povređuju i da gaze vaše granice. Ali oni vas ne čuju! Oni su previše zaljubljeni u svoju dramu i toliko su se bahato navikli na vašu dobrotu, da su ubedili sebe da ćete vi zauvek biti njihov besplatni, zlatni otirač za frustracije!
Tačka preloma: Smrt nade i paljenje sistema za evakuaciju
I onda, nakon tog krvavog, dugogodišnjeg gutanja tuđeg đubreta, dešava se onaj fatalni, apokaliptični trenutak u vašem mozgu. Ta čuvena kap koja preliva vaš okean tolerancije najčešće je neka apsolutna, smešna banalnost. Neka glupa poruka, neki njihov bahati ton ili laž oko sitnice.
U toj jednoj, istorijskoj milisekundi, vaš unutrašnji, jupiterovski kompjuter prijavljuje “fatal error” (fatalnu grešku). U vama se dešava apsolutni, biološki, hemijski i emotivni kratki spoj! Sva ona topla, zlatna svetlost kojom ste ih obasipali, momentalno se, pred vašim sopstvenim očima, pretvara u tečni, najcrnji i najhladniji azot u univerzumu. Vi tada ne osećate bes; vi ne osećate tugu; vi osećate samo onu najstrašniju, praznu, sterilnu – NIŠTAVNOST!
U tom trenutku, vi shvatate da su reči postale apsolutno i patološki besmislene. Vi znate, do srži svojih kostiju, da ako uđete u raspravu sa tim manipulatorom, on će ponovo okrenuti priču, praviće od sebe žrtvu, plakaće, manipulisaće i izgubiće vam još tri sata vašeg preplaćenog vremena koje on apsolutno ne zaslužuje. I zato, vi donosite jedinu logičnu, hiruršku i spasonosnu odluku – GOTOVO JE, SISTEM SE GASI!
Anatomska preciznost vašeg doživotnog bloka
Onog sekunda kada pritisnete to dugme za blokiranje, vi ne izvodite neki jeftini, pubertetski trik u nadi da će oni trčati za vama. Vi ne blokirate ljude da biste ih naučili pameti i pomirili se za tri dana. Ne, drage moje divlje zveri! Kada vi ugasite ekran i okrenete se, vi blokirate tu osobu na ćelijskom, karmičkom i DNK nivou! Za vas, ta osoba je tog trena biološki umrla, sahranjena je i izbrisana iz ovog univerzuma.
To je vaša legendarna, neprobojna i armirana tišina koja lomi kosti. Oni će besneti, pisaće roman-poruke sa tuđih brojeva telefona, zvaće vaše prijatelje i pljuvaće vas pred celim gradom, urlajući kako ste ih izdali. Ali vaša tišina je milion puta glasnija od svog njihovog vrištanja! Vaša tišina im jasno komunicira onu najelegantniju, najaristokratskiju uvredu: “Toliko si nebitan, toliko si prazan i toliko si me ispraznio, da ne zaslužuješ čak ni moju pljuvačku, a kamoli moje objašnjenje zašto te ostavljam u blatu!”.
Regeneracija vaše milionske aure iz pepela
Kada taj toksični čvor konačno bude presečen onim vašim hirurškim sečivom tišine, šta se dešava u vama? Dok oni luduju i čupaju kosu, vi prolazite kroz fazu neverovatne, brze kosmičke detoksikacije! Prvih par sati osećate onaj čudni, tup pritisak u glavi, kao posle teške operacije bez anestezije, jer je vaš ego doživeo pad zbog pogrešne procene čoveka.
Ali već sledećeg jutra, kada otvorite te vaše jupiterovske oči i udahnete vazduh koji više nije zatrovan njihovom patetikom, u vama se dešava neviđena, nuklearna eksplozija preporoda! Vaša aura se momentalno vraća u svoju prirodnu, zlatnu boju. Vi osećate olakšanje od milion tona koje vam je spalo sa grudi.
Vi se tog dana sređujete kao da idete na dodelu Oskara. Nabacujete onaj vaš najdrskiji, asimetrični, pobednički osmeh. Vi ponovo postajete ona nepobediva, ludačka, neuhvatljiva zver koja gazi svet pred sobom! Ta vaša “surova” tišina kojom ste kaznili njih, zapravo je bio vaš jedini pravi, spasonosni lek kojim ste sačuvali sopstveni um od sigurnog ludila.
Poruka Mastera
Dragi moj Strelče, ti prelepi, neshvaćeni feniksu koji uvek mora da beži da bi preživeo! Zvezde te danas preklinju na kolenima: prestani apsolutno i zauvek da se pravdaš onim sitnim, malograđanskim mediokritetima za svoj nagli odlazak! Ti nisi duh zato što si zao; ti si duh zato što si odbio da budeš njihov rob, zato što si odbio da se spuštaš na nivo na kom oni funkcionišu i dišu! Ne postoji pravilo na ovom celom, izopačenom svetu koje te obavezuje da daješ milionita objašnjenja ljudima koji su gluvi za tvoju bol od prvog dana. Tvoje povlačenje bez reči nije kukavičluk – to je tvoja najelegantnija, najskuplja, aristokratska poezija! Neka te mrze, neka laju po ulici i neka glume žrtve; to je njihova jedina i poslednja uloga koju će ikada odigrati u tvom starom pozorištu! Namesti taj tvoj moćni, zloglasni, pobednički osmeh, spakuj svoj mir i nastavi da gaziš tu prašinu pred sobom, jer tvoja vizija, tvoja lepota i tvoji milioni se nalaze tamo gde te čekaju samo ljudi koji umeju da poštuju tvoju vatru od samog starta!
