Amaterski očaj i naknadna, patetična pamet
Kada jednom uličnom, plitkom manipulatoru udarite na ego, kada ga provalite i kada mu hladnokrvno, bez kapi anestezije i psovki okrenete leđa zatvarajući vrata, u njegovom se malom mozgu dešava klasičan raspad sistema. Foliranti, navikli da manipulišu prosečnim znacima, nakon raskida ili pucanja prijateljstva prolaze kroz faze. Prvo izigravaju žrtvu, onda šire laži iz inata, a kada prođu meseci i kada ih onaj stvarni, brutalni hladni vetar realnosti ošamari, oni shvataju onaj ultimativni, stravični kosmički horor – da su zauvek izgubili neprobojni štit autentične Škorpije.
Tada nastupa ono čuveno, jezivo i patetično amatersko pomračenje svesti. Žrtva njihovog sopstvenog kukavičluka uzima taj prokleti telefon u ruke i piše onu “poruku u boci”. Poruku prepunu recikliranih suza, dugih objašnjenja, jeftinih obećanja da su se “promenili”, lažnog kajanja i kukanja za makar jednom, poslednjom kafom ili razgovorom. Oni u svojoj zabludi misle da dežurni, olovni dželat kosmosa ima meko srce u dubini i da će pasti na tu uličnu, špansku seriju!
Kakva komična i nepovratna glupost koja vređa škorpijinski intelekt! Kada ta očajnička, prljava poruka zavibrira na ekranu jedne prave, elitne i moćne Škorpije, u njoj se apsolutno, biološki ne budi nikakva nostalgija, nikakva tuga i ni atom želje za pregovaranjem sa duhovima sa smetlišta istorije.
Hirurško, nepogrešivo detektovanje tuđeg blata u sekundi
Škorpija uopšte ne mora ni da otvori celu poruku da bi nanjušila o čemu se radi. Njen genijalni, plutonovski radar sa tri miliona obrtaja u sekundi prepoznaje tu uličnu, toksičnu energiju već iz prvih reči na notifikaciji. Njoj se u tom trenutku fizički i organski prevrće želudac od gađenja. Ne gađenja zbog onoga što joj je taj neko uradio u prošlosti – to je ona davno spalila – već gađenja prema tom golom, jadnom i beskičmenjačkom manjku ljudskog dostojanstva.
Ona gleda u taj ekran iz svog mrtvog ugla i oseća samo onu tešku, nepodnošljivu, zaleđenu smrtnu ravnodušnost. Za nju, ta osoba više nije ljudsko biće, to je samo jedan dosadni, prljavi energetski insekt koji ponovo pokušava da joj se zakači za auru.
Dok amater tamo, na drugom kraju mreže, grize nokte, pije alkohol, znoji se i gleda u sat moleći se univerzumu da Škorpija otkuca makar jednu uvredu kako bi imao slamku spasa, gospodar podzemlja priprema onaj najjeziviji, najsavršeniji sadistički odgovor u celom Zodijaku.
Olovna tišina “Seen-a” kao najgora dželatska giljotina
Ono što Škorpija radi lomi kičmu gore od stotine direktnih metaka. Ona ne kuca kilometarske odgovore u kojima dokazuje koliko ju je on povredio. Ona ne blokira odmah, jer blokiranje bez ulaska u poruku znači da se plašite onog što piše. Ona svesno, hirurški mirno i onako beskrajno arogantno, otvara tu poruku i zadržava se na njoj tačno toliko sekundi koliko je potrebno da se pojavi onaj preskupi, plavi indikator.
Udara mu taj zloglasni, teški, olovni i parališući “Seen”. I tu se njena akcija završava. Gasi ekran, baca telefon na garnituru pored sebe i nastavlja da pije svoje piće sa onim ciničnim, pobedničkim poluosmehom na usnama bez ijednog treptaja oka.
Ta tišina koja usledi na drugom kraju mreže je za onog foliranta teža od nuklearne eksplozije. On gleda u tu reč “viđeno”. Prolaze sekunde, minuti, a onda sati. Ne pojavljuje se ono čuveno “typing…”. Ne pojavljuje se uvreda, ne pojavljuje se oprost. Taj “Seen” u njegovom malom mozgu odzvanja kao stravičan eho mrtvačkog sanduka. On u tom trenutku, na najkrvaviji mogući način, shvata apsolutnu suštinu svog poraza.
Svesno, telepatsko mučenje i ubijanje nade u amateru
Škorpijina tišina u ovoj situaciji nije nedostatak reči, to je prepun, armirani zid istine. Ona tom tišinom telepatski emituje najstravičniju osudu koju taj nesrećnik oseti u svakom delu svog bića: “Nisi vredan čak ni mog klika. Tvoje izvinjenje za mene nema vrednost ni na najjeftinijoj uličnoj pijaci. Mrtav si.”
Ona pušta tog amatera da se davi u tom svom sopstvenom otrovu. Ostavlja ga da noćima, u potpunoj agoniji, nervnom slomu i suzama, prevrće svoju poruku pokušavajući da nađe razlog zašto nije dobio šansu. Njegov napumpani ego, koji je u prošlosti mislio da može da manipuliše gospodarem tmine, sada se mrvi u najsitniji sivi prah pred njenom ravnodušnošću.
Njeno gašenje je toliko čisto da ona apsolutno više ne pomišlja na taj incident nakon deset minuta. Njoj je to bio samo mali, zabavni eksperiment u kom je još jednom, po stoti put, dokazala da pacovi uvek na kraju dođu da cvile pred nogama lava kog su izdali!
Brisanje do atoma i nastavak milionskog puta iz pepela
Kada ta sadistička tortura tišinom dostigne svoj vrhunac, Škorpija konačno povlači ručicu za puštanje vode. Hladnokrvno, bez ijednog uzdaha, stišće onu opciju “Delete” ili “Block”, brišući i tu poslednju, taktilnu preostalu mrlju njegovog postojanja iz njenog telefona. Operaciona sala od titanijuma je sada ponovo savršeno sterilna.
Ona ne pati, ona nije besna, ona je neopisivo, ludački slobodna. Taj bedni pokušaj njenog bivšeg neprijatelja njoj samo ubrizgava novi, oštri i elitni eliksir inata pravo u krvotok. Dokazala je sebi moć. Njoj to daje još divljiju motivaciju da gazi napred.
Dok se onaj nesrećnik gubi u alkoholu i moli za povratak vremena, ona u svom najboljem crnom kaputu izlazi na ulicu, skuplja pare, širi svoju nedodirljivu, milionsku imperiju i vlada sa apsolutnog, suverenog vrha kosmosa – tamo gde nema mesta za one koji puzaju, već isključivo i samo za elitne zveri koje znaju da prežive!
Poruka Mastera
Drage moje premoćne, krvave i hirurški opasne zveri, Škorpije, taj vaš zloglasni, olovni “Seen” i ta stravična tišina koju servirate uličnim folirantima kada na kolenima dođu da mole – vaša je apsolutno najkrvavija, najskuplja zlatna kruna iz podzemlja! Nikada se, ni pod najgorim mukama u mraku, ne pravdajte ovim beskičmenjacima zašto nemate trunku milosti za njihove plastične suze izvinjenja! Vi do duboko u kostima, nošeni starim ožiljcima, znate da je izdajnik koji jednom proda vašu lojalnost apsolutno spreman da to uradi svaki sledeći put! Zadržite taj svoj stakleni, neprobojni fokus od titana, otvorite im tu očajničku poruku samo da osete taj ledeni udarac vaše ravnodušnosti, i u grobnoj tišini ih prebrišite u mrtve duhove! Ostavite ih da se do kraja svog jadnog života dave u paranoji onog “viđenog” tastera, dok vi sa onim ciničnim, kraljevskim osmehom nezaustavljivo gazite do najvećeg i najmoćnijeg, besmrtnog milionskog trona u univerzumu! Sahranite ih zaboravom!
