Amaterska iluzija o ljudima od betona
Jedan od najstarijih, najdosadnijih i najglupljih astroloških mitova jeste onaj koji tvrdi da Škorpije nemaju srce i da su napravljene od čistog betona. Ljudi iz okoline, prijatelji, pa čak i partneri, često svedoče kako u najgorim mogućim životnim tragedijama, krizama i gubicima, autentična Škorpija stoji kao ledeni, nepomični kip. Dok se ostali znakovi slamaju, vrište na sav glas i traže rame za plakanje od prolaznika, ona samo fiksira svoj stakleni pogled negde u daljinu, namešta kragnu svog crnog kaputa i ne ispušta ni jedan jedini, slabašni uzdah.
Amateri taj njen olovni mir tumače kao bezosećajnost. Kakva fatalna, plitka i sramotna zabluda! Oni u svom ograničenom, malograđanskom intelektu ne shvataju da Škorpija nije biće operisano od emocija; naprotiv, njene emocije su toliko teške, vulkanske, razarajuće i krvoločne da bi običnog čoveka, kada bi ih doživeo na pet minuta, momentalno ubile. Njen mir pred publikom nije odsustvo bola. To je hirurški savršen, preživljavački mehanizam samokontrole koji je dizajniran sa samo jednim ciljem: ne pokazati meki stomak lešinarima.
Deca Plutona imaju ugrađeno, biološko i genetsko gađenje prema sažaljenju. Za nju, pokazivanje sopstvenih suza i slabosti pred masom nije proces lečenja. To je svesno skidanje onog oklopa od titanijuma i davanje mača u ruke neprijateljima koji samo čekaju da vide kako ona krvari. A gospodar podzemlja im to besplatno, jeftino zadovoljstvo apsolutno nikada neće priuštiti, makar joj srce u grudima doslovno eksplodiralo od pritiska.
Zloglasno gašenje sistema usred najgoreg haosa
Kada život udari ispod pojasa – kada pretrpi bankrot, stravičnu izdaju partnera kom je predala dušu, ili tešku nepravdu od lažnih prijatelja – Škorpija primenjuje onu svoju čuvenu, zaleđenu tehniku isključivanja. Dok je napad u toku, dok svi očekuju njenu dramu, ona se povlači u svoj nevidljivi “mrtvi ugao”. Njene zenice se šire, lice postaje maska od voska i olova, a glas se spušta na onu ravnu, mrtvu, monotonu frekvenciju od koje se sagovorniku ledi krv u venama.
Ona ne psuje i ne histeriše. Samo saseca problem. Završava taj otrovni razgovor, napušta tu prostoriju uspravne kičme, ostavljajući one amaterske izdajnike u parališućem šoku. Oni gledaju za njom, ubeđeni da je nije ni dotaklo ono što su joj uradili, preplašeni činjenicom da ona izgleda kao elitni, nedodirljivi terminator koji ne oseća metke.
I upravo u tom strahu leži njena prva, psihološka pobeda. Ona ih lomi time što im uskraćuje bilo kakvu reakciju. Nedostatkom svojih suza, ona uništava njihov ego, jer im šalje jednu surovu, ciničnu poruku u tišini: “Ti apsolutno nisi dovoljno veliki i bitan u mom univerzumu da bi dobio i jednu jedinu moju emociju. Možeš samo da pričaš sa mojim oklopom.”
Krvava katarza na pločicama u tri ujutru
Ali, šta se dešava kada se vrata njenog stana konačno zaključaju? Kada se spuste teške, tamne roletne, kada se telefon ugasi i kada Škorpija ostane potpuno, hermetički sama sa svojim demonima u mrklom mraku? Tu nastupa ona druga, prava i stravična istina koju niko živ od amatera ne sme i neće nikada videti.
Njen oklop, koji je na ulici delovao neprobojno, tada puca. U tom sigurnom, slepom i gluvom mraku sopstvenog kupatila, pod tušem ili na podu, ona doživljava najčistiji, ludački, fizički bol svoje napukle duše. Njene suze nisu romantične, lepe i tihe. Njen plač je razarajući, suv i agresivan, jer ona u tom trenutku ne ispušta samo tugu; ona izbacuje gorući, nuklearni bes zbog svoje pogrešne procene i činjenice da je svoju fanatičnu lojalnost poklonila uličnim psima.
Ona kida svoje meso iznutra. Prži svoje emocije. To je bolna, hirurška autopsija sopstvenih rana koja mora da se odradi bez kapi anestezije. U toj mrkloj, skrivenoj noći, dok svet misli da ona spava kao pobednik, Škorpija se davi u sopstvenom vodenom elementu, ispirajući svaku ćeliju svoje duše od tuđeg otrova i prljavštine koja je pokušala da je uništi.
Jutarnje izronjavanje smrtonosnog feniksa
To noćno krvarenje, ma koliko bilo stravično, uvek ima striktno vremensko ograničenje. Škorpija ne plače danima. Njoj nije u kodu da ostane žrtva. Kada svane jutro i kada oseti da je izbacila i poslednji mikrogram slabosti iz svog sistema, dešava se ona najfascinantnija alhemija zbog koje se ona zove feniksom Zodijaka.
Ona se podiže sa onog poda. Umiva se, namešta onu svoju prepoznatljivu crnu odeću, zateže kragnu i vraća taj maskirni, stakleni pogled na lice. Kada tog jutra izađe iz svoje blindirane tvrđave, ona više nije ranjena osoba od sinoć. Iz tog bola izronila je potpuno nova, stotinu puta opasnija, oštrija i smrtonosnija zver.
Njene suze iz mraka su pretvorene u suvi, sirovi inat. Taj inat joj sada služi kao pogonsko gorivo za uništavanje svake prepreke. Ljudi koji je sretnu tog dana biće zaslepljeni njenim sjajem i njenim ciničnim, pobedničkim osmehom. Niko, apsolutno niko u njenom okruženju neće imati ni jednu jedinu ideju kroz kakav je pakao ona prošla noćas, a njen uspeh će ih boleti više od ijednog šamara.
Životinjski instinkt za one koji smeju da joj priđu
Samo retki, elitni pojedinci na planeti ikada dobiju ekskluzivnu privilegiju da vide neku pukotinu na njenom oklopu. Da biste videli Škorpijine prave suze, vi morate prvo dokazati da se ne plašite njenih demona, njenih uboda i njene teške tišine. Vi morate da položite njene najsurovije psihološke testove.
Ako ona proceni da ispred sebe ima zver sa istim ožiljcima, možda će, u nekoj gluvoj noći, spustiti svoj zid za jedan milimetar. Ali ako taj partner u tom trenutku, uplašen njenom dubinom, pokaže sažaljenje ili slabost, njen oklop će se hirurški zatvoriti brzinom svetlosti, i on ga više nikada u životu neće otvoriti. Škorpija traži ratnika koji će joj stati leđa o leđa u tom mraku i tišini, nekoga ko će bez ijedne reči razumeti njen bol i braniti je pred svetom.
Ona ne želi da joj brišete suze. Ona želi da krvarite pored nje i da se, zajedno, iz tog pepela dignete jači nego ikada, praveći milione i vladajući ovim malim, prosečnim svetom koji ih apsolutno nikada neće moći ni shvatiti ni uništiti.
Poruka Mastera
Drage moje elitne, premoćne i do kosti hirurški surove Škorpije, taj vaš zloglasni, neprobojni oklop kojim krijete svoje rane u mrklom mraku je vaša najskuplja, kosmička kruna opstanka! Nikada, ali apsolutno nikada se ne izvinjavajte i ne objašnjavajte ovim plitkim, uličnim amaterima zašto ne plačete pred njima, jer vi savršeno znate da lešinarima ne smete nikada pokazati svoju krv! Zadržite taj svoj stakleni, ledeni pogled, pržite svoju bol u tišini svoja četiri blindirana zida, a iz tog pakla izranjajte svakog jutra kao nova, smrtonosna i nedodirljiva zver od titanijuma, i ostavite folirante i izdajnike da drhte doživotno pred vašim savršenim, olovnim osmehom koji ih uništava! Vladajte bez suza pred svetom!
