Patološka, organska borba sa sopstvenim mozgom
Ljudi često pokušavaju da ukalupe ljudsko spavanje, odmor i fizički oporavak u neke zdrave, normalne i dosadne okvire preporučujući čuvenih “osam sati sna” za srećan i ispunjen život. Kakav apsolutni, tragični amaterizam kada to pokušate da preslikate na autentičnu, pravu, moćnu Škorpiju! Njen organizam, njen čitav biološki i neurološki sistem apsolutno nema nikakve, pa ni najblaže veze sa običnim, zemljanim i plitkim standardima prosečne ljudske mase. Njen um funkcioniše isključivo u surovim ekstremima koji prevazilaze svako medicinsko objašnjenje.
Za Škorpiju, odlazak u krevet nije onaj dosadni, rutinski prekid dana i opuštanje uz toplo mleko. San za nju predstavlja ili apsolutno bežanje od bolesne, izranjavane realnosti u sigurnost sopstvenog, zaključanog mraka, ili on predstavlja ludački, noćni rat sa sopstvenim mislima od kojih gori svaki nerv u glavi. Ona je u stanju da ne sklopi oči punih sedamdeset i dva sata, i da opet funkcioniše oštrije, hladnije i brutalnije od svih u prostoriji.
A onda, sasvim iznenada, kada se taj nuklearni motor pregreje, ona se gasi i upada u ono zloglasno, komatozno stanje iz kog ne može da je probudi ni apokalipsa na ulici. Taj prelazak iz ludačke budnosti u danonoćni san nije lenjost – to je najsavršeniji, preživljavački odbrambeni mehanizam koji poseduju isključivo vladari podzemlja kako bi dezinfikovali svoju dušu.
Epidemija insomnije kada se kuju milionski planovi
Kada na satu otkuca tri ujutru, a celokupan grad i svi amateri oko nje uveliko duboko spavaju, za Škorpiju tada počinje pravo, najčistije, surovo kosmičko buđenje. Ona ne može da zaspi jer njen intelektualni, genijalni procesor radi na tri miliona obrtaja u sekundi. To nije ona jeftina insomnija zbog stresa; to je noćna alhemija preživljavanja u kojoj ona crta svoju nedodirljivu arhitekturu dominacije.
Dok leži u tom mrklom, teškom mraku svoje sobe, ona skenira svaku laž koju je tog dana progutala u kancelariji. Priseća se svakog onog trulog, nesigurnog pogleda svojih lažnih prijatelja. Njoj mrak apsolutno nije zastrašujuć; mrak je njena lična, zaštićena operaciona sala u kojoj ona seče sve probleme bez kapi anestezije i planira onaj jedan, jedini tajni, milionski šah-mat od kog će okolina sutra, kada se probudi, dobiti nervni slom.
Taj period nespavanja može trajati nedeljama, pa čak i mesecima u fazama kada je njena egzistencija napadnuta ili kada oseti krv u vodi. Njeno telo će goreti, oči će peći, ali niko na svetu preko dana to neće ni naslutiti. Ona će se ujutru tuširati ledenom vodom, oblačiće onaj svoj tamni, neprobojni oklop od titanijuma i hodaće ulicama ispravljene kičme sa onim svojim ledenim, staklenim osmehom, spremna da pregazi svakog neprijatelja sa stotinu puta više snage nego onaj jadnik koji je bezbrižno spavao osam sati, jer se njena volja napaja direktno sa izvora samog podzemlja.
Fizičko i mentalno usisavanje tuđeg otrova
Ono što amateri ne razumeju i zbog čega Škorpije nazivaju mračnim čudacima jeste ta njena strahovita, iscrpljujuća uloga kosmičkog i emotivnog sunđera. Ona ne samo da vodi svoje ludačke, nevidljive bitke za dominaciju, već ona potpuno, organski i na najdubljem ćelijskom nivou upija svaki oblik otrovne, tuđe, plitke energije onog trenutka kada kroči napolje u ovaj prljavi, folirantski svet.
Svaki glupi komentar njenog kolege, svaka lažna suza na TV-u, svaki onaj pokušaj sitnog, energetskog vampira da joj iscedi pažnju – sve to ona upija u svoj sistem. Ona je sposobna da nosi tuđe smeće danima, i da usput rešava probleme ljudi koje voli, postavljajući im svoja blindirana leđa kao najtvrđi štit u univerzumu. Ona će to raditi bez ijednog uzdaha i bez žaljenja.
Ali to svesno trošenje, to usisavanje tuđih demona i zračenja i ta nemogućnost da se skloni sa prve linije fronta kada oseti da je neko nepravedno napadnut, uzimaju svoj ogromni, brutalni fizički danak. Nakon što njena krv apsorbuje tonu tih teških, prljavih ljudskih laži, njen nezaustavljivi sistem iznenada pritiska ono poslednje dugme – dugme za “shutdown” komandu odbrane pre nego što dođe do definitivnog sistemskog kolapsa.
Upadanje u stanje mračne kome bez izvinjenja
I onda dolazi onaj trenutak od kog se svet oko nje najviše plaši. Kada pregrejanom procesoru ponestane kiseonika, Škorpija bez ijednog jedinog objašnjenja i najave upada u taj takozvani “sindrom spavača”. Ona ulazi u svoj stan, obara sve roletne, zaključava vrata sa dva kruga i gasi sve proklete plastične uređaje koji mogu da prenesu zvuk iz civilizacije.
Ona leže u krevet i spava neverovatnih dvanaest, četrnaest, a ponekad i osamnaest sati u cugu. To nije običan ljudski san u kom se sanjaju livade. To je stravično, duboko i gotovo komatozno, astralno stanje iz kog niko nema pravo i ne sme da je probudi. Ona se tada fizički isključuje iz 3D realnosti i odlazi tamo gde je niko od njenih energetskih pijavica i neprijatelja ne može naći, dirati niti joj crpiti ni atom te zaštićene svesnosti.
U tom mračnom, predugačkom spavanju, njena podsvest radi pravu, biološku dezinfekciju. Kroz to stanje nirvane, ona cedi sav onaj crni, teški otrov iz svojih krvnih sudova, onako kako feniks spaljuje sopstveno meso da bi ponovo mogao da poleti. Njeno telo, koje je nosilo planinu stresa, se popravlja, njene sinapse se zaleđuju na fabrička, ledena podešavanja, a oklop koji je bio načet i ogreban u nekim prljavim uličnim borbama sada se iznova, u tišini, vari i pretvara u neuništivi titanijum pred kojim će drhtati univerzum.
Surovost prema svima koji pokušaju da je prekinu u mraku
Najveća i apsolutno kardinalna, fatalna greška koju neko može da napravi jeste da pokuša da je probudi ili izvuče iz ovog njenog svetog rituala spavanja zato što “pada vikend”, zato što bi trebala “da izađe malo na sunce” i da ne bude “tako negativna i sama”. Bilo ko, pa makar i roditelj, ko pokuša u tom trenutku da prekrši njeno sveto pravilo mračne izolacije i da joj drži lekcije iz optimizma, zakucaće se pravo u najteži, neprobojni zid nulte tolerancije i jezivog besa.
Škorpija se tada budi, ne zato što je spremna, već da bi hirurški precizno kaznila osobu koja se usudila da naruši njen kosmički proces regeneracije. Njen pogled u tom sekundu, bunovan, olovan i zaleđen, zrači onom surovom mržnjom od koje se puca kičma, jer ona to buđenje posmatra kao najveći čin nepoštovanja njene granice postojanja. Oteraće ih jednim jedinim rečnikom i jednim ubojitim udarcem u glavu koji ih vraća tamo gde pripadaju – napolju, u prašinu pred vratima iz kojih ona ponovo crpi mir dok ih zaključava za sva vremena i nastavlja svoj beg iz ovog pakla svesnih budala.
Ona se ne izvinjava. Ostavlja amatere na “Seen-u”, stavlja ih na čekanje, ignorišući njihovu uvredu koju zovu “briga o njoj”. Zato što njoj ta “briga” onih lažnih prijatelja nije potrebna; nju leči isključivo njen olovni, tamni, mrkli prekid kontakta, dok god on mora da traje po njenim, mračnim nebeskim parametrima.
Buđenje feniksa sa ubojitim, osveženim radarom
Kada se taj proces spavanja i regeneracije prirodno završi i kada Škorpija odluči da je apsolutno svaka kap njenog starog otrova neutralisana i pretvorena u gorivo, ona se diže iz kreveta ne kao osoba koja se upravo probudila, već kao premoćna, vaskrsla zver koja dolazi pravo sa dna okeana po naplatu. Ona se kupa u ledu, oblači se savršeno, navlači tu masku arogancije, i ponovo stupa nogom na bojno polje sveta koji je mislio da je, zbog pauze, možda nestala ili popustila svoje kriterijume.
Njen radar, nakon tog ekstremnog 14-satnog “shutdown-a”, sada radi na milionskim frekvencijama koje seju najgori strah među amaterima. Njeno oko je deset puta hladnije i brže. Ono skenira folirante dok izgovaraju prvo slovo i preseca svaku nevidljivu izdaju pre nego što se ona uopšte dogodi na ulici. Očišćenog organizma, napunjena samo tom svetom, plutonovskom hladnokrvnošću, ona korača kroz dan uz onaj svoj lagani, cinični, zaleđeni poluosmeh od kog drhti cela prostorija, duboko svesna da ne postoji nijedna ulična muka koja može da sruši zver koja ume da gasi životne funkcije i ponovo stvori milione samo na bazi onog svog besmrtnog inata iz mraka njene predivne noćne sobe.
Poruka Mastera
Drage moje premoćne, krvave i hirurški neprikosnovene Škorpije, taj vaš famozni, ekstremni sindrom “spavača” – ta sposobnost da gorite tri dana i tri noći gradeći milione, a zatim da nestanete u komatoznom snu na četrnaest sati od kog se hladi svemir, vaš je najekskluzivniji, elitni ugrađeni kod za preživljavanje! Nikada se, ni pod mukama, ne izvinjavajte ovim besmislenim, plitkim amaterima zato što ste zatvorili vrata, ugasili prokleti telefon i ostavili ih na zaleđenom “Seen-u” dok vi čistite dušu od njihovih tuđih toksina i glupih letnjih iluzija! Vi najbolje znate da onaj ko želi doživotno da nosi olovnu krunu od titanijuma mora umeti s vremena na vreme da utone u najdublji mrak pakla kako bi njene oštrice ostale krvoločne! Zadržite taj svoj stakleni zid, testirajte granice nesanice kad mirišete uspeh, a kada vas oni smore lažima, samo zatvorite oči bez kapi sažaljenja i neka drhte i pitaju se šta ste sanjali kada iz tog kreveta ustanete kao duplo smrtonosnija i nedodirljiva zver od one koja je juče zaspala, pa im onom oštrom tišinom i inatom pokažite da deca zvezda vladaju ovim prašnjavim svetom bez granica i bez onih trulih kompromisa budnosti! Gazite hrabro!
