Amaterska iluzija o modernom “preboljevanju” i “brisanju”
U svetu običnih, plitkih znakova Zodijaka i onih takozvanih modernih, brzih, lakih saveta o preboljevanju, glavno pravilo glasi: obriši sve! Kada vam neko okrene leđa, prevari vas na poslu ili vam zabije nož u leđa u ljubavi, vi, po pravilu amatera, morate momentalno da bacite sve slike, izbrišete sve poruke, blokirate tu osobu i pretvarate se da idete hrabro dalje, u “zdraviji” i “svetliji” život bez tereta. Kakva patetična, smešna, isforsirana malograđanska laž!
Za autentičnu, pravu, moćnu Škorpiju, to panično, histerično, ulično brisanje fajlova u prvoj sekundi afekta nije znak izlečenja, niti znak da ste jaki. To je za nju ultimativni znak panike, teškog, bednog kukavičluka i straha od sopstvene prošlosti. Deca Plutona ne okreću leđa onome što se desilo i nikada ne paniče pred ljudskim smećem. Njihov genijalni mozak funkcioniše kao najskuplji, zaštićeni, blindirani arhitektonski bunker od titana, i u taj trezor se slaže apsolutno svaki mogući podatak sa fronta.
Škorpija ne beži od neprijatelja na mrežama. Ona, naravno, seče kontakt do golog zaleđenog korena, ostavljajući tu osobu na doživotnom, hladnom “Seen-u”. Ali unutar svog telefona, na svojim skrivenim, kriptovanim drajvovima i najdubljim ćelijama svog uma, ona čuva sve. Čuva te iste, prljave poruke pune laži. Čuva slike na kojima taj izdajnik ima najgoru pozu. Čuva krunske materijalne dokaze i takozvane “skrinšotove” iz onog perioda kada se sve raspalo.
Njihov mozak kao beskrajni, forenzički arhiv prljavštine
Okolina, kada bi to slučajno otkrila (a ona nikada to neće dozvoliti), verovatno bi, u svojoj kratkovidosti, Škorpiju optužila da živi u prošlosti i da “još uvek voli” te ljude pa zato noću čita stare dopiske i pati. O bože, kako se gospodari podzemlja cinično smeju na tu malograđansku, psihološku amaterštinu! Škorpija to apsolutno, ni u stotom delu milisekundi, ne čuva iz nostalgije, ljubavi, bola ili bilo koje meke emocije koja tera suze na oči.
Ona to čuva iz najčistijeg, genijalnog, hladnokrvnog forenzičkog razloga. Te poruke, te bedne laži i ta opravdanja izdajnika za nju nisu uspomene, to su njeni mračni, lični psihološki trofeji. Kada ih povremeno, u gluho doba noći, u potpunoj izolaciji otvori, ona ih analizira i proučava onim istim, sterilnim, staklenim, rendgenskim pogledom kakvim vrhunski hirurg proučava isečak kancerogenog tkiva na svom operacionom stolu kako bi na njemu učio o bolesti pred kojom svi beže u panici.
Ona čita gde su ti ulični foliranti pokušali da podvale. Skida do kosti onu promenu tona kojom su hteli da je umire. To znanje je za nju kao teška, moćna naučna literatura o onoj bolesnoj ljudskoj kvarljivosti. Ona sebe konstantno, kroz tuđe gluposti, podseća koliko su ljudi prljavi, prozirni, lažljivi i naivno zli, a sve to joj služi isključivo kao stravična, nuklearna motivacija da nikada više u svom životu ne ponovi grešku i ne spusti svoj oklop.
Čitanje starih laži kao vakcina protiv naivnosti
Škorpija, svesna snage svog sopstvenog emotivnog jezgra koje želi sve ili ništa, svesno koristi ove mračne trofeje kao svoju najskuplju, doživotnu vakcinu protiv svake vrste ljudske naivnosti. Kada god neko nov pokuša da uđe u njen zaštićeni krug, kada joj neko drugi prosipa slične priče i slatka, jeftina obećanja iz istih časopisa zavođenja ili biznisa, njen um odmah uključuje bazu podataka i izvlači staru arhivu.
Njen onaj detektor laži odmah skenira matricu i povezuje je sa onim skrinšotovima onih pacova iz prošlosti. Ako se paterni makar i mikrometar podudare, ona u mikrosekundi zatvara kapiju. Te uspomene su njeno najmoćnije zaštitno odelo, njen lični, cinični podsetnik na to da se ljudsko smeće najčešće krije ispod najsjajnijih, upeglanih, lažnih fasada za kojima prosečni znakovi umiru.
Njoj čitanje tih poruka ubrizgava čist, sirovi inat u vene. Umesto da plače, ona se oseća sto puta jačom, superiornijom, inteligentnijom i nadmoćnijom, svesna da je onaj preživljeni ujed noža nju napravio ubicom bez trunke anestezije pred svakim novim amaterom koji se drzne da baci istu laž.
Oružje koje spava u fioci i čeka savršen, olovni tajming
Ali tu se krije i jedna mnogo opasnija, stravičnija i sadističkija, ujedno prelepa dimenzija ovog škorpijinskog arhiva. Nisu to samo podsetnici za njenu higijenu uma. To su u isto vreme krunski, olovni, naoružani dokazi, čiste granate spakovane u “mrtvom uglu” njene tajne fioke koje ćutke i u mraku čekaju onaj pravi, savršeni i zaleđeni kosmički tajming.
Izdajnik ide dalje, misli da se izvukao iz pakla bez posledica, menja gradove i firme, glumi neviđenog poštenjačinu i stvara novi ugled na onom svom trulom, starom lažnom temelju. On je zaboravio kakvo zlo je ostavio za sobom, ubeđen da Škorpija nema kapacitet da ga sruši jer se povukla u tišinu sa tog lica mesta bez ijedne svađe na ulici pre par godina. Kakva fatalna glupost amatera sa margina svemira!
Ona ga u toj tišini drži na onom laserskom snajperskom nišanu svog života. Čeka onaj trenutak kada će taj lažov misliti da je dosegao sam nedodirljiv vrh, a onda će ona, mirno kao smrt, otvoriti taj svoj crni trezor, izvaditi onu sačuvanu, olovnu poruku ili dokaz stare laži, i pritisnuće dugme na onaj svoj zloglasni detonator iz mrtvog ugla bez imalo prosutog znoja, poslavši tu laž na onu pravu, stratešku adresu i gledajući taj krah bez treptaja pred ljudima.
Nasmešeni osmeh iz mrtvog ugla kada se neprijatelj sam uništi
Ova naplata duga je toliko sofisticirana i toliko vanvremenski savršena da ne ostavlja otiske prstiju po zidinama te srušene tvrđave neprijatelja. Njen arhiv se otvara onda kada tom izdajniku taj stari podatak može najkrvavije, najdublje da polomi svaki nerv u lobanji pred celim svetom, pred šefovima ili novim lažnim supružnicima na koje su lagali. A ona? Ona apsolutno ne daje javne izjave tim povodom, jer vladari i lideri mraka to ne rade zbog prestiža i svoje hladne vizije pobede.
Škorpija, s druge strane ulice, pijucka onaj svoj viski, espreso u tišini i namesti onaj najskuplji, najciničniji zaleđeni pobednički poluosmeh dok čita o tome kako se neprijatelj sam zapetljao u to živo blato svojih laži koje mu je ona, iz naftalina prošlosti, kao šahovsku figuru gurnula pod one stare noge kako bi pao do onog dna s kog on više neće nikada izaći bez pomoći, a pomoć ona ukinula svojim doživotnim, apsolutnim mukom. Njeni mračni, zloglasni trofeji odradili su svoj prljav ulični posao čišćenja prašine s puta bez kapi milosti dok feniks ide prema nebesima sa apsolutnom ravnodušnosti za tugu na ulicama.
Poruka Mastera
Drage moje premoćne, fatalne i hirurški neprikosnovene, mračne Škorpije iz svog carstva zvezda u mraku, ti vaši skriveni dokazi, tajne i oni lažljivi, bedni skrinšotovi o kojima ćutite godinama iz onog mrtvog ugla vaš su najskuplji i neoborivi dokaz za higijensku, surovu vakcinu protiv celokupne amaterske naivnosti! Nikada se ne pravdajte ovim besmislenim, plitkim folirantima zato što ne zaboravljate ništa pre smrti, jer vi s punim pravom od titana odlično znate da je onaj ko baca sećanje taj koji će sto puta na istoj noži pasti u pakao plačući nad naivnošću dok vi čistite sve terene pred krunu bez emocija za ulični slom! Zadržite to hladnokrvno sećanje ko mač pod onim crnim oklopom od titana, iskoristite dokaze iz senki samo u onoj milisekundi kada oni pacovi poveruju da su kraljevi ovog prljavog, lažljivog amaterskog društva i zgazite ih pred tim svedocima bez anestezije od onog staklenog trona vašeg neograničenog, najskupljeg intelektualnog uspeha, vladajući i praveći stotine novih miliona na njihovim greškama do poslednje trunke pravde bez sažaljenja!
