Kobni mit o plutonovskom zaboravljanju
Jedna od najskupljih i najčešćih amaterskih grešaka koju ljudi prave jeste verovanje u mit da “vreme leči sve rane” i da Škorpija, nakon što nekog izbaci iz svog života, potpuno izgubi interesovanje za njega. O, kakva fatalna, katastrofalna iluzija! Pravilo broj jedan kada komunicirate sa gospodarima podzemlja glasi: Škorpija apsolutno nikada, ni u jednoj poznatoj dimenziji univerzuma, ne zaboravlja.
Kada vas ona, posle izdaje ili teškog raskida, svede na nulu, blokira vas na mrežama, okrene vam leđa na ulici i izbriše svaki fizički kontakt s vama, to nije kraj. Njen olovni, zaleđeni zid koji vidite spolja je samo zaštitna maska. Unutar njene glave, u najcrnjem mraku njenog neograničenog mentalnog hard diska, vaš dosije i dalje stoji širom otvoren.
Ona ne pati. Njoj nije slomljeno srce. To što radi nema veze sa ljubavlju, već sa čistom, animalnom i predatorskom opsesijom da u svakom trenutku mora znati šta se dešava sa plenom koji se drznuo da pređe njenu crvenu liniju.
Nevidljivi posmatrač iza spuštenih roletni
Vi nastavljate svoj život. Pronalazite novog partnera, dobijate unapređenje na poslu, izlazite, slavite i smejete se. Mislite da ste u potpunosti ostavili taj škorpijinski mrak iza sebe. Objavljujete svoje srećne slike, ubeđeni da ste bezbedni i da je karma zaspala.
Ono što ne vidite je da u tom istom trenutku, sa nekog lažnog profila, ili preko mreže pažljivo odabranih “spavača” (zajedničkih poznanika), ona posmatra apsolutno svaki vaš mikropokret. Škorpija u svom mrtvom uglu analizira vaše storije, slike i objave hirurški precizno.
Ona primećuje taj vaš isforsirani osmeh. Vidi onaj jeftini, grčeviti pokušaj da se dokažete svetu. Njen radar hvata svaku vašu novu nesigurnost. Ona prati kako vaš novi život izgleda i sa neopisivim, olovnim prezirom u sebi čeka trenutak kada će se vaša kula od karata srušiti. Jer ona zna, nepogrešivo, da hoće.
Prikupljanje krunskih dokaza u potpunoj tišini
Zašto ona to radi godinama? Zašto jednostavno ne pusti? Odgovor je surov – zato što ona obožava osećaj nadmoći. Njoj ne treba vaša nesreća da bi ona bila srećna, ona samo patološki uživa u kosmičkoj pravdi. Njoj je praćenje vaših grešaka hrana za njen elitni intelekt.
Kada sazna da ste se zadužili, kada čuje da vas je novi partner prevario, ili kada pročita da vam biznis propada, ona ne likuje pred svetom. Ne trči kod drugarica da otvori flašu vina. Ona samo sedne u svoju fotelju, otpije gutljaj ledene vode, i onako cinično, jedva primetno klimne glavom, izgovarajući u sebi: “Naravno. Amater uvek ostaje amater.”
Ona godinama čuva vaše neuspehe u svojoj glavi kao najslađe privatne trofeje. Njen um je ogromna, hladna biblioteka tuđih gluposti, a vi ste njeno omiljeno, tragično štivo pred spavanje koje je svaki put iznova uveri da njena kruna sija zasluženo.
Lovčeva hladnokrvnost pred slučajnim susretom
I onda, sasvim neočekivano, posle pet godina potpune tišine, vaši putevi se ukrste. Sretnete se na ulici, u banci ili na nekom dosadnom poslovnom koktelu. Vaše srce počinje da lupa, dlanovi vam se znoje, panika vas obuzima. Viidite pred sobom onu istu, nepokolebljivu, moćnu zver obučenu u crno, sa istim onim olovnim, ubitačnim pogledom.
Ona vam prilazi. Ne beži, ne histeriše. Pruža ruku i osmehuje se onim ravnim, mrtvim, savršeno kontrolisanim osmehom. Pita vas kako ste, kako je vaš novi partner, kako vam ide onaj posao u koji ste investirali.
Vi mislite da je ona to iz pristojnosti pitala. A zapravo, svako to njeno pitanje je namerni, hirurški ubod pravo u vaše rane. Ona tačno zna da ste raskinuli pre mesec dana i tačno zna da ste bankrotirali. Postavlja vam pitanja samo da bi vas gledala kako se znojite, kako zamuckujete i kako na licu mesta pokušavate da složite neku patetičnu laž da biste sačuvali taj svoj bedni ego pred njom.
Šah-mat i ostavljanje plen u doživotnoj paranoji
Ona vas sluša kako lažete, ne prekida vas. Pusti vas da se ukopate. A onda vam samo na kraju razgovora baci jednu, jedinu sitnu rečenicu koja vam stavlja do znanja da ona sve vreme zna kompletnu, sramotnu istinu. Ta njena rečenica izgovorena je najtoplijim, a zapravo najhladnijim mogućim tonom u kosmosu.
Okreće se i odlazi svojim pravim, elitnim putem, ostavljajući vas okamenjene na pločniku. Vaša kičma se ledi. U tom jednom sekundnom šoku vi shvatate stravičnu istinu: ona vas nikada nije pustila s radara. Shvatate da je ona sve te godine, iz potpunog mraka, igrala igru s vama, a vi to niste ni znali.
Vi ćete otići kući s paranojom. Zaključaćete profile, promenićete šifre, brisaćete storije. Ali biće vam jasno da ne postoji nijedna virtuelna ni stvarna brava koja može da zadrži gospodara podzemlja van vaših najmračnijih tajni, ako on odluči da ih sazna. Škorpija lovi do kraja, u tišini.
Poruka Mastera
Drage moje premoćne i neuništive Škorpije, vaš zloglasni unutrašnji radar i to ludačko, hirurško posmatranje plena u mraku je vaš najmoćniji detektor za preživljavanje! Nikada se ne izvinjavajte nikome zato što vi, za razliku od plitkih amatera, imate sposobnost da doživotno, u tišini, arhivirate njihove grehe i uživate u kosmičkoj pravdi! Vi jako dobro znate da onaj ko vas je prodao, nikada ne sme da zaboravi miris vašeg strahopoštovanja! Zadržite taj svoj stakleni, nevidljivi fokus, pustite pacove da misle da su pobegli, a onda im, nakon godina, samo jednim olovnim pogledom dokažite ko je stvarni vladar ove igre! Vladajte iz svog mrtvog ugla!
