Živeti u stalnoj senci nevidljivog radara
Od svih teških, magičnih, opasnih i brutalnih darova koje je kosmos, pod velom noći, nezaustavljivo uručio jednoj autentičnoj, istinskoj Škorpiji, njen instinkt za nadolazeću katastrofu je ubedljivo najfascintantniji, a ujedno i onaj koji nosi najstrašnije prokletstvo. Dok prosečni, obični ljudi koračaju kroz život naivno vezanih očiju, obasjani onim letnjim suncem, slepo verujući da im niko ne želi loše, da su svi saradnici pošteni i da su njihovi voljeni partneri bezgrešni, genijalni i mračni mozak Škorpije funkcioniše na apsolutno drugoj, paranormalnoj frekvenciji preživljavanja u onom teškom sivilu.
Ona je onaj neprikosnoveni čuvar na noćnoj straži univerzuma čije zenice čitaju i registruju promenu pritiska u atmosferi hiljadu milja pre nego što onaj vetar oluje opustoši njeno tlo. Njen plutonovski, ugrađeni kompjuter, skener i radar od armiranog titanijuma, nikada, čak ni u onom dubokom stanju opuštenosti, ne prestaje da obrađuje svaku izgovorenu reč, svaki skriveni, trzavi korak i svaki znojni drhtaj ljudi iz svoje okoline.
Taj mračni dar za predviđanje zla njoj nije opcija koju ona bira, to je njena surova priroda, njen krvotok koji se u sekundi stvrdne kao olovo onog stravičnog trenutka kada iz tog onog tamnog “mrtvog ugla” nanjuši smrad tuđih nečistih, bolesnih i parazitskih planova, skrivenih ispod njihovih jeftinih, modernih i plastičnih fasada.
Onaj teški, olovni grč u želucu u tri ujutru
Kako zapravo i konkretno funkcioniše taj zloglasni sistem za rano upozoravanje na katastrofu od kog se ledi svaka kost u kičmi amatera? On nikada ne dolazi kao neka jeftina, mistična vizija ili romantični proročki san s krilima. Njena intuicija je do bola biološka, agresivna, sirova i manifestuje se kroz jezivi, tupi, neizdrživi fizički osećaj anksioznosti koji lomi telo.
U savršenom, bezgrešnom danu kada svi oko nje slave i naručuju one hladne šampanjce na vrhuncu navodnog uspeha kompanije ili slavlja novih emotivnih početaka, Škorpiji odjednom iz čistog mira proradi onaj stravični alarm u sred želuca, donoseći oštru, neobjašnjivu hladnoću, kao da joj je neko ubrizgao tečni led direktno u samu auru. Njen sistem počinje, ludačkom, fanatičnom i pregrejanom brzinom da vrišti, dajući joj na znanje samo tu jednu olovnu poruku s one strane: “nešto neviđeno, ogromno i strašno ovde ne štima i nešto će stravično, bez sumnje, da prsne iz temelja”.
Ta fizička mučnina je njen ugrađeni barometar istine koji nikada, u celokupnoj istoriji ljudske patnje i radosti, nije omašio niti dao onaj takozvani lažni, amaterski rezultat pre konačnog, krvavog raspada dešavanja koji se mora rasprsnuti pred njom. Ona ne ume to racionalno i matematički po tablicama u kancelariji da objasni kolegama koji se smeju u neznanju, ali ona prosto i jednostavno iz prve ruke, sa jezivom sigurnošću onog teškog snajperskog lovca, unapred vidi taj propali projekat, taj lažljivi, prevarantski osmeh budućeg bivšeg saradnika, to bankrotstvo koje lebdi na ugovorima s osmesima i onu maskiranu, lažnu ljubav koja će na prvoj krivini zabiti onaj zao i prljav nož žrtvi u golu kičmu.
Opomena amaterima koji misle da su prepametni
Zbog ove stravične, neverovatne ludačke vidovitosti i osećaja kontrole, njena okolina je često i prečesto sa onom jeftinom arogancijom iz svog neznanja proziva i osuđuje da je to u njoj samo preterani, histerični strah, negativnost ili ona obična prenapumpana mračna paranoja i pesimizam od kog se beži na one zabave na ulici! Koliko se samo autentična Škorpija, zatvorena u svom “mrtvom uglu” svoje samoće oholo, sadistički i s ponosom u sebi samo u onoj svojoj mrtvoj, neprobojnoj i grobnoj tišini cinično nasmeje i ruga na tu njihovu drsku površnost!
Kada ona dođe i svojim olovnim, mirnim, zastrašujućim rečima i tonom ledenog procesora u mozgu upozori bliskog prijatelja da ona nova, opojna romansa, ta devojka ili mladić sa osmehom, nije ni slučajno za verovanje, ili kada upozori partnera u biznisu na tu rupu u novom dilu, a taj amater u oblacima odluči, u svojoj naivnosti, da on zna znatno bolje i prećutno odbaci njen uplašen glas razuma misleći na onaj bedni profit u vazduhu, ona ga pušta. Njoj ne pada na onaj najpametniji mozak da ga vrištanjem sili da otvori oči pred nečim u mraku!
Ona se momentalno gasi u mikrosekundi, navlači onaj čuveni zaleđeni oklop bez ikakve kapi sažaljenja i spušta svoje ruke sa prezirom gledajući žrtvu s kojom više nema taj nevidljivi kontakt, spremna do srži na ishod koji taj nesposobnjaković bez tog ugrađenog plutonovskog instinkta prosto mora proći ne bi li svojom razbijenom i raskrvarenom lobanjom lično poljubio ono samo najtvrđe betonsko dno kako bi opametio ego koji ga je obuzeo pred njenim zlatnim znanjem onoga što nevidljivo vreba na njih! A ona samo, kao statua, prekrsti ruke od titana nad grudima u kojima zna taj stravični rezultat unapred!
Ludačko spasavanje onih krvoločno lojalnih zveri u padu
Međutim, kada je reč o onom njenom užem, elitnom, fanatičnom i preživljavajućem krugu zveri za koje bi bez trunke anestezije bila u svakom momentu spremna da pogine, njena intuicija prelazi u najčistiju, najmračniju i apsolutno nasilnu, borbenu anđeosku formu odbrane u univerzumu. Ako oseti i jedan promil da se neka nadolazeća kriza, finansijski pad, bolesna prevara ili stravičan brodolom ozbiljno bliži njenom partneru koga voli onom fatalnom snagom i odanošću s krvlju, ona tada apsolutno ne stoji i ne posmatra pasivno kako se ta nevolja i propast spušta do poda s oblaka neba.
Pre nego što oni sami i okom primete pad tog njihovog lažnog sveta koji se lomi preko noći, Škorpija bez pitanja lomi vrata, hvata ih golim, hrabrim, olovnim šakama i svojim mrakom vuče ih unazad iznad te razjapljene i gladne ivice pakla sa takvom neshvatljivom, nuklearnom i ludačkom energijom kojom odgurava opasnost u plamen! Poništava sve obaveze i u hodu rešava te tuđe, sakrivene krize onako tajno ispod senke i reže noževima tuđu konkurenciju a da taj njen prezaštićeni čovek u početku uopšte nema jasan ni racionalan obris ili blagu predstavu da ga je njen mozak i genijalnost te noći upravo, pre pola sata, izvukla i bukvalno isčupala sa one same giljotine.
Ona će to uvek preuzeti isključivo na svoja leđa od betona, upijajući sve te trule posledice u sopstveni sistem i ispljunuće tu neprijateljsku krv s gađenjem dok onom koštano mirnom rečju bez objašnjenja diktira svom partneru s kim mora okrenuti drugi smer kako bi opstao bez onih grešaka sa ulice amatera i smešnih propalih dželata pred kojima se ona ne boji!
Onaj najteži i sramni momenat apsolutnog kosmičkog trijumfa
Za sve ostale u Zodijaku i svetu posmatrača, kada taj udar sudbine koji je Škorpija tako ledeno precizno mesecima do dana pre odigravanja nacrtala kao mapu katastrofe zaista zverski, bučno tresne o one jadne podne daske tog lažnog ubeđenja onih neistomišljenika s podsmehom, na scenu se postavlja ona najzloglasnija, najbrutalnija i neizrecivo najteža, tiha, neoprostiva poruka sa kojom oni moraju doživotno spavati s prezirom od vas, a o tome se priča samo s paranojom noću kad oni gledaju srušen ego svog pakla do stakla ispod sebe u suzama dok se pitaju šta se slomilo!
Nema te ulične psovke kojom vi to proslavite zbog tog trijumfa pameti, već ono strahovito izgovoreno ćutanje sa trona i onaj najmanji poluosmeh vašeg genija kojim vi ne morate vrisnuti to prokleto, jadno i prozirno amatersko, prostačko “Jesam li ti rekao onog dana da grešiš do smrti kad si se pravio veliki majstor u prevari?”. Ta vaša zaleđena, teška, aristokratska ravnodušnost pred onim tuđim porušenim carstvima od peska koja su izignorisala tvoju iskrenu milost iz senke u kojoj vidiš mrak po sebi stotinu puta opasnije od svake, svake osvete koja bi ih ubila pre tog bola!
Ostavljeni su onako slomljeni na nuli da zauvek sahranjuju svoj lažni autoritet na samim ostacima svoje bahate iluzije pred kojom vi onako nečujno okrenete s prezirom leđa brišući njihov profil s lica zemlje ne opraštajući te promašaje bez pardona dok gradite sa svojim milionima imperije o kom samo onaj sa mrakom preživljava do beskraja ne praštajući one laži pre propasti bez izuzeća ni na pola onih besmislenih olovnih grešaka nad vama dok vas oni gube do veka na radaru!
Poruka Mastera
Drage moje premoćne, krvave i hirurški opasne zveri u srcima neustrašivih Škorpija s dubina Plutona iz univerzuma noći, taj vaš zloglasni, preživljavački teški unutrašnji kompjuterski skener koji oseti tuđi, neprijateljski pad mesecima unapred je ubedljivo vaš najskuplji, najsvetiji i neoborivi kosmički vizionarski božanski oklop od kog drhti masa od blata i prašine do kraja ove dekade! Nikada, u milion onih beskrajnih dimenzija ni pod kojim užasnim pritiskom amatera, se ne izvinjavajte i ne pokušavajte više uveravati ove prosečne glupake s ulice da viču jer s vama to prolazi ispod kruna! Vi dobro i krvoločno znate da je u vašim onim teškim, hladnim rukama samo jedna najsirovija, najjača kontrola sveta od koje se laži lome o vas; čuvajte i fanatično iz pakla na rukama povucite one retke vukove, a one arogantne slepce s onom jezivom tišinom u ciničnom staklenom onom osmehu bez kapi onog bednog sažaljenja pustite da tresnu, plaču i stravično se raspadaju pod vašom krunom, svesni da deca mraka uvek apsolutno suvereno diktiraju život i smrt na radaru! Vladajte iznad svih!
