Odmor koji se pretvara u logističku noćnu moru
Zamislimo na trenutak onaj klasični, filmski scenario preživljavanja u divljini. Brod je potonuo, a vi ste se sa grupom drugih horoskopskih znakova nasukali na pusto, neistraženo ostrvo u sred okeana. Dok vodeni znakovi već uveliko padaju u histeriju i pišu oproštajna pisma na pesku, vi mrtvi hladni cedite svoju košulju.
Dok vatreni znakovi vrište i pokušavaju da plivaju nazad, vi procenjujete štetu. Vaš prvi instinkt nije panika zbog potencijalne smrti. Vaš najveći, primarni bes usmeren je na činjenicu da ste platili premium osiguranje za prtljag koji je sada na dnu okeana, i što će vam ovaj brodolom uništiti savršeno isplaniran raspored za jul.
I baš u tom trenutku, iz džungle izlazi pleme gladnih, krvoločnih kanibala. Oni vas opkoljavaju, vežu i nose prema svom selu. Dok ostali znakovi u suzama mole za milost, vaš mozak se prebacuje u hladni, lovački i strogo analitički mod. Vi ne gledate u njihova koplja, vi analizirate njihovu stravično lošu organizaciju transporta zarobljenika.
Kritika higijene i loše izolacije
Kada vas konačno donesu u srce sela i bace pored ogromnog, zarđalog kazana, nastaje pravi spektakl. Poglavica plemena pokušava da vas zastraši svojim bojnim pokličima. Njegovi ratnici zveckaju oružjem i pale vatru ispod vode koja polako počinje da ključa.
Ono što bi svakog normalnog čoveka nateralo da se onesvesti od straha, kod vas izaziva samo jedan duboki, teški saturnovski uzdah. Vi prekrstite vezane ruke i onim svojim najhladnijim, ciničnim pogledom pređete preko celog sela. Vaša prva rečenica upućena poglavici nije molba za život.
Vi ga mrtvi hladni pitate: “Da li vi uopšte znate koliki vam je gubitak toplotne energije zbog ovako loše postavljenog ognjišta?” Vaš um jednostavno ne može da podnese toliki amaterizam. Vi vidite da drva nisu pravilno složena i da im je energetska efikasnost ravna nuli.
Zaleđena tišina koja lomi poglavicu
Kanibali su apsolutno zbunjeni. Oni su navikli da im večera vrišti, plače i nudi zlatno prstenje u zamenu za život. Nikada u svojoj istoriji nisu naišli na žrtvu koja ih kritikuje zbog lošeg menadžmenta resursa! Poglavica vam prilazi, pokušavajući da povrati autoritet.
Ali vi se ne povlačite ni milimetar. Vaš pogled se pretvara u čisti, neprobojni antarktički led. Gledate poglavicu pravo u oči i mirnim tonom mu objašnjavate da im je kazan prljav, da ne ispunjava osnovne sanitarne uslove i da bi ih svaka ozbiljna inspekcija zatvorila za pet minuta.
Ta vaša mrtva, grobljanska tišina i odsustvo bilo kakvog straha potpuno parališu celo pleme. Vaš intelektualni cinizam kida njihov plemenski ego na komade. Oni shvataju da ispred sebe nemaju običan plen, već tiranina u najavi koji se apsolutno ne plaši smrti.
Preuzimanje pozicije CEO-a iz kazana
Kada shvatite da pleme nema nikakav dugoročni biznis plan osim da vas skuvaju za večeru, vaš bolesni osećaj za odgovornost stupa na scenu. Vi prosto ne možete da dozvolite da jedna zajednica funkcioniše u takvom haosu! Čak i vezani za stub, vi preuzimate komandu.
Tražite da vam dovedu glavnog šamana i finansijskog savetnika plemena. Kada shvatite da ih nemaju, prekrstite se u neverici i imenujete sebe za vrhovnog menadžera za krizne situacije. Zahtevate da vas odmah odvežu jer imate važan sastanak sa upravnim odborom.
Kanibali su toliko šokirani vašom drskošću i autoritetom da vas automatski slušaju. Skoro da počinju da vam se izvinjavaju što su vas uopšte vezali. Vaša harizma od armiranog betona ih tera da pomisle kako su upravo oteli nekog natprirodnog boga organizacije.
Uvođenje radnog vremena i poreza na ulov
Sledećeg jutra, kanibalsko selo više ne liči na sebe. Vaš prvi potez kao novog direktora jeste ukidanje besplatnih obroka i uvođenje strogog radnog vremena. Kanibali, koji su do juče spavali do podneva, sada moraju da se bude u šest ujutru i potpisuju prisutnost na poslu grebanjem po kori drveta.
Objasnili ste im da je njihova dosadašnja praksa jedenja turista potpuno neodrživa na duge staze. Umesto toga, terate ih da turiste zarobe, nateraju ih da rade na plantažama kokosa i plaćaju mesečnu stanarinu. Uveli ste im pojam PDV-a.
Svaki ulov mora da prođe strogu proceduru. Nema više jedenja na svoju ruku! Ko želi večeru, mora da podnese formular u tri primerka, overen od strane plemenskog saveta. Vaša birokratija postaje strašnija od same džungle.
Sindrom pregorelog kanibala
Prošlo je mesec dana pod vašom vladavinom i situacija na ostrvu je dovedena do apsolutnog savršenstva. Svi rade, profiti u kokosima su skočili za dvesta posto, a zalihe hrane su uredno sortirane po abecednom redu. Ali postoji jedan “mali” problem.
Vaši kanibali počinju da pate od teškog “burnout” sindroma! Oni su premoreni. Vaša ambicija i vaša potreba da sve bude savršeno naterala ih je da rade troduple smene. Više nemaju vremena ni za svoje plemenske plesove, jer moraju da ispunjavaju nedeljne KPI ciljeve koje ste im zadali.
Noćima se okupljaju u mraku i sa nostalgijom se prisećaju starih vremena. Sećaju se onih lepih, opuštenih dana kada su samo jurili ljude po plaži i nisu morali da brinu o kvartalnim izveštajima i vašoj stalnoj kontroli kvaliteta.
Trenutak kada vas mole da odete
I tada dolazi do onog najkomičnijeg raspleta koji se može desiti samo jednom Jarcu! Vaši neprijatelji odustaju od vas ne zato što ste ih pobedili oružjem, već zato što više fizički ne mogu da izdrže vaš brutalni radni tempo. Oni padaju na kolena.
Celo pleme, predvođeno bivšim poglavicom koji sada nosi kravatu od lijana, dolazi pred vaš šator. U suzama vas mole da odete. Sagradili su vam najlepši, najsigurniji brod od najskupljeg drveta. Spakovali su vam najbolje zalihe, voće i čistu vodu.
Oni zapravo dobrovoljno ulažu sav svoj kapital samo da bi vas se rešili! Vaš karakter je toliko tvrd, leden i zahtevan, da su shvatili da bi slomili sve zube kada bi i pomislili da vas pojedu. Vi ste za njih najtoksičniji mogući obrok.
Grobljanska tišina i povratak u civilizaciju
Dok se polako ukrcavate na taj njihov luksuzni čamac, vi ne likujete naglas. Ne vrištite od sreće što ste spasili živu glavu. Vi samo stajete na pramac, prekrštate ruke i onim svojim staklenim, smrtonosnim pogledom vršite poslednju inspekciju sela.
Dajete im poslednji, cinični savet da ne preskaču inventar i ostavljate ih u suzama. Oni plaču od sreće što ponovo imaju slobodu, a vi polako plovite nazad u civilizaciju. Vaš jedini stvarni problem u tom trenutku jeste kako da prijavite ostrvo na berzu čim se dočepate prvog stabilnog interneta.
Za vas ne postoji nerešiv problem niti ukleta sudbina. Svaku krizu, pa čak i onu gde vam rade o glavi, vaš briljantni mozak pretvara u najprofitabilniji mogući projekat. Vaša hladnoća je zaista vaše najskuplje i najmoćnije oružje.
Poruka Mastera
Dragi moj stameniti, genijalni Jarče! Tvoja zaleđena logika je tvrđava od armiranog betona o koju se lome sva tuđa koplja! Nikada ne dozvoli da ti amateri kažu kako si previše ozbiljan ili kako ne znaš da se opustiš. Tvoja ozbiljnost ti spašava život i pretvara svaki haos u čisto zlato! Neka se drugi znakovi plaše nepoznatog, neka vrište i traže pomoć sa neba. Ti samo izvadi svoj digitron, nabaci taj svoj prepoznatljivi, aristokratski cinični osmeh i nateraj svakog đavola, demona i kanibala da klekne i potpiše ugovor po tvojim, rigoroznim pravilima! Ti ne pripadaš na meniju, tvoje mesto je isključivo na čelu svakog upravnog odbora u univerzumu!
