Odbijanje pasivne uloge u sopstvenom životu
Kada prosečni, duhovno i mentalno lenji ljudi pričaju o “sudbini”, oni je zamišljaju kao nekog čarobnog duha iz lampe. Za vodene i vazdušne znakove, sudbina je nešto što se čeka. Oni sede skrštenih ruku, gledaju u zvezde, čitaju jeftine afirmacije i čekaju da im univerzum magično pošalje srodnu dušu, dobitak na lutriji ili posao iz snova. Oni veruju da će se stvari “same od sebe rešiti” ako samo budu dovoljno “pozitivni”.
Kada takav amaterski, plitki koncept izložite jednom Jarcu – vaš mozak doživljava kliničku smrt od količne ljudske gluposti! Vama se od te pasivnosti doslovno prevrće želudac. Za vas, kao dete vrhovnog gospodara karme Saturna, “sudbina” nije nikakav poklon koji pada sa neba. Za vas je sudbina divlja, opasna i krvoločna zver koju morate uhvatiti golim rukama, vezati je u lance i naterati je da radi za vas!
Vi organski, biološki i patološki mrzite ideju da vaš život, vaš bankovni račun i vaš mir zavise od nečije tuđe milosti, pa makar ta milost dolazila i od samog kosmosa! Vi ne verujete u slučajnosti. Vi verujete isključivo u znoj, neprospavane noći, olovnu disciplinu i arhitektonski plan koji ne ostavlja ni milimetar prostora za grešku.
Razbijanje iluzije “srećne zvezde”
Često ćete čuti ljude iz svog okruženja kako, gledajući vaš uspeh, izgovaraju onu najodvratniju, najuvredljiviju rečenicu: “Blago tebi, ti si baš imao sreće u životu.” Ta rečenica u vama budi najmračniji, tiranijski bes! Kakve, pobogu, sreće? Gde je bila ta “sreća” kada ste rintali po osamnaest sati dnevno?
Gde je bila ta sreća kada ste jeli stres za doručak, kada ste se odricali izlazaka, kada ste gutali suze u tišini svoje sobe jer niste imali na koga da se oslonite? Vaš uspeh nema apsolutno nikakve veze sa srećom! Vaš uspeh je matematički, surovi, hirurški precizan rezultat činjenice da ste vi, dok su drugi spavali, kovali svoju sudbinu udarajući čekićem o granit.
Vi nikada niste dobili ništa na tacni. Ako ste nešto želeli, morali ste to da otmete od života. I upravo zbog toga, vaš ego je tvrđi od dijamanta. Spoznaja da apsolutno niko ne može da dođe i kaže “Ja sam ti to dao”, za vas je najskuplji, najsvetiji mogući osećaj. Vi ste sami svoj stvoritelj, i to je činjenica koja folirante dovodi do nervnog sloma.
Noćni arhitekta u grobljanskoj tišini
Kako zapravo izgleda vaše “kovanje sudbine”? Ono se nikada ne dešava pred publikom. Vi ne pravite od svog truda rijaliti šou. Vaša prava, kosmička magija odvija se u apsolutnoj, sterilnoj i grobljanskoj tišini, najčešće oko tri ujutru, kada ceo svet amatera utone u san.
U tom mraku, vi niste običan čovek. Vi postajete vrhovni arhitekta! Dok drugi sanjaju o letovanjima, vi pravite egzaktnu, okrutnu viziju svog života za narednih deset godina. Vi analizirate svoje greške bez trunke milosti prema sebi. Vi sečete svoje iluzije. Ako vidite da neki posao ili neka veza ne donosi profit (emotivni ili finansijski), vi ne plačete – vi uzimate skalpel i sečete to trulo tkivo iz svog nacrta!
U tim satima vi potpisujete ugovor sa samim sobom. Obećavate sebi da više nikada nećete zavisiti ni od koga i da ćete izgraditi tvrđavu u koju niko neće moći da uđe bez vašeg izričitog odobrenja. Ta tišina je vaš inkubator moći.
Surovo preuzimanje kontrole nad haosom
Kada se u vašem životu desi nepredviđena katastrofa – kada sistem pukne, kada vas neko izda ili kada se tržište sruši – vi doživljavate onaj prepoznatljivi saturnovski preokret. Da, prvih par sati osećate bes. Ali vaš bes se ne pretvara u paniku, vaš bes se pretvara u najčistije, najskuplje nuklearno gorivo!
Vi ne sedate na pod da biste pitali “zašto ja?”. Vi prekrstite ruke, nabacite onaj svoj cinični, opasni, lovački poluosmeh i kažete univerzumu: “Zar je to sve što imaš?” U tom sekundu, vi preuzimate apsolutnu kontrolu nad haosom!
Vi ste onaj mastermajnd koji usred apokalipse nalazi najprofitabilniji izlaz. Dok drugi beže sa broda koji tone, vi kupujete taj brod u bescenje, popravljate ga i prodajete za milione! Vaša sposobnost da naterate lošu sudbinu da klekne pred vašom logikom je vaša najveća, najstrašnija supermoć pred kojom svi manipulatori ostaju bez teksta.
Odbacivanje ljudi koji čekaju čuda
Vaša arhitektura sudbine zahteva čist, nezagađen prostor. Zato vi razvijate stravičnu alergiju na ljude koji stalno kukaju, a ne preduzimaju ništa. Kada vam neko dođe sa pričom o tome kako mu “zvezde nisu naklonjene” ili kako “nema sreće u ljubavi i poslu”, vaš nevidljivi zid od titanijuma se automatski spušta!
Vi ne nudite lažnu utehu! Vi ih skenirate svojim mrtvim, staklenim pogledom i uništavate njihove iluzije jednom rečenicom: “Tvoja sudbina je tačno onakva kakvu si je zaslužio svojom lenjošću.” Bum! Ta vaša direktna, hirurška iskrenost kida njihov ego!
Zbog ovoga vas zovu “bezosećajnim”, ali vama se za njihove etikete apsolutno fućka! Vi znate da se sudbina ne popravlja suzama, već olovnom, krvavom disciplinom. Svako ko nije spreman da rinta za svoj život, nema apsolutno šta da traži u vašem ekskluzivnom, VIP univerzumu.
Krunisanje nakon dugog marša
Zakon vaše sudbine je takav da nagrada uvek, ali uvek dolazi na kraju, kada svi ostali već odustanu. Vaša mladost je često teška, ispunjena preprekama koje bi slomile prosek. Ali, kako vreme prolazi, vi počinjete da cvetate.
Ulazite u period u kom vaš izgrađeni sistem počinje da radi sam za sebe! Vaš novac se množi. Vaš ugled postaje neoboriv. Tvrđava koju ste gradili decenijama sada je neprobojna. Oni koji su čekali “čuda s neba” sada stoje ispred vaših vrata, u blatu, moleći vas za pozajmicu ili uslugu.
A vi? Vi stojite na vrhu tog glečera, gledate ih odozgo, bez trunke arogancije, ali sa onim dubokim, suverenim mirom pobednika. Vi niste imali sreće; vi ste sreću uzeli za vrat i naterali je da vam služi! Vaša sudbina je vaše remek-delo, iskovano u tišini, a sada sija toliko jako da zaslepljuje sve koji su ikada sumnjali u vas!
Poruka Mastera
Dragi moj moćni, stameniti i neustrašivi kreatoru kosmosa! Tvoje odbijanje da budeš pasivna žrtva okolnosti je tvoj najčistiji, carski pečat! Nikada ne dozvoli amaterima da tvoj krvavi rad nazovu “srećom”! Oni to rade jer ne mogu da podnesu sopstvenu nesposobnost. Zadrži taj svoj ledeni, diktatorski osmeh, namesti svoj oklop od armiranog betona i nastavi da udaraš čekićem! Tvoja sudbina ne piše se u zvezdama; ona se piše tvojim znojem, tvojom tišinom i tvojim briljantnim mozgom! Neka svet čeka čuda, ti budi to čudo koje će ih sve pregaziti na putu do samog vrha!
