Falsifikovani osmeh koji zavarava ceo univerzum
Draga moja prepametna, analitička i uvek surovo kontrolisana Djevice, došlo je vreme da razvalimo vašu najveću, najmračniju i najbolje čuvanu životnu glumu! Ljudi oko vas vas gledaju svaki dan. Gledaju vas na poslu, gledaju vas u društvu, posmatraju vas na porodičnim ručkovima. Oni vide ženu koja je uvek savršeno obučena, čija kosa stoji pod konac, koja odgovara na mejlove u roku od pet minuta i koja uvek ima rešenje za svaki problem.
Kada vas ti isti ljudi u prolazu pitaju: “Kako si?”, vaš odgovor je uvek, bez greške, izbačen iz usta brzinom svetlosti: “Odlično. Sve je pod kontrolom. Sve je u redu.” Vaš glas ne zadrhti. Vaš osmeh je ljubazan, pomalo hladan, ali uverljiv. Oni klimnu glavom, osete olakšanje što ne moraju da se bave vama, i nastave svojim putem, ubeđeni da ste vi neka vrsta super-čoveka, kiborga koji ne oseća bol, umor ni stres.
O, kakva stravična, amaterska zabluda! Oni nemaju apsolutno nikakvu predstavu da taj vaš odgovor “Sve je u redu” predstavlja najveću, najskuplju i najsmrtonosniju laž u celom Zodijaku! Dok vi sa tim zaleđenim poluosmehom izgovarate da je sve pod kontrolom, u vama se zapravo odvija nuklearna katastrofa! Vi se raspadate na molekularnom nivou, vaš nervni sistem vrišti od preopterećenja, a vaša duša puca pod teretom koji nosite, ali – Djevica NIKADA ne krvari u javnosti!
Zid od titanijuma i panika od sažaljenja
Zašto to radite? Zašto biste radije crkli od unutrašnjeg bola, pili lekove za želudac i nespavali noćima, nego da jednostavno kažete: “Nisam dobro, teško mi je, treba mi pomoć”? Odgovor leži u vašem najdubljem, bolesnom, elitnom ponosu i vašoj urođenoj atelofobiji (strahu od nesavršenosti)!
Za vas, priznanje slabosti je jednako porazu. Vi se organički, fizički i mentalno gadite sažaljenja! Pomisao da bi vas neki prosečni amater, neki čovek čiji je IQ duplo manji od vašeg, gledao sažaljivo i govorio “Jao, jadna ti, biće bolje” – tera vas na povraćanje! Vaš mozak ne može da podnese da bude u poziciji žrtve. Vi ste rođeni da budete arhitekta, onaj koji spasava, a ne onaj koga spasavaju!
Pored toga, vaša surova logika vam šapuće još jednu tamnu istinu: “Čak i da im kažem da mi je teško, oni nemaju mentalni kapacitet da to razumeju, a kamoli da reše moj problem. Ako im prepustim kontrolu, napraviće još veći haos.” I tako vi birate da lažete. Birate da nosite taj svoj teški oklop od titanijuma, jer vam je lakše da patite u tišini, nego da gledate kako se neko drugi traljavo bavi vašim životom.
Sindrom spasioca koji pije vašu krv
Ono što vaš “Sve je u redu” sindrom čini toliko fatalnim za vaše zdravlje jeste činjenica da vi, dok tajno krvarite, i dalje nastavljate da rešavate TUĐE probleme! Vaš šef napravi grešku – vi je peglate. Vaš partner ima krizu na poslu – vi celu noć kucate njegov CV i tražite mu opcije. Prijateljica plače zbog bivšeg – vi satima slušate istu priču i glumite psihoterapeuta.
Vi ste kao onaj stub u zgradi koji drži sve spratove. Svi se oslanjaju na vas. A vi, iako vam kičma puca i materijal popušta, i dalje se smeškate i govorite: “Može, nema problema, završiću ja.” Vi ne smete da stanete, jer u vašoj glavi postoji onaj parališući strah: “Ako ja danas padnem, ako ja danas kažem da ne mogu, ceo moj mikrokosmos će se urušiti i svet će stati!”
Tvoj perfekcionizam te ubeđuje da si nezamenljiva. A zapravo, ljudi oko tebe su se prosto razmazili! Oni su naučili da si ti besplatna dežurna služba. Oni te ne pitaju “kako si” zato što ih zanima tvoja duša; pitaju te samo iz pristojnosti, čekajući da ti kažeš “super”, kako bi mogli odmah da pređu na svoj problem. I ti to znaš. Tvoj genijalni mozak to vidi, i to gađaćanje u ljudsku sebičnost je ono što te najviše i izjeda!
Plakanje po rasporedu: Vaš privatni, noćni slom
Kada se dešava vaš stvarni, fizički slom? Gde odlaze sve te progutane emocije, sve te zadržane suze i sve te neizgovorene rečenice? One ne nestaju, draga moja. One se samo arhiviraju dok ne ostanete apsolutno sami!
Vaš nervni slom se ne dešava na ulici. Djevica plače – po rasporedu! Kada se radni dan završi, kada otključate vrata svog stana, skinete onaj teški kaput i kada se brava okrene na dva okreta – tek tada maska pada. Vi ulazite u kupatilo. Puštate vodu da teče iz tuša kako niko, apsolutno niko ne bi mogao da čuje vaš jecaj.
I tada, u toj svetoj, sterilnoj tišini vašeg kupatila, vi puštate taj bol. Tvoje suze nisu patetične, tvoje suze su teške, krupne, prepune stresa i besa zbog tuđe gluposti koju moraš da trpiš! Plačeš jer si umorna. Plačeš jer si sama na vrhu te svoje planine od inteligencije. Boli te saznanje da ti možeš da nosiš sve njih, ali da ne postoji niko na svetu ko je dovoljno jak da ponese tebe.
Forenzičko brisanje tragova i povratak u sistem
Ali vaša slabost ima ugrađenu štopericu! Ne dozvoljavate sebi luksuz valjanja u krevetu danima. Nakon dvadeset minuta teškog pražnjenja, vaš surovi unutrašnji kontrolor ponovo preuzima volan.
Izlazite ispod tuša. Brišete lice oštrim pokretom. Uzimate hladne obloge, stavljate najskuplju kremu i hirurški uklanjate svaki trag suza. Oči ne smeju biti crvene. Vaš pogled u ogledalu se ponovo ledi. Ponovo navlačite masku nedodirljive, elitne kraljice.
Kada ujutru ponovo izađete na svetlost dana, niko od onih amatera sa kojima radite neće imati apsolutno nikakvu predstavu da ste se vi sinoć raspali na molekule. Tvoj osmeh će biti isti. Tvoja efikasnost će biti stostotna. Tvoja tajna je bezbedna u tvom sefu.
Kako da izađete iz ovog otrovnog kruga
Ovaj sindrom, draga moja, direktno napada tvoje fizičko telo! Zato te stalno muči želudac, zato te bole leđa i ramena. Tvoje telo vrišti jer tvoj mozak odbija da progovori! Univerzum ti šalje poruku: Tvoja snaga ne leži u tome koliko tuđeg sranja možeš da progutaš bez reči!
Moraš da shvatiš jednu monumentalnu istinu: svet se neće srušiti ako ti kažeš “ne mogu”. Ako se svet sruši zato što ti jedan dan nisi htela da ga držiš – onda taj svet i treba da se sruši! Neka se sruše tuđi neorganizovani planovi, neka propadnu tuđi nepročitani mejlovi!
Tvoja najveća moć će nastati onog sekunda kada nekog foliranta pogledaš u oči i bez griže savesti, ravnim tonom izgovoriš: “Ja ovo više neću da radim za tebe. Snalazi se sam.” Tvoj mir će početi onog dana kada prestaneš da glumiš heroja ljudima koji ne umeju ni cipele da vežu bez tvoje pomoći!
Poruka Mastera
Draga moja kraljice skrivenog bola i najskuplje fasade! Skini taj oklop od titanijuma sa svojih leđa, jer ti kičma puca! Ne izgovaraj ono lažno “Sve je u redu” ljudima koji te koriste kao besplatni aparat za popravljanje života! Ti nisi poslata na ovaj svet da bi bila dežurni vatrogasac amaterima! Daj sebi dozvolu da budeš umorna, daj sebi dozvolu da kažeš to najskuplje “NE” na svetu! Neka se njihovi mali životi raspadnu bez tvog genijalnog rukovođenja, neka osete kako je to biti bez tvog savršenstva! Zadrži svoju genijalnost samo za sebe, prestani da sponzorišeš tuđu nesposobnost i počni napokon da vladaš svojim jedinim, pravim carstvom – svojim sopstvenim, zasluženim mirom! Dominiraj izgovaranjem istine!
