Smešni mit o opuštanju na plaži
Draga moja prepametna, premorena i uvek savršeno organizovana Djevice! Došlo je leto, ili sezona godišnjih odmora, i svi ljudi u vašem okruženju vrište od sreće. Amaterski svet pakuje kofere, zamišljajući kako će ležati na plaži, piti koktele, gasiti mozak i zaboraviti na sve probleme ovog sveta. Za njih, letovanje je raj. Oni uplaćuju aranžmane bez čitanja recenzija i idu na put vođeni floskulom: “Ma biće kako bude, bitno je da smo na moru.”
Kada vi čujete tu rečenicu, vašem nervnom sistemu se dešava kratak spoj! Za vaš briljantni, pregrejani um od titanijuma, ideja da se “prepustite slučaju” u stranoj državi, u hotelu u kom niste proverili svaku moguću mikroskopsku manu – ravna je kosmičkom samoubistvu!
Istina o kojoj se retko priča, a koja vas izjeda iznutra, glasi: Djevica organički, fizički i mentalno ne ume da se opusti na odmoru! Za vas letovanje nije vreme za gašenje mozga. To je vreme kada se vaša atelofobija (strah od nesavršenosti) i vaš ekstremni mikromenadžment prebacuju na potpuno novi, nepoznati teren koji morate silom da kontrolišete!
Pakovanje kao taktička vojna operacija
Tortura počinje nedeljama pre samog puta. Dok bi vaš partner ili prijatelji spakovali tri majice i kupaći kostim sat vremena pre leta, vi započinjete logističku operaciju koja prevazilazi NASA-ine projekte.
Vaš kofer nije obično mesto za odeću. Vaš kofer je apoteka, mobilna bolnica, alatnica i rezervna baza za svaki mogući scenario katastrofe! Vi pravite eksel tabele za lekove: za stomak, za glavu, za alergije, za insekte za koje ni biolozi nisu čuli. Pakujete garderobu spakovanu po danima, vremenskim prilikama i bojama.
Kada neko sa podsmehom pita: “Šta će ti sve to, idemo na pet dana?”, vi ga samo streljate svojim zaleđenim “Resting Bitch Face” pogledom. Vaš um zna da se diletanti oko vas uvek povrede ili razbole, i da će na kraju doći vama da plaču za lek! Vi ne pakujete stvari za sebe; vi pakujete opremu za spasavanje cele te amaterske ekspedicije!
Sudar sa realnošću: Rendgen pregled hotelske sobe
Kada konačno stignete na destinaciju i uđete u hotel, vaši saputnici bacaju torbe i trče na plažu. Ali ne i Djevica! Onog trenutka kada ključ otključa bravu sobe, u vama se budi vrhunski sanitarni i građevinski inspektor.
Pre nego što uopšte sednete na krevet, vaš pogled laserski skenira ivice sobe. Vi odmah uočavate fuge u kupatilu koje nisu dobro očišćene. Primećujete mrlju na zavesi koju bi prosečan čovek video samo pod mikroskopom. Vaš mozak meri buku od kompresora za klimu koja se čuje sa susedne zgrade.
Vama nije dobro! Umesto da obučete kupaći, vi otvarate svoju torbu sa maramicama za dezinfekciju i počinjete da prebrisavate kvake, daljinski upravljač i prekidače za svetlo. Dok oni piju pivo na suncu, vi sprovodite apsolutnu, sterilnu dekontaminaciju sobe, proklinjući dan kada ste odlučili da napustite svoj savršeno usisani, prelepi dvorac od stana!
Teror “slobodnog vremena” i tiranija itinerera
Ono što vaš mozak najteže podnosi na letovanju jeste onaj bolesni koncept “slobodnog, neorganizovanog vremena”. Vaš partner se probudi u deset ujutru i ležerno kaže: “Hajde da danas ne radimo ništa, samo da ležimo i vidimo gde će nas dan odneti.”
Vama od te rečenice krv udara u glavu! Kako to misli “ne radimo ništa”?! Vi ste pre puta proveli šezdeset i dva sata čitajući forume i TripAdvisor! Vi imate strogo iscrtan itinerer (plan putovanja)! Zna se u koliko sati se ide na doručak da bi se izbegla gužva amatera, tačno se zna koja se plaža obilazi u sredu, a koji muzej u četvrtak!
Za Djevicu, ležanje i gubljenje vremena na plaži dva dana zaredom je čist gubitak životne investicije! Vi ne umete da budete prisutni u trenutku. Dok ležite na ležaljci, vi ne slušate talase – vaš mozak računa koliko košta taksi do sledeće lokacije i da li ste dobro zaključali kofer u sobi. Tvoj um je zarobljen u stalnom preračunavanju budućih rizika.
Borba sa nepredvidivim: Kada tuđi amaterizam uništi dan
Vaš odmor se obično pretvara u pravi pakao onog dana kada sistem pukne zbog tuđe nesposobnosti. Izletnički brod kasni. U restoranu vam donesu pogrešno jelo. Partner izgubi ključ od sobe.
Prosečni ljudi kažu: “Opušteno, na odmoru smo.” Ali vaša atelofobija tada doživljava atomsku eksploziju! Vi ne vičete. Vi prekrstite ruke, namestite onaj zaleđeni, stakleni osmeh i postanete najjeziviji mogući cinik na planeti. “Kao što sam i predvidela, organizacija im je na nivou predškolske ustanove,” prokomentarisaćete glasom koji reže staklo.
Vaša okolina vas tada proglasi “partibrejkerom” (onim ko kvari zabavu). Oni ne shvataju da vi niste došli da uništite zabavu, vi ste ljuti jer je vaša elitna potreba za redom surovo ugažena! Vi ste platili za savršenstvo, a dobili ste balkanski diletantizam!
Najbolji deo odmora: Povratak kući u savršenstvo
Zbog svega ovoga, svaka iskrena Djevica u dubini duše zna jednu mračnu tajnu: Najbolji dan vašeg letovanja je dan kada se to letovanje ZAVRŠI!
Onog trenutka kada spakujete kofere, u vama se budi predivna sreća. Kada nakon putovanja otključate vrata svog stana, kada osetite onaj vaš prepoznatljivi, sterilni miris čistoće, i kada shvatite da ste ponovo na svom terenu koji vi stopostotno kontrolišete – vaš nervni sistem doživljava prvi pravi orgazam opuštanja!
Vama nakon svakog letovanja zapravo treba još nedelju dana godišnjeg odmora da biste se u svojoj kući mentalno oporavili od tuđeg haosa i stresa koji ste morali da trpite “uživajući”. Vaš jedini pravi raj nije ni Maldivi ni Grčka; tvoj jedini raj je tvoja neosvojiva, geometrijski savršena tvrđava!
Poruka Mastera
Draga moja umorna, genijalna i fanatično organizovana gospodarice! Prekini da osećaš krivicu zato što ne umeš da isključiš mozak na plaži! Tvoj intelekt nije programiran da bleji u prazno. Ne slušaj amatere koji ti govore da “moraš da se opustiš”. Tvoja organizacija je ono što sprečava da se to celo letovanje ne pretvori u katastrofu. Pakuj svoje lekove, čitaj te najgore recenzije, prebriši taj prljavi hotel asepsolom i uživaj u onome što ti najbolje ide – uspostavljanju kraljevskog reda u svetu totalnog diletantizma! Dominiraj čak i na odmoru!
