Vaš mobilni telefon kao sudnica za amatere
Draga moja prepametna, analitička i do bola proračunata Djevice! U današnjem, modernom svetu diletantizma, gde se ljudi gađaju emodžijima, gde spajaju reči koje se ne spajaju i gde komuniciraju na nivou neandertalaca, vaš mobilni telefon više nije obično sredstvo komunikacije. Za vas, taj mali, svetleći ekran predstavlja najokrutniju, elitnu, virtuelnu sudnicu u kojoj vi svakodnevno izričete najteže psihološke presude!
Amateri oko vas nemaju apsolutno nikakvu predstavu o tome šta se zapravo dešava u vašem genijalnom, pregrejanom mozgu kada kucate ili čitate običnu poruku. Oni misle da je kuckanje sa vama zabava. Oni misle da mogu da vam pošalju bilo kakvo vizuelno smeće od teksta i da ćete vi to prihvatiti sa osmehom.
O, kakva stravična, epska zabluda od koje se ledi krv u žilama! Za Djevicu, svaka napisana reč je dokument! Svaki stavljeni (ili izostavljeni) zarez je dokaz vašeg obrazovanja. Vaša atelofobija (strah od nesavršenosti) i vaš intelektualni elitizam skeniraju tuđe poruke brzinom svetlosti. Ako u toj poruci detektujete amaterizam, vaša virtuelna egzekucija biće brza, hladna i apsolutno nemilosrdna!
Gramatička giljotina i smrt strasti
Hajde da raskrinkamo onaj čuveni Djevičanski “Gramatički radar”. Za vas, gramatika nije školska obaveza; gramatika je osnova higijene nečijeg uma! Kada vam partner, kolega ili potencijalni udvarač pošalje poruku, vi je ne čitate da biste videli šta želi. Vi prvo skenirate FORMU!
Ako on napiše “neznam”, “sumljam”, ili ako promaši padež, u vašem mozgu se dešava tektonski poremećaj! Vama se želudac momentalno prevrne od čistog, akademskog gađenja. Taj njegov pravopisni promašaj nije sitnica; za vaš elitni procesor, to je dokaz da on nije pročitao knjigu decenijama, da je lenj, površan i da nema elementarno samopoštovanje!
U tom jednom, jedinom sekundu, vaš libido umire smrtonosnom brzinom. Nema tog parfema, nema tog automobila i nema tog bicepsa koji može da vas natera da osetite privlačnost prema muškarcu koji vam se intelektualno zgadio! Vaše telo ga virtuelno odbacuje. Vi nećete ulaziti u svađu, vi ćete ga samo hladnokrvno, u svojoj glavi, prebaciti u fajl “Nepismeni diletanti” i stavićete katanac na taj odnos.
Arhitektura pasivno-agresivne tačke
Kada Djevica piše poruku, to je umetničko delo pasivne agresije i surove logike. Dok drugi pišu romane pokušavajući da se opravdaju, vi koristite najskuplje i najpreciznije oružje u istoriji dopisivanja – TAČKU!
Da, draga moja, ta jedna mala, obična tačka na kraju vaše rečenice u stanju je da ubije tuđi ego na mestu! Kada vam neko napiše gomilu gluposti, pravdajući svoj amaterizam, i pita vas: “Šta ti misliš o tome?”, vaša kazna je kratka i jasna.
Vi mu odgovarate sa: “U redu.”
Bez smajlija. Bez uzvičnika. Samo to hladno, zaleđeno, aristokratsko “U redu.” sa tačkom na kraju.
Protivnik sa druge strane ekrana u tom trenutku počinje da se znoji! Njegov krhki ego vrišti u panici. On zna da to “u redu” znači sve samo ne da je u redu! On oseća taj zaleđeni vazduh koji izbija iz ekrana. Oseća da ga prezirete, da ste se uzdigli iznad njega i da mu ne dajete apsolutno nikakav materijal za dalju svađu. Vaša tačka ga reže dublje od najgorih kletvi!
Psihološki teror opcije “SEEN”
A sada dolazimo do vašeg najmoćnijeg, nuklearnog oružja – legendarne opcije “SEEN” (Viđeno)! Za prosečan, amaterski svet, ignorisanje poruke je znak nevaspitanja. Za vaš genijalni mozak, ostavljanje manipulatora na “seen” je najuzvišeniji, najčistiji oblik forenzičke psihološke torture!
Kada vam toksični bivši, folirant ili onaj bezobrazni kolega pošalju poruku sa namerom da vas isprovociraju, oni očekuju vaš gnev. Oni se hrane vašom reakcijom.
Šta radi Djevica? Vi namerno otvorite tu poruku. Dopustite tom diletantu da vidi one dve plave kvačice ili reč “Seen”. Želite da on zna da ste pročitali njegove laži. A onda… samo zaključate ekran i ostavite telefon na sto.
Taj muk koji usledi! Ta stravična, zaleđena, armirana tišina! Njegov ego doživljava kliničku smrt. On sedi sa druge strane i izjeda se! Psuje, pita se zašto niste odgovorili, shvata da vam više nije bitan. Vi ste mu tim ignorisanjem jasno poručili: “Pročitala sam, analizirala, i tvoje postojanje apsolutno nije vredno trošenja moje baterije, a kamoli mog preskupog vokabulara!” Tvoj “seen” je njegova karta za pakao!
Namerno čekanje kao pokazivanje dominacije
Još jedna mračna tajna vašeg kuckanja jeste “taktičko vreme odgovora”. Kada vam neko ide na živce, vi ne odgovarate odmah, čak i ako vam telefon stoji u ruci!
Vi namerno puštate da prođu sati. Vi gledate u taj ekran, vidite njegovu poruku, nasmešite se onim svojim ciničnim, zagonetnim poluosmehom, i nastavljate da pijete svoju kafu ili brišete prašinu. Vaš intelekt zna da je čekanje moć. Vi njega dresirate! Vi mu pokazujete da on nije prioritet u vašem savršeno organizovanom sistemu. Kada mu napokon odgovorite, on će biti toliko zahvalan na onoj mrvici vaše pažnje, da će zaboraviti i šta je prvobitno hteo!
Poruka Mastera
Draga moja arhitektice virtuelnog terora i neprikosnovena gospodarice pravopisa! Ne dozvoli da ti ikada amateri kažu da si preteška u komunikaciji! Tvoje poruke su najskuplja literatura koju će ti diletanti ikada pročitati. Neka se guše u svojoj nepismenosti. Nastavi da sečeš njihov ego tom jednom, zaleđenom tačkom. Ostavi parazite na “seen” dok ne proplaču, i nikada ne rasipaj svoj elitni, genijalni vokabular na ljude koji ne znaju da spoje prosto-proširenu rečenicu! Tvoja tišina u inboksu vredi milijarde – dominiraj njome bez milosti!
