Oklop od leda u trenutku brodoloma
Kada se vaš emotivni svet sruši i kada dođe do tog stravičnog, bolnog trenutka raskida, svi očekuju da se Djevica, kao preosetljivi vodeni znak, raspadne u paramparčad. Očekuju suze, histeriju i pozive u gluho doba noći. Kakva kolosalna zabluda! Vi ste, draga Djevice, pre svega zemljani znak, a to znači da je kontrola vaša religija.
U trenutku kada vam se srce lomi, vi ne dozvoljavate sebi luksuz javnog sloma. Umesto toga, vi panično podižete armirani oklop od leda. Vaša prva i jedina pomisao nije “kako boli”, već “moram da ostanem u kontroli.” Za vas je pokazivanje slabosti pred drugima znak totalnog poraza, a vi, čak i kada krvarite, ne želite da vas sažaljevaju.
Tuga je za vas previsoka emotivna planina koju ne želite da prelazite pred publikom. Zato se zatvarate u svoja četiri zida, a svetlost dana ugledate samo u svojoj savršeno ispeglanoj, profesionalnoj i hladnoj verziji.
Hirurška analiza bivše ljubavi
Ali dok pred drugima glumite nedodirljivu stenu, u vašoj glavi se odvija pravi hirurški zahvat. Noćima ne spavate analizirajući svaki sekund te veze. Vi ne plačete zbog slomljenog srca, vi analizirate svoje greške.
“Gde sam pogrešila? Kako nisam primetila na vreme? Šta sam mogla da kažem drugačije?” – ta pitanja vas razaraju jače od bilo kakve tute. Vaša svest je vaša sudnica u kojoj ste vi istovremeno i optuženi i tužilac. Vi ne tugujete za osobom, vi tugujete za sopstvenim osećajem savršene kontrole koji ste izgubili.
Borićete se sa duhovima prošlosti, seciraćete uspomene kao biološke uzorke i tražićete logiku tamo gde caruje tuđa, iracionalna sebičnost. Ta vaša sposobnost da analizirate vlastitu bol je upravo ono što vam ne dozvoljava da se raspadnete do kraja.
Spas u radu, redu i disciplini
Kada shvatite da analiza nema kraja i da se bol ne smanjuje, vi pribegavate svojoj najjačoj, ultimativnoj terapiji preživljavanja. Vi se zatrpavate obavezama. Noćna smena postaje vaše utočište, prekovremeni rad vaša religija, a čišćenje kuće u tri ujutru vaš jedini, iskreni razgovor sa samom sobom.
Vi se pretvarate u robotizovanu mašinu za rešavanje problema. Svaki novi zadatak koji uspešno završite vam daje lažni, ali preko potrebni osećaj da ste ponovo u kontroli nad situacijom. Rad vam dozvoljava da ne razmišljate, da isključite mozak i da ne osećate.
Vaši prijatelji se čude kako možete tako brzo da nastavite dalje. Ne znaju oni da je to zapravo vaše preživljavanje na respiratoru. Vi ne idete dalje, vi se samo krećete brže da vas bol ne bi sustigla. Rad je vaš štit od vlastitog, ranjenog srca.
Gde zapravo nestaju tvoje suze?
Da li to znači da se Djevica nikada ne raspadne? Naravno da ne. Ali vaše suze imaju strogo definisan termin i lokaciju. Vaš slom se dešava isključivo u potpunoj samoći. U sredini noći, pod tušem gde voda spira bol, ili dok peglate desetu košulju u tri ujutru.
Tu, u toj apsolutnoj tišini, skida se čelični oklop. Tu dozvoljavate sebi da budete krhki, ranjivi i slomljeni. Iscrpljeni od celodnevnog glumatanja srećne i uspešne osobe, vaše telo se prepušta bolu koji ste celog dana potiskivali.
Kada noć prođe i kada se zora pojavi, vi se ponovo sastavljate. Stavljate masku savršene, organizovane osobe i izlazite pred svet da još jednom dokažete da vas niko i ništa ne može uništiti.
Poruka Mastera
Draga moja Djevice, tvoja snaga u najtežim trenucima je zastrašujuća, ali je istovremeno i tvoj najveći teret! Imaš pravo da se raspadneš, imaš pravo da plačeš pred celim svetom i da priznaš da ti treba pomoć! Tvoja potreba za kontrolom te drži na sigurnom, ali te sprečava da zaista, duboko udahneš i zalečiš svoje rane. Nije tvoja greška što si bila lojalna, kriv je onaj koji je to poverenje zloupotrebio. Prestani da trčiš od bola u rad. Oprosti sebi što si verovala pogrešnima, podigni tu svoju prelepu glavu, dozvoli si makar jedan iskren, glasan plač i sačuvaj to tvoje zlatno srce samo za one koji su ga zaista vredni!
