Diktator u vašoj sopstvenoj glavi
Postoji jedna osoba na ovom svetu koje se Djevica istinski, do koske plaši. To nije ni strog šef, ni neprijatelj, pa čak ni partner. Ta osoba živi u vašoj glavi i budi se pre vas svakog jutra. To je vaš zloglasni unutrašnji kritičar, diktator koji ne poznaje reč “dovoljno” i koji vas svakodnevno melje svojim zahtevima.
Dok drugi ljudi naprave jedan uspeh, pa mesecima žive na staroj slavi, vičujući na sva zvona koliko su genijalni, vi ste potpuno drugačija zver. Za vas je svaki postignut cilj samo prečica do novog stresa.
Kada završite projekat bez ijedne greške, vaš unutrašnji kritičar vam neće reći “bravo”. On će vam šapnuti da je to bila samo sreća i da sledeći put morate da uradite troduplo više da biste opravdali svoje postojanje. Vi ste svoj najokrutniji, najsuroviji neprijatelj.
Cilj koji se neprestano pomera
Vaša definicija uspeha je zapravo pokretna meta koju je apsolutno nemoguće pogoditi. Čim dođete do nečega što ste godinama sanjali – bilo da je to posao, plata, ili savršeno uređen stan – vama to u roku od pet minuta prestaje da bude zanimljivo i vredno.
Vi momentalno podižete letvicu još više. Taj mehanizam konstantnog nezadovoljstva vas tera da radite do granice fizičke i mentalne iscrpljenosti. Vaše telo vapi za odmorom, a vaš mozak vam govori da nemate pravo na pauzu dok ne rešite i onaj sledeći, nepostojeći problem na horizontu.
Zato ljudi često misle da ste nezahvalni ili previše ambiciozni. Oni ne shvataju da vi to ne radite zbog novca ili moći, već zbog one strašne, urođene fobije da ćete, ako stanete na sekund, postati prosečni. A za Djevicu je prosek ravan smrti.
Paraliza zbog preterane analize
Ova stravična želja za savršenstvom vas često dovodi do najveće blokade u vašem životu, a to je čuvena “paraliza analize”. Vi ste u stanju da provedete nedelje i mesece planirajući jedan jedini potez, računajući svaki mogući rizik i praveći bezbroj rezervnih planova.
Vaš mozak se toliko zaplete u detalje da često uopšte i ne krenete u akciju. Plašite se da ne napravite onaj jedan, sićušni pogrešan korak koji bi vam srušio celu konstrukciju. Taj strah od greške vas često sprečava da iskoristite sjajne životne prilike.
Dok vi savršeno oštrite svoju sekiru, oni mnogo manje inteligentni i mnogo manje sposobni su već odavno isekli celu šumu. To vas izluđuje, ali vaš unutrašnji sistem vam jednostavno ne dozvoljava da delujete improvizovano i neplanirano.
Sindrom prevaranta u sopstvenom životu
Jedna od najtežih posledica vašeg perfekcionizma jeste hronični “sindrom prevaranta”. Koliko god škola da završite, koliko god sertifikata, pohvala i uspeha da nanižete, vi duboko u sebi uvek potajno verujete da vi zapravo i niste toliko pametni.
Kada vas neko javno pohvali i kaže vam da ste najbolji radnik, prijatelj ili partner, vama je fizički neprijatno. Ne umete da primite kompliment. Vi se uvek branite rečima: “Ma nije to ništa posebno, to bi svako mogao.”
U svojoj glavi, vi mislite da je samo pitanje trenutka kada će svet shvatiti da vi nemate pojma šta radite i kada će vas razotkriti. Zbog tog lažnog uverenja, vi uvek preuzimate najteže zadatke, pokušavajući da se osigurate od nepostojeće osude.
Vaš red kao jedina terapija
Kada se ovaj strah od neuspeha nagomila i kada anksioznost dostigne crvenu zonu, vi uvek primenjujete svoj oprobani mehanizam odbrane – mikromenadžment sopstvenog prostora. Zato vi nedeljom u šest ujutru čistite rernu, peglate peškire pod pravim uglom i sortirate knjige po boji.
Kada osećate da nemate kontrolu nad velikim životnim stvarima, vi vraćate kontrolu kroz čišćenje onih malih, nebitnih sitnica. Svaka obrisana površina je za vas jedna mala pobeda nad haosom. Vaš dom mora biti besprekoran, jer je to vaše jedino sigurno mesto u svetu koji ne možete da kontrolišete.
To vaše opsesivno pospremanje nije hir, to je vaša molitva i vaša terapija. Kada je vaša okolina složena i jasna, vaš pregrejani nervni sistem napokon uspeva da se malo ohladi i odmori.
Poruka Mastera
Draga moja prepametna Djevice, vreme je da napokon vežeš lanac tom surovom diktatoru u tvojoj glavi! Ti si apsolutno jedina osoba na celoj planeti koja misli da tvoj rad nije dovoljno dobar! Tvoj “prosek” je za većinu ljudi nedostižni san i vrhunac sposobnosti. Prestani da pomeraš tu letvicu svakog puta kada pobediš. Oprosti sebi što nisi mašina bez emocija i mana. Dozvoli sebi taj neviđeni luksuz da uradiš neku stvar samo “dovoljno dobro”, a ne savršeno. Diši! Svet se neće okrenuti naopačke ako jednom u životu spustiš gard, sedneš na kauč i jednostavno uživaš u svemu onome što si tako krvavo stvorila!
