Vaš automobil nije prevozno sredstvo, to je vaš lični svemirski brod
Draga moja prepametna, sofisticirana i uvek maksimalno kontrolisana Djevice, hajde da danas progovorimo o onoj jednoj, specifičnoj, urnebesnoj i mračnoj zoni vašeg života u kojoj padaju apsolutno sve maske vaše čuvene aristokratske pristojnosti! Ljudi vas poznaju kao osobu koja u kancelariji komunicira biranim rečima. Poznati ste kao žena koja pazi na bonton, koja se kulturno osmehuje čak i kada joj nije do smeha, i koja nikada ne bi dozvolila sebi da na javnom mestu napravi ulični skandal. Vi ste sinonim za akademski mir i staloženost.
Ali, onog trenutka kada uzmete ključeve u ruke, kada otvorite vrata svog automobila i kada sednete za volan – dešava se najbrutalnija, najluđa psihološka i astrološka transformacija poznata čovečanstvu! Za vas, vaš automobil nije obično prevozno sredstvo koje vas vodi od tačke A do tačke B. Vaš automobil je vaša privatna, izolovana, hermetički zatvorena kapsula, vaš lični svemirski brod nad kojim vi imate apsolutnu, stopostotnu i tiranijsku kontrolu!
Sama priprema za vožnju kod vas izgleda kao procedura pred poletanje rakete u NASA-i. Vaš auto je uvek besprekorno čist. U njemu nema onih gnusnih praznih flašica od vode, nema bačenih papirića, a miris unutrašnjosti je pažljivo odabran da ne iritira vaše osetljive nozdrve. Ako neko od vaših saputnika, ne daj Bože, pokuša da unese hranu koja se mrvi, vi nećete ni upaliti motor dok se ta blasfemija ne ukloni iz vašeg vidokruga. Retrovizori moraju biti namešteni u milimetar, temperatura klime je izračunata u decimalu, a muzika je tu samo kao suptilna pozadina, jer vaš mozak mora da se fokusira na analizu puta.
Sudar sa idiotima i manjak ulične logike
I onda, vi okrećete ključ, ubacujete u brzinu i izlazite na ulicu. A napolju? Napolju vas čeka deveti krug pakla – takozvani prosečni, amaterski, bahati i neopisivo nesposobni vozači! Za Djevicu, vožnja je čista matematika, fizika i logika. Vi tačno procenjujete kojom brzinom treba ići da biste uhvatili “zeleni talas” na semaforima. Vaš mozak već proračunava alternativne rute kako biste izbegli kolonu koja se stvorila tri kilometra ispred vas.
Ali, vaš savršeni, algoritamski plan momentalno se ruši kada ispred vas stane neko ko vozi trideset kilometara na sat tamo gde je ograničenje pedeset! U vama se tada budi pravi, nepatvoreni, iskonski bes! Vaša tolerancija na ljudsku sporost je inače niska, ali u saobraćaju, ona prelazi u apsolutni minus. Vama nije jasno, vaš mozak odbija da procesuira kako neko može da bude toliko mentalno odsutan dok upravlja mašinom od tona ipo!
Kada vidite čoveka koji drži telefon u ruci, tipka poruku i krivuda po traci, vi ga ne gledate kao prekršioca zakona, vi ga gledate kao hodajuću, organsku uvredu za vaš intelekt! “Zašto si seo za volan ako ne znaš pravila fizike i ako nemaš reflekse?!”, vrišti vaš unutrašnji glas dok grčevito stežete volan, pokušavajući da se suzdržite od stiskanja sirene.
Koncert najgorih psovki u zatvorenoj kapsuli
Ono što je najkomičnije, a ujedno i najmračnije u celoj ovoj priči, jeste način na koji vi manifestujete taj ulični bes. Prosečan vatreni znak (poput Ovna) bi spustio prozor, izbacio glavu napolje i sočno bi opsovao majku onome ko mu je presekao put. Ali vi ste Djevica! Vama je ispod nivoa, vama je sramotno i prostački da se derete na ulici kako bi vas drugi čuli i videli. Vaš ponos vam ne dozvoljava da se prljate uličnim svađama.
Zato vi uvek, ali strogo uvek, imate zatvorene prozore! Vaša zvučna izolacija mora biti vrhunska! A unutra? Unutar te vaše privatne, zatvorene kabine dešava se koncert najgorih, najsočnijih, najkreativnijih psovki koje je ikada smislio jedan ljudski um! Vaš rečnik se u tom trenutku transformiše. Vi secirate mentalni kapacitet vozača ispred vas. Vi mu analizirate poreklo, inteligenciju, psihološki profil i način na koji je dobio vozačku dozvolu!
Ako je on “zaboravio” da upali žmigavac, vi nećete samo trubiti. Vi ćete održati desetominutni, strastveni monolog sami sa sobom o tome kako su žmigavci ugrađeni fabrički i kako je njihova upotreba bazirana na prostoj motorici prsta koju bi i šimpanza mogla da savlada, ali eto, taj diletant ispred vas to nije u stanju da uradi. Vaš suvozač, ako ima privilegiju da sedi pored vas, obično se grči u sedištu, bledo vas gleda i krsti se, jer ne može da veruje kakve brutalne rečenice izlaze iz usta žene koja je do pre pet minuta zvučala kao članica kraljevske akademije nauka!
Psihološka analiza vozača kroz njihove tablice
Vaš analitički, pregrejani um nikada ne spava. Vi u toku vožnje ne gledate samo put; vi radite punu forenzičku analizu svakog automobila u vašoj okolini. Vi primećujete registarske tablice i po njima donosite profil ličnosti vozača. Ako neko ima bahatu, personalizovanu tablicu ili agresivan automobil, vi ga unapred otpisujete kao iskompleksiranog primitivca koji pokušava da leči svoje životne neuspehe divljanjem po gradu.
Vi mrzite nepravdu u saobraćaju istom jačinom kojom mrzite nepravdu u životu. Ako neko pokuša da se “ubaci” preko reda u kolonu u kojoj vi strpljivo i pošteno čekate već deset minuta, vaš auto postaje bedem od neprobojnog čelika! Nema šanse, nema tog zakona fizike koji će vas naterati da mu ostavite prostor! Pribićete se uz branik automobila ispred vas na razdaljinu od tačno dva milimetra, sa onim vašim poznatim, zaleđenim izrazom lica. Gledaćete isključivo pravo, potpuno ignorišući njegove molećive poglede ili trubljenje. Tvoja pravda na cesti se sprovodi bez izuzetka – foliranti kod Djevice ne prolaze!
Geometrijsko savršenstvo parkiranja
A tek kada dođete do konačne destinacije i kada treba da parkirate vaš svemirski brod? E, to je trenutak kada vaša atelofobija (strah od nesavršenosti) prelazi u rang umetničkog performansa! Za vas parkiranje nije ubacivanje komada lima između dve bele linije. Parkiranje je za vas dokaz vaše kompetencije, vaše organizacije i vaše prostorne inteligencije.
Kada vidite na parkingu onog klasičnog, bahatog amatera koji je svojim terenskim vozilom zauzeo dva parking mesta jer ga je mrzelo da mota volan, vama se bukvalno prevrće želudac! To je za vas vrhunac ljudskog egoizma i gluposti. Vićete vaš auto parkirati tako da razdaljina od leve i desne bele linije bude hirurški, milimetarski jednaka!
Ako izađete iz auta, zaključate ga i bacite pogled unazad (a Djevica uvek baca onaj kontrolni pogled), i ako primetite da ste nakrivljeni za samo pola stepena, vi ćete otključati auto, ući ponovo unutra, upaliti motor i ispraviti ga! Zato što vama vaš sopstveni um ne bi dozvolio da mirno pijete kafu, znajući da ste automobil ostavili u “haotičnom, asimetričnom” stanju. Tvoja savest zahteva red, čak i na betonu!
Pravila za suvozače i vaša tiranija reda
Ako ste vi gospodar svog vozila, vaši suvozači su vaši taoci koji moraju da poštuju vaš strogi, neustavni zakonik ponašanja. Suvozač u autu Djevice nema pravo glasa kada je u pitanju izbor rute. Vi ne trpite savete o vožnji od ljudi koji nemaju vaš IQ. Ako vam saputnik kaže “Skreni ovde, mislim da je brže”, vaš odgovor će ga sravniti sa zemljom: “Moj navigacioni sistem i moj interni algoritam su već proračunali da je ta ulica zatvorena zbog radova. Sedi i uživaj u vožnji.”
Najstrože je zabranjeno dirati komande klime bez pismenog zahteva. Diranje stanica na radiju dok se vi prestrojavate je ravno smrtnoj kazni. A kada dođe onaj trenutak kada vi morate da se uparkirate u neki uski, mračni, nemogući prostor paralelno? Tada važi pravilo apsolutne, grobne, bolničke tišine! Zvuk radija se automatski gasi do daske. Suvozač ne sme ni da diše, ni da žvaće žvaku, jer vaš genijalni mozak zahteva sto posto audativnog fokusa kako bi izračunao savršenu putanju unazad!
Povratak u garažu i brisanje tragova stresa
Kada se vaša misija konačno završi i kada bezbedno dovezete automobil u garažu ili na parking, vi ispuštate jedan duboki, katarzični uzdah. Uspešno ste preživeli još jedan dan među diletantima, agresivcima i ljudima sa manjkom prostorne inteligencije.
Vaš automobil, taj verni štit koji vas je sačuvao od spoljnog ludila, biće uredno ugašen, a vi ćete obavezno pokupiti svaku, pa i najmanju sitnicu iz kabine kako bi sutra ujutru sve bilo spremno za novi rat. Izaći ćete napolje, nabacićete ponovo onaj svoj fini, kulturni, zaleđeni aristokratski osmeh, i niko na ulici neće moći ni da posumnja da ste vi, do pre samo nekoliko minuta, u tom autu izgovarali takve brutalne psovke i analize od kojih bi pocrveneli i najokoreliji kriminalci.
Poruka Mastera
Draga moja kraljice asfalta, neprikosnoveni gospodaru svog svemirskog broda! Tvoj ulični bes nije znak ludila; on je samo posledica tvog genijalnog uma koji ne može da trpi sporu, amatersku realnost oko sebe! Ne izvinjavaj se nikome zbog svojih strogih pravila za volanom i ne obaraj svoje kriterijume ni kada je parking u pitanju! Tvoj automobil je tvoja teritorija, tvoja utočište i tvoja tvrđava. Neka spori vozači ostanu iza tebe u prašini, neka se diletanti znoje pred tvojom geometrijom, a ti nastavi da voziš kroz život hirurški precizno, hladnokrvno i potpuno, apsolutno nedodirljivo! Dominiraj svojim putem!
