Vrištanje na podu i vaša analiza poda
Draga moja prepametna Djevice, zamislite onaj film u kom naoružani pljačkaši sa maskama na licu uleću u banku, pucaju u plafon i viču: “Svi na pod, ovo je pljačka!” Ljudi vrište, bacaju se na pločice, tresu se od straha, a alarmi zavijaju. Prosečan čovek se moli Bogu da preživi.
Vi se, naravno, spuštate na pod. Ali ne zato što ste preplašeni, već zato što je to pravilo koje morate ispoštovati. Međutim, dok ležite na tom mermeru, vaš mozak se momentalno prebacuje u mod komunalnog inspektora. Vidite žvaku zalepljenu ispod stola, vidite fuge koje nisu oprane mesecima, i u vama se budi užasan bes prema menadžmentu banke koji ne vodi računa o higijeni.
Pljačkaš prolazi pored vas i viče da niko ne mrda, a vama se bukvalno spava od tog njegovog preglumljivanja drame. Za vas strah ne postoji kada je okruženje tragično neorganizovano. Vaš um zahteva smisao, a ovi maskirani amateri su napravili potpuni haos bez ikakvog reda.
Kritika loše organizacije pljačke
Dok pljačkaši pokušavaju da otvore sef i viču jedan na drugog, vi jednostavno ne možete više da ćutite. Nije u vašoj prirodi da gledate kako se neki posao radi ofrlje i diletantski, makar to bilo i teško krivično delo!
Vi se polako podižete na laktove, čistite prašinu sa kaputa i strogim, učiteljskim glasom izgovarate: “Izvinite, ali moram da vas prekinem. Vaš plan je apsolutno katastrofalan! Ušli ste na glavna vrata umesto kroz tehnički ulaz, parkirali ste kombi na zoni za utovar i gubite vreme na one šaltere umesto da odmah hakujete glavni server. Vi ste hodajuća definicija nekompetentnosti!”
Pljačkaši zastaju. Puške im padaju niz ruke. Nastaje onaj neugodni, komični muk u kom se dva kriminalca gledaju u čudu. Niko nikada u istoriji kriminala nije iskritikovao njihove veštine mikromenadžmenta! Vaš stav je toliko autoritativan da oni podsvesno počinju da se stide pred vama kao deca pred razrednim starešinom.
“Sklonite se, ja ću to da rešim!”
Kada vidite da oni pokušavaju da obiju sef pogrešnim alatom, vaš sindrom “skloni se, ja ću” pobeđuje i strah od smrti i pravosudni sistem. Vi više ne marite za pljačku, vi samo želite da taj posao bude urađen kako treba, bez nepotrebnog oštećenja imovine.
Ustajete sa poda, prilazite pljačkašu, otimate mu onaj pajser i počinjete da mu držite predavanje iz inženjerstva i logistike. Objašnjavate mu gde se tačno nalazi mehanizam brave, tražite mu ukosnicu i mirno otključavate sef dok oni stoje sa strane, potpuno fascinirani vašom genijalnošću.
U tom trenutku, vi prestajete da budete talac. Vi postajete neformalni menadžer ove pljačke! Vi im pakujete novac tako da se ivice novčanica savršeno poklapaju, izbacujete one teške kovanice jer “zauzimaju previše mesta u torbi i usporavaju bežanje”, i terate ih da nose rančeve pravilno, na oba ramena, da ne bi iskrivili kičmu dok beže od policije.
Gramatičke greške na pretećem pismu
Pre nego što napuste banku sa plenom koji ste vi tako lepo i simetrično spakovali, vođa pljačkaša odlučuje da ostavi preteće pismo za policiju. Stavlja papir na sto, a vaše oštro, sokolovo oko odmah hvata katastrofu na tom komadu papira.
“Čekaj, stani!” vičete mu i udarate ga po ruci. “Zar zaista misliš da ostaviš ovo policiji?! Napisao si ‘nećemo se predati’ zajedno! Pored toga, nisi stavio zarez ispred ‘nego’, a rukopis ti liči na žvrljotinu deteta iz vrtića!”
Vadite crvenu olovku iz svoje torbice, križate mu rečenice i terate ga da prepiše to pismo čitko i uredno. “Ovo je stvar reputacije,” objašnjavate mu hladno. “Ako već kršite zakon, to ne znači da treba da kršite i osnovna pravila pravopisa! Nemojte da nas sramotite pred inspektorima.” Pljačkaš, na ivici suza, ponizno prepisuje tekst, pitajući se da li je ova žena talac ili demon iz njegovog najgoreg školskog košmara.
Odlazak i čišćenje mesta zločina
Kada se konačno čuju policijske sirene u daljini, pljačkaši kreću da beže, duboko zahvalni što ste im spasili plan i organizovali život. A vi? Umesto da bežite sa njima ili da izletite napolje da dočekate policiju, vi zgroženo gledate onaj nered koji su ostavili iza sebe.
Blato na podu, prevrnute stolice, razbacani papiri. Vaša Djevičanska energija se pali do daske! Dok specijalci pod punom ratnom opremom uleću u banku vičući “Čisto je!”, zatiču vas kako vlažnom maramicom mirno brišete onaj šalter i slažete olovke u čašu pod pravim uglom.
Specijalci su u šoku, pitaju vas da li ste traumatizovani, a vaš odgovor ulazi u anale kriminalistike: “Jedina moja trauma danas je to što ovo obezbeđenje nije usisalo podove od prošlog utorka. A sada se pomerite, zgazili ste tačno tu gde sam upravo obrisala fleku!”
Poruka Mastera
Draga moja proračunata i genijalna Djevice! Ovi ludi i urnebesni scenariji nisu ništa drugo nego oda tvom briljantnom, nezaustavljivom mozgu! Za tebe zakon reda i organizacije vlada iznad svake druge sile na planeti! Ti si osoba koja iz senke popravlja apsolutno svaki kvar, pa makar i u najekstremnijim mogućim trenucima. Neka se drugi plaše i neka paniče, tvoja surova inteligencija i tvoja hladna kontrola od svake drame prave savršeno uspešan plan! Smej se svojim neurozama, jer si baš zbog njih toliko genijalna i nepobediva!
