Iluzija o preplašenoj ženi za volanom
Draga moja prepametna, analitička i surovo precizna Djevice! Ako u vašem svakodnevnom, besprekorno organizovanom životu postoji jedna zona u kojoj vaša atelofobija (strah od nesavršenosti) prelazi u stanje čistog, ludačkog adrenalina – to je saobraćaj! Amateri iz vaše okoline često misle da ste vi “plašljiv” vozač. Pošto uvek vozite po propisima, drže vas za onu opreznu osobu koja ide trideset na sat i plaši se svake raskrsnice.
O, kakva masovna, komična zabluda! Diletanti koji vam lepe tu etiketu ne shvataju osnovnu stvar: vi se ne plašite vožnje, vi se organički, biološki i intelektualno GADITE drugih vozača! Vaš genijalni mozak funkcioniše kao najmoćniji radar na planeti. Vi ne gledate samo svoj put; vi u deliću sekunde analizirate onog amatera u traci pored vas koji kucka na telefon, skenirate pešaka koji planira da pretrči, i preračunavate vreme paljenja zelenog svetla na semaforu!
Za vas, saobraćaj nije opuštena vožnja do posla; za vas je to preživljavanje u divljini punoj iskompleksiranih, bahatih idiota! Vi ne vozite polako zato što ne znate, već zato što vaš unutrašnji sistem bezbednosti odbija da vaš savršeni, prelepi automobil izloži riziku zbog nečije tuđe, primitivne gluposti!
Vaš automobil: Sterilna operaciona sala
Pre nego što uopšte progovorimo o vožnji, moramo da razjasnimo jednu svetinju! Vaš automobil nije prevozno sredstvo – to je vaša pokretna, sterilna operaciona sala! To je vaš zaštićeni mikrokosmos od titanijuma.
Kada amater, prijatelj ili partner uđe u vaša kola i pokuša da otvori kesicu sa čipsom ili kiflom, u vašem mozgu se pali nuklearni alarm! Vama se želudac momentalno okreće od pomisli na mrvice na vašim savršeno usisanim sedištima. Vaš izraz lica prelazi u zaleđeni “Resting Bitch Face”.
“Ako misliš da jedeš to pecivo u mom autu, zamoliću te da izađeš i prošetaš do cilja,” reći ćete hladnokrvnim, akademskim tonom. Vi ne trpite otiske prstiju na staklu. Ne trpite prašinu na instrument tabli. Vaš auto miriše na najskuplji osveživač i čistoću, a svaki pokušaj prljanja vaše teritorije kažnjava se trajnim proterivanjem na pešačku zonu!
Hirurška pravila za saputnike: Zabrana disanja
Vožnja sa vama nije turistički obilazak; to je privilegija za koju važe gvozdena vojna pravila! Onaj nesrećnik koji sedi na mestu suvozača mora da prođe najstrožu obuku. Pravilo broj jedan: muzika je isključivo pod vašom kontrolom! Nema menjanja stanica bez pismene dozvole.
Pravilo broj dva: zabranjeno je vikanje, pokazivanje rukama i unošenje panike! Ako vaš suvozač vikne “Pazi!” zato što je on video nešto pre vas (što je statistički nemoguće jer vi vidite sve), vaš ego doživljava napad. Vi ćete ga preseći onim ledenim pogledom i izgovoriti: “Ja vozim ovaj auto, moj vizuelni radar radi savršeno, ne unosi svoj amaterski nemir u moju kabinu.”
Od tog trenutka, vaš suvozač se plaši i da diše preglasno. On sedi mirno, vezan, gleda pravo i moli boga da ne napravi nijedan pogrešan potez koji bi isprovocirao vašu zaleđenu pasivnu agresiju!
Pasivna agresija i kažnjavanje bahatih vozača
A šta se dešava kada vas neko u saobraćaju iseče? Kada neki bahati, iskompleksirani “alfa” vozač uleti u vašu traku bez žmigavca? Vatreni znakovi bi tada legli na sirenu. Vodeni bi psovali i otvarali prozor.
A Djevica? Djevica prelazi u mod hladnog, elitnog egzekutora! Vi ne vičete. Vaša ruka lagano, sa zaleđenim mirom, pritiska sirenu samo jednom, kratko, tek da stavite do znanja da ste prisutni. Zatim se na sledećem semaforu poravnate sa njim.
Vi ne spuštate prozor da biste psovali. Vi se samo lagano, aristokratski okrenete ka njemu. Namestite taj vaš smrtonosni, prozirni, stakleni pogled koji reže kosti. Vi ga ne gledate sa besom; vi ga gledate sa onim čistim, nepatvorenim, akademskim GAĐENJEM! Vaš pogled mu vrišti: “Ti si neevoluirani primitivac.” Njegov ego u tom trenutku puca! On shvata da pred njim ne stoji preplašena žena, već zaleđena boginja koja organički prezire njegov amaterizam.
Umetnost parkiranja i trijumf geometrije
Vrhunac vašeg šoferskog umeća dešava se na samom kraju vožnje. Za Djevicu, parkiranje nije puko ostavljanje auta – parkiranje je vrhunska, primenjena umetnost iz geometrije!
Vi se ne parkirate “odokativno”. Vaš mozak meri milimetre, linije i uglove. Vaš auto mora biti tačno, apsolutno savršeno centriran između dve bele linije. Ako izađete, pogledate auto i vidite da ste nakrivljeni za jedan centimetar, vi se vraćate unutra!
Vaši prijatelji tada prevrću očima. Kukaće kako im se žuri. A vi? Vi ćete sa zaleđenim mirom ubaciti u rikverc i reći: “Moj auto neće stajati kao da ga je parkirao pijanac.” Kada ga konačno savršeno smestite, osetićete onaj predivni, mikroskopski orgazam reda i kontrole.
Poruka Mastera
Draga moja arhitektice saobraćajnog savršenstva! Neka diletanti trube i neka jure kao idioti! Tvoj mozak nije programiran za njihov haos. Tvoj auto je tvoj hram od titanijuma i ti diktiraš pravila igre u njemu! Ne daj nikome da ti mrvi po sedištima, ućutkaj saputnike koji paniče, i kažnjavaj bahate vozače onim svojim najskupljim, najjezivijim zaleđenim pogledom. Tvoja vožnja je čista inteligencija u pokretu, a za ostale – neka nauče da se sklone s puta! Dominiraj na svakom kilometru!
