Lisice, mrak i vaša kritika enterijera
Draga moja prepametna Djevice, hajde da zaronimo u jedan potpuno ludi, akcioni scenario! Zamislite da su vas greškom uhapsili. Stavljaju vam lisice, voze vas pod rotacijom, uvode vas u onu mračnu, hladnu sobu za ispitivanje bez prozora. Svako drugi bi u tom trenutku zvao advokata, plakao, vrištao da je nevin i doživeo potpuni srčani udar od straha.
A šta vi radite? Vi sedate na onu tvrdu metalnu stolicu i prvo što primećujete jeste da sto ispred vas nije obrisan danima! Vaš mozak, umesto da se fokusira na krivične prijave, apsolutno blokira strah i počinje da kritikuje državni sistem održavanja higijene.
“Da li ste vi normalni?” vičete na onog strogog detektiva koji ulazi u sobu. “Ova prostorija nije provetrena od prošlog veka! Taj sto je pun otisaka prstiju, ne onih kriminalnih, nego masnih! Hoće li neko ovde doneti asepsol, ili moram da zovem inspekciju pre nego što izgovorim ijednu jedinu reč u svoju odbranu?!”
Detektor laži koji doživljava kratak spoj
Inspektori vas gledaju u totalnom šoku. Oni su navikli na kriminalce, ubice i psihopate, ali nikada u svojoj karijeri nisu naišli na nekoga ko ih maltretira zbog prašine. U pokušaju da povrate autoritet, oni vas priključuju na poligraf (detektor laži). Misle da će vas ta mašina slomiti.
Nemaju oni pojma da vaš mozak kuca na frekvenciji koju te jeftine mašine ne mogu da obrade. Kada vas pitaju ona osnovna pitanja: “Da li se zovete tako i tako?”, vi počinjete da ih ispravljate. “Pa, tehnički gledano, moje ime ima kvačicu na slovu Ć, što vi niste naveli u spisu, tako da je odgovor i da i ne, zavisi od vaše traljave papirologije.”
Detektor laži počinje da luduje. Njegove igle skaču ne zato što vi lažete, već zato što vaš mozak previše detaljno analizira svako njihovo pitanje, tražeći u njemu logičke rupe. Vaša potreba za apsolutnom, hirurškom istinom zbunjuje mašinu do te mere da poligraf na kraju doživljava klasičan kratak spoj, dok vi prevrćete očima na njihovu nekompetentnost.
Psihološka igra “dobar policajac, loš policajac”
Kada poligraf propadne, oni prelaze na staru, dobru taktiku. Ulazi jedan “loš” policajac koji viče na vas i udara šakom o sto, a onda dolazi onaj “dobar” koji vam nudi kafu i priča milim glasom. To je trik na koji padaju svi amateri.
Ali vi ste Djevica! Vaš ugrađeni detektor za folirante detektuje njihovu glumu u milisekundi. Dok onaj loš policajac viče, vi mu mrtvi hladni ukazujete na gramatičke greške u njegovim psovkama i savetujete mu da proveri pritisak, jer mu je vena na vratu neprirodno iskočila.
Kada uđe dobri policajac sa kafom, vi tu kafu hladnokrvno odbijate. “Kao prvo, to je instant kafa najgoreg kvaliteta, a kao drugo, ta šolja ima naprslinu na ivici, skuplja bakterije i nije bezbedna za konzumaciju. Prestanite da me nudite tim otrovom i pređite na stvar, moje vreme je preskupo!” Oni tada ostaju potpuno bez teksta, gubeći tlo pod nogama.
Preuzimanje ispitivanja i seciranje dokaza
Nakon pola sata njihovog neuspešnog mučenja, vama postaje strašno dosadno. Ne možete više da slušate te njihove šuplje priče i loše konstruisana pitanja. Vi donosite odluku da preuzmete slučaj. Doslovno im otimate onu njihovu fasciklu sa stola i počinjete da čitate optužnicu.
“Ovo je sramota za vašu profesiju,” govorite im dok hemijskom olovkom podvlačite njihove greške. “U pasusu tri tvrdite da sam bila na mestu zločina u pet popodne. Da ste odradili svoj posao, videli biste da sam u to vreme obavljala detaljno pranje prozora, a s obzirom na ugao sunca tog dana, to mi je oduzelo tačno 47 minuta. Vaša vremenska linija nema apsolutno nikakvog logičkog smisla!”
Inspektori počinju da se preznojavaju. Vaša argumentacija je toliko jaka, toliko prokleto neoboriva, da oni počinju da sumnjaju u sopstveni razum. Vi im dokazujete njihovu nesposobnost brzinom svetlosti, uništavajući im karijeru pred njihovim rođenim očima.
Ispitivanje islednika o njihovim promašenim životima
Kada završite sa optužnicom, vi prelazite na njih lično. To je vaša omiljena disciplina – seciranje tuđih života. Gledate u onog lošeg policajca i pitate ga: “Zašto ste toliko agresivni? Da li je to zato što vam se brak raspada jer ne umete da komunicirate, pa svoje frustracije lečite ovde na poslu?”
Zatim se okrećete dobrom policajcu: “A vi? Vi glumite dobricu jer imate kompleks niže vrednosti i patološku potrebu da vas svi vole, zar ne? Obojica ste hodajući školski primeri promašene psihoterapije.”
Vi ih ne vređate, vi im samo hirurški dajete dijagnozu. Taj led u vašem glasu, to vaše ledeno mirno lice, u njima budi stravičan, iskonski strah. Od islednika koji drže moć, oni se pretvaraju u uplašene pacijente na psihijatrijskom kauču.
Zašto bi vas izbacili na ulicu iz očaja
Posle tri sata u sobi sa vama, ti elitni detektivi su na ivici suza. Vi ste im dokazali da ne umeju da rade svoj posao, popravili ste im gramatiku u izveštajima, uništili ste im poligraf i ogolili njihove najveće lične traume i komplekse. Oni više nemaju ni jedan jedini atom snage da se bore sa vama.
Šef stanice, znojav i potpuno poražen, potpisuje vaše oslobađanje. Oni ne žele ni potpis, ni kauciju, ni bilo šta, oni samo žele da vi istog sekunda napustite zgradu i da se nikada, ali nikada više ne vratite.
Dok izlazite iz stanice, zastajete na vratima, okrećete se i ostavljate ih sa onom vašom čuvenom, ubitačnom opaskom: “I molim vas, za ime sveta, pozovite čistačicu da oriba onu sobu. Ovo je državna institucija, a ne štala!” Policajci se krste dok vi odlazite, srećni što vas više ne vide, nesvesni da ih je upravo ponizila i pobedila genijalnost jedne prave Djevice!
Poruka Mastera
Draga moja proračunata, genijalna Djevice! Ova luda priča je samo još jedan dokaz tvoje stvarne životne supermoći – tvoj intelekt pobeđuje svaki lažni autoritet na planeti! Ne postoji sistem, policija ni zakon koji može da ućutka tvoju surovu logiku i tvoju potrebu za istinom! Tvoj mozak je uvek dva koraka ispred tuđih prljavih igrica. Nastavi da ih sečeš svojim zaleđenim osmehom, nastavi da im uništavaš ego čistim činjenicama i ne dozvoli da ti ikada iko pametuje! Dominiraj, jer je red i pravda tvoje srednje ime!
