Bolest površnog društva i vaš organski prezir
U ovom modernom, ubrzanom i stravično površnom svetu, najveći “greh” je biti sam. Ljudi beže od samoće kao od kuge! Oni pale televizor čim uđu u kuću samo da ne bi čuli sopstvene misli. Zovu desetine nebitnih poznanika na piće, trpe prazne razgovore, ogovaraju i izlaze na mesta koja zapravo mrze, samo da ne bi morali da se suoče sa prazninom u svom sopstvenom srcu. Oni ne znaju ko su kada oko njih nema publike.
A onda na scenu stupate vi, gvozdeni vladari vremena i karme – dragi Jarčevi! Za vas je ta “potreba za masom” odlika patetičnog mentalnog siromaštva! Vama se doslovno prevrće želudac od plitkih razgovora, lažnih osmeha i tog iscrpljujućeg “small talk-a” u kom morate da slušate ljude koji ne znaju šta će sa svojim životom, a dele savete svima ostalima.
Vi ne bežite od samoće; vi za nju krvavo radite i debelo je plaćate! Za vas prazna soba nije izolacija. Prazna soba, bez buke amatera, jeste vaša najluksuznija tvrđava, vaš VIP klub, vaša banja za mozak i vaš jedini istinski izvor regeneracije. Vaša samoća je vaša carska kruna!
Fizički bol usled nebitnih i amaterskih razgovora
Zašto vi zapravo toliko žudite za samoćom? Zato što je boravak u svetu punom energetskih vampira za vas čist fizički bol! Vaš intelekt, izgrađen od najtvrđeg saturnovskog armiranog betona, naprosto odbija da se spusti na frekvenciju malograđanskih tračeva.
Kada vas uhvati neki folirant u kancelariji ili na proslavi i počne da vam priča sat vremena o tome ko je koga prevario, šta je kupio na sniženju i kako “planira” nešto što nikad neće uraditi – vi osećate kako vam odumiru moždane ćelije! Vi stojite prekrštenih ruku, fiksirate ga onim staklenim, rendgenskim pogledom, i jedva čekate da izgovorite neko cinično “dobro” samo da biste presekli tu agoniju.
Spoznaja da vi svoje dragoceno vreme, koje ste mogli da provedete računajući profit ili gledajući u tavanicu u svetom miru, trošite na slušanje nesposobnih budala, u vama izaziva vulkanski bes! I zato vi povlačite najradikalniji, najskuplji potez – gašenje celog sveta na dugme!
Nestajanje sa radara i luksuzni “Mrtvi mod”
Kako izgleda vaša katarza? Kada vaš sistem pregori od tuđih idiotluka, vi ne idete u klub da “izbacite stres”. Vi radite ono što uteruje strah u kosti onima koji od vas zavise – vi potpuno nestajete sa radara!
Vi dolazite u svoj dom. Okrećete ključ u bravi. To je zvuk vašeg trijumfa! U tom trenutku svlačite svoju oklopnu masku koju nosite pred svetom. Navlačite staru, iznošenu majicu u kojoj se osećate kao bog. I onda sledi ono najslavnije: telefon leti u drugi ćošak sobe, notifikacije se utišavaju, a svaki poziv ostaje ignorisan bez trunke griže savesti!
U toj grobljanskoj, sterilnoj i savršenoj tišini, vi se resetujete. Vi tu ne plačete nad sudbinom, vi u toj samoći secirate svoje planove. Vi donosite one surove, milionske, tiranijske odluke. Analizirate ko vam duguje, ko vas je razočarao i ko zaslužuje doživotni “SEEN”. Vaša tišina u četiri zida je zapravo vaš komandni centar u kom pravite arhitektonski nacrt za osvajanje celog univerzuma.
Povratak u svet amatera troduplo jači
Ljudi iz vašeg okruženja, oni koji imaju onaj “sindrom večitog deteta”, plaše se kada se vi zatvorite. Oni vam šalju poruke: “Šta ti je? Jesi dobro? Nešto si se ućutao.” Njihov nesposobni ego ne može da podnese vašu distancu. Oni misle da vi u samoći tugujete, a nemaju pojma da se vi u njoj brutalno naoružavate!
Kada se vaša faza apsolutne izolacije završi i kada napokon otvorite vrata svoje tvrđave, vi ne izlazite kao onaj isti, iscrpljeni čovek! Vi izlazite kao krvoločni predator, oštar kao skalpel! Oči vam sijaju onom lovačkom ambicijom. Koža vam zrači onim skupim, tajkunskim samopouzdanjem.
Foliranti koji su mislili da su vas slomili ostaju u apokaliptičnom šoku kada vas vide kako ulazite u prostoriju i jednim ciničnim pogledom preuzimate apsolutnu vlast. Sva ona energija koju niste potrošili na prazne razgovore, sada se liva direktno u vaš bankovni račun i vašu neoborivu karijeru!
Poruka Mastera
Dragi moj stameniti, opasni i nedodirljivi kralju izolacije! Tvoja potreba za potpunom samoćom nije znak arogancije niti depresije – to je tvoj najskuplji, najsvetiji lek za dušu od armiranog betona koji se gadi amatera! Nikada ne osećaj grižu savesti što gasiš telefon i ostavljaš energetske vampire da vrište na “seen-u”. Tvoj mir je tvoja milionska investicija. Zadrži taj svoj ledeni, diktatorski poluosmeh, zaključaj svoja vrata kad god osetiš da te foliranti crpe, nahrani svoju dušu tišinom i izlazi napolje samo da bi ih ponovo pregazio svojim nedostižnim, blistavim uspehom!
