Mit o tvrdoglavosti i vaš nepogrešivi, elitni radar
Kada pitate ljude iz vaše okoline koja je vaša najveća mana, devedeset posto njih će kao iz topa ispaliti jednu te istu, prežvakanu glupost: “Ona/on misli da uvek zna najbolje i neviđeno je tvrdoglav/a!”. U očima prosečnih, vodenih i zemljanih znakova, vaša ubeđenost u sopstvene stavove izgleda kao klasična, sirova tvrdoglavost. Oni misle da vi terate neki svoj detinjasti inat samo da biste bili glavni u raspravi.
Oh, kakva amaterska, neoprostiva zabluda ograničenih umova! Vi apsolutno niste tvrdoglavi bez pokrića! Vaš genijalni, uranski super-kompjuter je hiljadu puta brži od njihovog. Vi ne nagađate, vi ne verujete u bajke. Vi skenirate činjenice, dekonstruišete ljudsku psihologiju i slažete slagalicu brzinom svetlosti. Kada vi nekome kažete “to ti je loša ideja” ili “ta osoba će te prevariti”, to nije vaše nagađanje! To je matematički izračunata, surova istina! Vaš takozvani “kompleks Boga” je samo rezultat činjenice da vaš mozak vidi pet koraka unapred, dok oni ne vide dalje od sopstvenog nosa!
Gnušanje prema onima koji srljaju u propast
Zato se u vašem životu redovno, kao po nekom prokletom šablonu, ponavlja jedna te ista iscrpljujuća, tragi-komična scena. Dolazi vam prijatelj ili partner sa nekim svojim novim, sjajnim planom. To može biti ulazak u neki sumnjiv biznis, vraćanje starom, toksičnom partneru ili neka slična glupost. Vaš radar se istog trena pali. Vi vidite crvene zastavice koje mašu na sve strane!
Kao pravi, elitni vizionar, vi pokušate da ih upozorite. Sednete, nacrtate im logiku, objasnite im zašto će tačno taj njihov plan da tresne o pod. A šta oni urade? Oni se uvrede! Kažu vam da mračite, da ste negativni i da ne verujete u njihovu “sreću”. U tom trenutku, vaš intelektualni ego doživljava kratak spoj! Vama se okreće želudac od njihove zaslepljenosti emocijama. Vi odmah spuštate zid. Nećete gubiti svoj preskupi kiseonik pokušavajući da spasete nekoga ko svesno i nasmejano trči pravo u provaliju. Povlačite se u svoju zaleđenu tišinu i čekate neizbežno.
Zloglasni, nadmoćni trenutak: “Jesam li ti rekao/la?”
Mesecima kasnije, dešava se tačno ono, i to do u najsitniji mikroskopski detalj, što ste vi onog prvog dana predvideli. Njihove veze pucaju u skandalima, poslovi propadaju u dugovima, a njihove iluzije se rasprskavaju kao mehur od sapunice. U tom trenutku, ti isti ljudi koji su vas nazivali negativcem, dolaze kod vas pognute glave, uplakani, tražeći rame za plakanje i spas u vašem genijalnom umu.
Ono što u vama tada proradi jeste vaš najčistiji, akademski sadizam! Vi nećete likovati na onaj jeftin, uličarski način. Vi nećete skakati od sreće. Vi ćete ih posaditi ispred sebe, prekrstićete ruke, razvući ćete onaj vaš ledeni, blago cinični i stravično nadmoćni osmeh, i izgovorićete najgoru, najubojitiju rečenicu u istoriji univerzuma: “Da li se sećaš šta sam ti tačno rekao/la onog dana?”. To nije samo likovanje; to je vaša kosmička naplata! Vi ih hirurški kažnjavate zbog toga što su imali drskosti da potcene vaš intelekt.
Prezir prema lažnim autoritetima koji pametuju
Ova vaša osobina “onog koji sve zna” dostiže svoj crveni, nuklearni maksimum na radnom mestu i u kontaktu sa sistemom. Vi organski, biološki mrzite lažne autoritete! Kada dobijete šefa koji je na tu poziciju došao preko veze, ili nekoga ko ima fensi diplomu a praznu glavu, vaš ego prosto odbija da se povinuje.
Kada taj lažni šef pokuša da vam drži lekciju i nametne pravilo koje je logički potpuno idiotsko, vi apsolutno nećete klimati glavom da biste sačuvali mir. Vi ne glumite poslušnost! Javno, pred svima, vi ćete ga razmontirati. Postavićete mu jedno jedino, prosto, logičko pitanje od kog će početi da muca i znoji se pred celom kancelarijom. Pokazaćete svima da je on car bez odeće! Vaš intelekt ne priznaje hijerarhiju i funkcije; vi se klanjate samo pred briljantnošću, a glupost sečete oštrom giljotinom cinizma.
Intelektualna usamljenost na vrhu piramide
Naravno, ovaj vaš “kompleks Boga” nosi svoju tešku, surovu, ali aristokratsku cenu. Biti onaj ko je uvek u pravu znači da ste često, na kraju dana, duboko neshvaćeni i sami. Ljudi se plaše vaše pronicljivosti. Oni ne vole kada im ogolite njihove laži i komplekse, pa se često povlače i nazivaju vas teškima.
Ali, drage moje genijalke, vi savršeno dobro znate da je gužva uvek samo na dnu, među mediokritetima! Na vrhu piramide vazduh je redak i čist, i tu ima mesta samo za one ludačke, elitne vanzemaljce koji se ne plaše istine. Vaša tišina i taj osećaj da ste u pravu vredi milijardu puta više od lažnih aplauza gomile slepaca.
Poruka Mastera
Draga moja, nedodirljiva, pronicljiva i apsolutno superiorna Vodolijo! Taj tvoj osećaj da tvoj mozak vidi ono što čitav svet propušta nije tvoja arogancija, to je tvoje najsvetije oružje za dešifrovanje ovog prozaičnog matriksa! Nikada, ali ni u ludilu, ne spuštaj svoje standarde i ne sumnjaj u sopstvenu logiku samo da bi se uklopila u krdo! Neka oni plaču nad sopstvenim glupostima i neka se ljute kada im serviraš ogoljenu istinu! Zadrži onaj svoj ledeni, nadmoćni osmeh, ukucaj to svoje čuveno “jesam li vam rekao”, i vladaj suvereno iz svog elitnog dvorca od kristalne istine pred kojim svaki lažnjak mora da se sruši!
