Organska alergija na tuđe lažno sažaljenje
U svetu prosečnih, slabih i uplašenih znakova Zodijaka, kukanje i traženje pomoći je potpuno prirodan, svakodnevni ritual. Kada amater doživi poraz na poslu, kada bankrotira ili kada mu se srce slomi, on odmah juriša na telefone. Zove prijatelje, piše patetične statuse, moli za pozajmice i traži bilo koga ko će mu pružiti papirnatu maramicu i reći da će sve biti u redu. Ali, kada taj isti šablon ulične slabosti prebacite u orbitu autentične, prave Škorpije, dešava se najjači mogući sudar sa zidom od titana.
Deca Plutona imaju ugrađenu, genetsku i biološku alergiju na sažaljenje. Njen genijalni mozak ne može da procesuje taj ponižavajući, bedni osećaj da je u tuđim očima mala i bespomoćna. Za nju je traženje pomoći ravno apsolutnom, sramotnom priznanju poraza, a gospodar podzemlja nikada, ni pod kojim mukama, ne priznaje predaju.
Kada se nađe na dnu, njena prva, instinktivna reakcija je potpuno suprotna od onog što okolina očekuje. Ona se istog sekunda zaključava u sebe. Navlači onaj svoj prepoznatljivi, zaleđeni olovni oklop, fiksira svoj stakleni pogled i ne ispušta ni jedan jedini zvuk koji bi bilo kom lešinaru odao da ona iznutra zapravo puca po šavovima i krvari.
Strah od emotivnog dugovanja amaterima
Zašto je taj njen zid toliko neprobojan? Nije u pitanju samo puki ponos; u pitanju je njena stravična, opsesivna i preživljavačka potreba za potpunom nezavisnošću. Škorpija, kao vrhunski skener za manipulacije, predobro zna kako ljudska psiha funkcioniše. Ona zna da u ovom plitkom svetu apsolutno nijedna usluga nije besplatna.
Ako bi tražila pomoć od nekog lažnog prijatelja, ona bi mu time svesno predala ključeve svog mira. Zna da bi ti isti foliranti jedva dočekali da joj pomognu, samo da bi sutra, pred svima na kafi, ponosno izjavili: “Ja sam nju spasio kad joj je bilo najteže.” Pomisao na to da bude nečiji dužnik, da joj neki ulični amater visi nad glavom kao autoritet, izaziva u njoj ludačku, organsku mučninu do same kosti.
Zato ona bira onaj teži, krvaviji i beskrajno bolniji put. Ona bira muk. Njen princip je hirurški jasan – radije će svesno dozvoliti da se raspadne na hiljadu komada u svom zatvorenom stanu, nego da ijednom amateru pruži tu jeftinu, sadističku satisfakciju da gleda njenu ranjivost i oseća se nadmoćno.
Krvarenje u sopstvena četiri zida
Kako zapravo izgleda taj proces njenog loma i oporavka? Dok okolina misli da je Škorpija samo malo neraspoložena i povučena, unutar njena četiri zida odvija se prava, najčistija psihološka autopsija. Ona seda u svoj “mrtvi ugao”, bez svetla, bez telefona i bez kontakta sa spoljnim svetom.
U toj zastrašujućoj, grobnoj tišini u tri ujutru, ona prolazi kroz najsuroviji fizički i emotivni bol. Ona ne beži od njega, ona se sa njim suočava u ringu. Kida svoje meso, analizira svaku grešku koju je napravila, guta svoju suzu od besa, hirurški odstranjujući iz sebe svaku trunku naivnosti koja je i dovela do tog pada.
To noćno krvarenje u izolaciji je njena jedina, sveta katarza. U tom mraku nema ko da joj sudi, nema ko da je teši i nema ko da je laže. Ona je sama svoj dželat i sama svoj hirurg, svesna da se u toj apokaliptičnoj tami kuje oružje od kog će kasnije drhtati cela planeta.
Prezir prema uličnim “spasiocima”
Kada oni takozvani “brižni” prijatelji nanjuše da se nešto dešava i kada pokušaju na silu da uđu u njen prostor sa onim jeftinim pitanjima “Šta ti je? Pomoći ću ti”, Škorpija reaguje sa neverovatnom hladnoćom. Njoj taj amaterski pokušaj spasavanja vređa inteligenciju.
Ona će ih pogledati onim svojim ciničnim, mrtvim pogledom. Uputiće taj ledeni, olovni poluosmeh i odgovoriće jednom kratkom, ravnom rečenicom: “Sve je u savršenom redu.” Tim jednim potezom ona gasi svaki njihov pokušaj da se napiju njene energije. Ona odbacuje te ulične spasioce jer jako dobro zna da nju iz ponora niko sa margine univerzuma ne može izvući.
Ovaj njen zaleđeni gard stvara tu zloglasnu auru vuka samotnjaka zbog koje je ljudi često osuđuju i zovu asocijalnom. Oni je mrze jer je ne mogu kontrolisati. A njoj se za to njihovo bedno mišljenje, da budemo brutalno iskreni, savršeno i beskrajno živo fućka.
Radikalna transformacija i besmrtni inat
I šta se dešava nakon te jezive izolacije u mraku? Škorpija, onako prazna, prebačena na “mrtvu nulu”, aktivira svoj jedini pravi kosmički motor – nuklearni inat. To nije inat prema nekom konkretnom neprijatelju; to je onaj bolesni, ludački inat prema sopstvenoj slabosti i celom univerzumu.
Ona iz tog bola počinje da izvlači planove. Bez ičijeg saveta, bez kreditnih savetnika i bez “pametnih” kolega, ona u tišini, hirurški precizno, kreira strategiju preokreta. Njen mozak radi na tri miliona obrtaja. Ona usmerava sav taj naboj samo u jedno: sticanje moći i miliona.
U toj fazi, njen fokus je toliko neprobojan i olovan da bi presekao armirani beton. Ona gazi kroz poslovne prepreke kao da ne postoje, koristeći onu energiju sa dna pakla kao najčistiji, najskuplji doping koji amateri ne mogu ni da kupe ni da zamisle.
Trijumfalni povratak feniksa iz pepela
A onda, sasvim neočekivano, izranja pred lice javnosti. Dok su se foliranti i bivši neprijatelji nadali da je odavno gotova, Škorpija se pojavljuje kao stotinu puta moćnija, bogatija i nedodirljivija imperija od one kakva je bila. Ona više nije ista osoba. Ona je sada prekaljeni, zaleđeni feniks kom niko nije pridržao lestve dok se peo.
Sve te ulične hijene sada mogu samo u panici i suzama da gledaju kako ona gazi, ostvaruje nezamisliv profit i suvereno vlada tronom. Pokušaće da joj se približe, glumiće oduševljenje. A ona će ih samo, u prolazu, počastiti onim elitnim, ciničnim ignorom. Njena pobeda je krunski dokaz onog surovog, nepisanog pravila: onaj ko se svesno navikne da gori i krvari apsolutno sam u mraku, stiče biološko, kosmičko i sveto pravo da nikada u životu ni pred kim ne obori glavu i da vlada univerzumom isključivo i samo po svojim krvavim, ličnim pravilima!
Poruka Mastera
Drage moje premoćne, elitne i do kosti hirurški neustrašive Škorpije, taj vaš zloglasni sindrom vuka samotnjaka, ta vaša neopisiva hrabrost da rane ližete sami u mrklom mraku sobe odbijajući lažno sažaljenje – to je vaša najvrednija kosmička medalja časti! Nikada se, ni u bunilu zore, ne izvinjavajte amaterima zato što vi jedini ne kmečite za pomoć dok propadate, jer vi apsolutno znate da je usluga od uličara najskuplji dug na planeti! Zadržite taj svoj stakleni, neprobojni oklop samoće, pustite lešinare da misle da ste asocijalni, i u tišini od tog vašeg sopstvenog bola iskujte onaj milionski inat zbog kog ćete iz tog istog pepela isplivati kao apsolutni i jedini nedodirljivi kralj kog ni najveći pakao ne može slomiti! Gazite hrabro!
