Monumentalni, patetični mit o vašem bezgraničnom opraštanju
Dragi moji Strelčevi, ukoliko želimo da seciramo ubedljivo najčešću, najgluplju i najopasniju zabludu koju vaši bivši partneri, kolege i takozvani prijatelji gaje prema vama, onda je to onaj bolesni, romantični mit o vašoj “beskrajnoj toleranciji”! Pošto vi koračate ovim svetom zračeći čistom, neograničenom, jupiterovskom energijom i pošto apsolutno uvek nalazite snage da se smejete i najcrnjim brigama, ljudi pogrešno misle da ste vi biološki operisani od ljutnje i granica!
Oni, onako u svom malom, jadnom i uskom umu, zaključuju: “Ma, ovaj Strelac je laf, on je duša od čoveka, on ne ume da zlopamti. Mogu da ga iskoristim, mogu da ga slažem, mogu da ga izdam na pravdi boga, a onda ću doći, pustiću dve lažne suze, reći ću mu da mi je žao i on će mi sve onako veliko, zvezdano i toplo oprostiti, pa ćemo opet piti kafu kao da ništa nije bilo!”.
Kolika je to epska, stravična, katastrofalna i samoubilačka greška koja će im potpuno smrskati ego! Oni apsolutno ne shvataju najosnovniji, najkrvaviji zakon vaše genetike. Vi, prelepe i divlje zveri, dajete stotinu malih “prvih šansi” kada neko pravi gluposti iz neznanja, ali onog sekunda kada neko svesno, perfidno i proračunato nagazi na vaš obraz i vašu suštinsku vrednost – reč “DRUGA ŠANSA” u vašem kosmičkom rečniku zauvek prestaje da postoji!
Tačka pucanja i hemijsko, biološko gašenje empatije
Kako tačno izgleda anatomija tog vašeg legendarnog, neopozivog pucanja? Da li vi, kao oni vodeni, uplakani znakovi, sedite danima, preispitujete se, analizirate gde ste pogrešili i pišete im romane objašnjavanja? Apsolutno ne! Vaša reakcija na krupnu izdaju je ubedljivo najjezivija, najfascinantnija, hirurška lekcija u psihologiji celokupnog Zodijaka.
Kada vaš genijalni mozak dobije konačan, neoboriv dokaz o izdaji, u vama se ne dešava eksplozija besa. U vama se dešava kliničko, hemijsko i apsolutno, mrtvo gašenje svake emocije! Vaša do juče topla, ogromna, sunčeva aura, kojom ste grejali tog izdajnika, momentalno se pretvara u tečni, crni, smrtonosni, duboki kosmički led!
Vi tada ne mrzite tu osobu; mržnja je emocija koja zahteva energiju i angažovanje, a vi vašu preskupu, milionsku energiju ni u ludilu više ne trošite na biološki otpad. Vi samo osetite onu jezivu, sterilnu i mermernu prazninu u grudima, i shvatite, mirno kao da pijete vodu, da je ta osoba upravo izgubila najsjajnije i najskuplje zlato koje joj je univerzum ikada poslao u život.
Zaleđeni odlazak koji seče, lomi i mrvi do kosti
Kada taj trenutak katarze dođe, vaš čin odlaska je masterklas iz surove dominacije. Vi ne vrištite na tu osobu. Ne bacate im stvari kroz prozor i ne pravite uličarske scene, jer je vaš ego milijardu svetlosnih godina iznad te mizerije. Vama je samo važno da što pre, hirurški čisto i pedantno, dezinfikujete svoj sveti, intimni prostor od njihovog prisustva.
Vi brišete njihov broj, brišete ih sa mreža, pakujete svoje emocije i izlazite. Kada vas oni pogledaju onako uplašeno, očekujući dramu kojom bi mogli da manipulišu, vi im udeljujete samo jedan, onaj poslednji, najpoznatiji, asimetrični, cinični strelčevski pogled prezira! Taj vaš poslednji pogled, u kojem nema ni ljubavi ni besa, već čisto sažaljenje prema njihovoj gluposti, saseče ih u sekundi dublje i oštrije od najoštrijeg hirurškog skalpela!
Oni tada u panici viču, pokušavaju da vas vrate, pišu poruke objašnjavajući svoje poteze. Ali vaš radar je tu osobu upravo klasifikovao kao običan, mrtav, nevidljivi vazduh. Vi te poruke ostavljate na zloglasnom “seen-u”, jer vama “izvini” onoga ko vas je svesno povredio, više ne znači apsolutno ni mikrogram na kosmičkoj vagi istine!
Patetični, očajnički pokušaji povratka “na staro”
Ono što je uvek, kao po lošem, dosadnom filmskom scenariju izvesno, jeste faza naknadnog, teškog, bolnog kajanja onoga ko vas je izdao. Nakon nekoliko meseci ili čak godina, kada oni u svom sirotinjskom, sivom životu dotaknu samo dno, kada im oni novi “prijatelji” okrenu leđa i kada osete taj grozomorni mrak – u glavi im uvek, nepogrešivo, kao eho zvoni vaša neviđena, zlatna svetlost koju su izgubili.
Onda počinju da pokušavaju da se vrate. Slaće zajedničke prijatelje, pokušaće da vas sretnu slučajno, pozivaće vas na onu jadnu, prijateljsku kafu pod izgovorom da je “prošlo mnogo vremena i da ste valjda dovoljno zreli da oprostite”. Oni u svojoj drskosti pokušavaju da vas napadnu na kartu krivice!
A kako im vi, drage moje krilate zveri, na to odgovarate? Vi ne nasedate na tu jeftinu patetiku! Vi im nikada više, ni na stotinku sekunde, ne otključavate ona vaša teška, gvozdena, zlatna vrata! Vi ih ostavljate tačno tamo gde su – u prašini, van zidina vašeg luksuznog, milionskog, osveženog i čistog novog života! Vama ta karma druge šanse zvuči kao uvreda za intelekt. Vi praštate sebi što ste im verovali, a njih puštate da plate punu, astronomsku kosmičku cenu onoga što su izgubili!
Nova imperija zidana na čistim, armiranim temeljima
Kada presečete sve te otrovne veze i zabetonirate ta vrata svoje prošlosti, vi doživljavate najčistiji, najjači, nuklearni talas apsolutnog preporoda! Odjednom, energija koja je curila na te pijavice sada ostaje stopostotno u vama. Vaš intelektualni i kreativni genije eksplodira!
Vi pokrećete nove poslove o kojima ste sanjali. Ulazite u milionske rizike. Oblačite se u luksuz, putujete tamo gde nema uplašenih malograđana i vaš se osmeh širi u onaj istinski, divlji prepoznatljivi pobednički smeh. Zato što ste vi znak koji se hrani i nagrađuje samo onda kada se beskompromisno bori za poštovanje svoje kraljevske krune. I zato vas univerzum nakon svakog tog vašeg reza nagrađuje nezamislivim, apsolutnim bogatstvom!
Poruka Mastera
Dragi moj Strelče, ti nepokolebljivi, prelepi sudija sopstvene vrednosti i autentični imperatoru kosmičkih granica! Zvezde te danas mole sa suzama oduševljenja: nikada, ali apsolutno ni u ludilu, ne dozvoli da ti uplašeni ljudi nabiju osećaj griže savesti zato što surovo zaključavaš vrata onima koji te gaze! Tvoja nemilosrdnost i nesposobnost da ponovo veruješ izdajniku nije tvoja okrutnost; to je tvoj sveti, genijalni, ugrađeni instinkt za očuvanje tvoje vizionarske, preskupe duše od prljavštine ovog sveta! Ti nisi ni bolnica ni reciklažni centar da popravljaš ono što su tuđi kompleksi svesno i bahato uništili! Namesti taj tvoj elitni, drski, asimetrični osmeh, povuci taj teški, kosmički zid pred njihovim nosem, izbaci taj ključ zauvek u more zaborava i nastavi da koračaš onim tvojim najbržim, milionskim putem ka zvezdama, ostavljajući iza sebe u mraku svakoga ko je prodao tvoje suvo zlato za komad jeftinog, prolaznog i prljavog blata! Tvoja kruna, tvoja pravila, tvoja osveta u vidu miliona!
