Prokletstvo ili ultimativni blagoslov Saturna
Kada prosečni, astrološki neobrazovani ljudi pričaju o sudbini, oni zamišljaju nekakav magični štapić. Za vodene i vazdušne znakove, sudbina je romantična bajka. Oni misle da je dovoljno sesti, zamisliti želju, gledati u zvezde i čekati da univerzum pošalje princa na belom konju, kofer para ili savršen posao. Međutim, kada taj isti, jeftini koncept “sreće koja pada s neba” izložite jednom Jarcu – vašem mozgu se doslovno prevrće želudac!
Vi ste dete Saturna, vrhovnog Gospodara Karme, vremena i surove pravde! U vašem genetskom kodu apsolutno ne postoji opcija za “besplatan ručak”. Vaša sudbina nije ispisana ružičastim slovima na oblacima; vaša sudbina je ispisana krvlju, znojem i neprospavanim noćima na najtvrđem granitu! Ljudi oko vas često misle da ste vi rođeni namrgođeni, a nemaju ni bledu predstavu kakav vam je kosmički teret natovaren na leđa još od prvog udaha.
Da, vaša sudbina je objektivno najteža u celom Zodijaku. Vi nikada niste imali onaj “lakši put”. Dok su se drugi provlačili na šarm, na tuđa leđa ili na puku sreću, vi ste za svaki svoj milimetar uspeha morali da rudarite! Ali, ono što amateri nikada neće shvatiti jeste da to nije vaše prokletstvo – to je vaš najskuplji, najsvetiji blagoslov! Zato što ono što vi sagradite, apsolutno niko u univerzumu ne može da sruši!
Odbijanje uloge pasivne žrtve
Kako vi reagujete kada vam život podeli najgore moguće karte? Kada vam se sruši porodica, kada vas izda partner u kog ste uložili sve, ili kada preko noći ostanete bez posla i novca? Bilo koji drugi znak bi pao na kolena. Plakali bi mesecima. Krivili bi državu, bivše ljubavi, roditelje i zlu sudbinu. Tražili bi sažaljenje i postali bi profesionalne žrtve.
Ali vi? Vi iz dna svoje duše, patološki i organski mrzite ulogu žrtve! Vaš ego od titanijuma vam ne dozvoljava da ležite u prašini i čekate spasitelja. Kada vas sudbina baci na pod, vi ne plačete. U vama se aktivira onaj prepoznatljivi, mračni, zaleđeni bes!
Vaša reakcija na katastrofu je apsolutna tišina. Vi se povlačite u svoj bunker. Prekrstite ruke, nabacite onaj svoj cinični, lovački poluosmeh i univerzumu u lice kažete: “Je l’ to sve što imaš? E sad gledaj kako ja preuzimam igru!” Vi tada ne kukate nad prosutim mlekom, vi počinjete da pravite arhitektonski plan kako da kupite celu fabriku mleka! Vaš inat je najmoćnije nuklearno gorivo poznato čovečanstvu.
Iluzija tuđe “lude sreće” i vaš prezir
Jedna od stvari koja vas najviše, do granice fizičkog bola, izluđuje jeste kada vam neko kaže: “Lako je tebi, ti si imao sreće u životu.” Ta malograđanska, zavidna rečenica u vama budi tiranina! Kakve sreće?! Vi ste svoju sreću morali da uhvatite za gušu, da je vežete u lance i naterate da radi za vas!
Ljudi oko vas vide samo vaš krajnji rezultat. Vide vaše savršeno odelo, vaš bankovni račun, vaš miran, arogantan stav i vašu nedodirljivu auru. Oni vide vas na vrhu planine, ali su potpuno slepi za krvave tragove koje ste ostavili penjujući se do tog vrha. Slepi su za one noći kada ste jeli stres, kada niste znali kako ćete platiti račune, i kada ste rintali za troje dok su oni spavali do podneva.
Zato vi imate onaj ledeni, nadmeni prezir prema ljudima koji čekaju da im se sudbina “desi”. Vi ne trpite lenjivce. Vaš nevidljivi zid se automatski spušta kada vam priđe neko ko samo kuka nad svojim životom, a ne preduzima ništa. Vi ih samo fiksirate onim mrtvim, staklenim pogledom i ostavljate ih da se dave u sopstvenoj nekompetentnosti.
Tiranija nad sopstvenim slabostima
Ono što vašu sudbinu čini toliko veličanstvenom jeste vaša sposobnost da budete najveći diktator – ali ne prema drugima, već prema sebi! Vi ste sami svoj najstroži šef, najgori kritičar i najsuroviji sudija. Kada napravite grešku, vi ne tražite izgovore. Vi sebe kažnjavate radom.
U mraku svoje sobe, vi analizirate svaku svoju manu hirurškom preciznošću. Gde ste pogrešili? Kome ste verovali a niste smeli? Gde ste pokazali slabost? Sve se to pažljivo upisuje u vašu mentalnu arhivu. Vi brusite svoj karakter dok od njega ne napravite oštricu koja seče dijamante.
Ta tiranija nad sopstvenim emocijama je razlog zašto vi nikada ne pravite istu grešku dva puta. Jednom kada izvučete lekciju, vaša koža postaje deblja. Vaš prag tolerancije na bol se podiže, a vaš kapacitet za uspeh se duplira. Zato vaša sudbina ne ide linijom propadanja, već isključivo ide uzlaznom, tajkunskom putanjom!
Pobednički ples na krovu sveta
I šta se dešava na kraju ove vaše teške, saturnovske epopeje? Dok ostali znakovi, koji su imali “laganu mladost”, u srednjim godinama doživljavaju raspad sistema, padaju u depresiju i shvataju da nemaju temelje – vaša sudbina doživljava svoju spektakularnu, milionsku renesansu!
Vaš život funkcioniše po fenomenu Bendžamina Batona. Što ste stariji, vi ste lepši, moćniji, bogatiji i slobodniji! Vaša sudbina konačno počinje da radi samo za vas. Sistem koji ste gradili decenijama sada je zabetoniran. Više ne morate da rintate kao konj; vi sada upravljate imperijom sa balkona svog luksuznog dvorca.
Tada, u toj svetoj, nedodirljivoj tišini, vi osećate onaj najlepši, arogantni ponos. Pobedili ste ih sve. Pobedili ste loše karte koje su vam podeljene. Pobedili ste one koji su vas potcenjivali. I što je najslađe – pobedili ste oslanjajući se samo na svoje dve ruke i svoj genijalni, nezaustavljivi mozak!
Poruka Mastera
Dragi moj moćni, stameniti i neuništivi arhitekto svog života! Tvoja sudbina nije tvoj teret, ona je tvoje jedino, pravo kosmičko oružje! Nikada ne žali što si morao da prođeš kroz trnje, jer je to trnje od tebe napravilo kralja kom niko živ ne može da oduzme krunu! Neka amateri čekaju da im zvezde pošalju sreću; ti nastavi da zidaš, nastavi da dominiraš u tišini i zadrži taj svoj ledeni, diktatorski osmeh! Tvoj život je isključivo tvoje remek-delo, a kada završiš, ceo svet će morati da ustane i da ti se pokloni!
