Vaša najgora, iscrpljujuća mentalna zamka
Draga moja prepametna, analitička i surovo logična Djevice! Danas ćemo da razvalimo jednu od vaših najvećih, najmračnijih i najiscrpljujućih tajni. Ljudi sa strane vas gledaju i misle da ste vi uvek sigurni u sebe. Vide vaš zaleđeni osmeh, vaš besprekorni stav, vaš “Resting Bitch Face” koji seče kao žilet, i misle da vama apsolutno nije stalo do tuđeg mišljenja.
Ali, hajde da skinemo taj oklop na trenutak! Postoji jedna specifična situacija u kojoj vi gubite svu svoju hladnokrvnost. To je onaj stravičan trenutak kada neko dovede u pitanje vašu nameru, vašu logiku, ili vas nepravedno optuži za nešto što niste uradili!
U tom milisekundu, u vama se ne budi tuga. Budi se onaj ludački, fanatični “Sindrom prekomernog objašnjavanja” (Over-explaining)! Vaš mozak, umesto da jednostavno otera tu osobu u tri lepe, počinje da radi na dvesta posto kapaciteta, pokušavajući da im hirurški, dokazima, argumentima i citatima objasni svaku vašu misao i svaki vaš korak!
Pisanje eseja od pet pasusa u porukama
Kako to izgleda u praksi? Posvađate se sa emotivnim partnerom, prijateljem ili kolegom. On izgovori neku glupost, neku plitku, površnu optužbu koja nema veze sa realnošću. Vaš intelektualni ponos je tada pogođen do kosti! Vama se organski gadi nepravda i manjak logike.
I šta vi radite? Sedate za telefon ili laptop. Vaš prst kuca brzinom svetlosti. Vi ne pišete običnu poruku; vi pišete doktorsku disertaciju! Vi pišete esej od pet dugačkih, savršeno gramatički ispravnih pasusa u kojima secirate celu situaciju.
Navodite im hronologiju događaja. Stavljate zareze tamo gde treba. Koristite teške, ozbiljne reči. Objašnjavate im zašto su pogrešili, koji je bio vaš pravi motiv i kakva je zapravo kosmička istina. Vi ulažete svoju najskuplju, najdragoceniju moždanu energiju da bi tom diletantu prekoputa vas “nacrtali” realnost!
Najteži, najbolniji šamar od amatera
I onda se desi ono najgore. Onaj trenutak kada univerzum odluči da vas brutalno ošamari! Vi pošaljete taj svoj genijalni, psihološki duboki esej od poruke. Čekate. Gledate u ekran. Očekujete da će ta osoba pročitati vaš tekst, doživeti prosvetljenje, pasti na kolena i reći: “Bože, u pravu si, ja sam bio idiot, izvini!”
Ali šta se zapravo desi? Prolaze minuti. I onda vam stigne odgovor od te osobe. Odgovor u kom piše: “Ok.” Ili još gore: “Ne mogu sad ovo da čitam, preteruješ.” Ili neki glupi smajli!
U tom trenutku, vaša duša doživljava kliničku smrt! Tvoj intelektualni ego je smrvljen, ne zato što si ti pogrešila, već zato što shvataš da si upravo servirala kavijar svinji! Shvataš da si potrošila pola sata svog briljantnog uma na osobu koja nema mentalni kapacitet da spoji tri rečenice, a kamoli da razume tvoju dubinu! Tvoj bes tada postaje neizdrživ, a tvoj želudac se veže u dupli čvor.
Psihološki koren potrebe za pravdanjem
Zašto to radite? Zašto Djevica uopšte ima tu bolesnu potrebu da se pravda i objašnjava ljudima koji je ne zaslužuju? Odgovor se krije u vašem detinjstvu i vašoj urođenoj atelofobiji (strahu od nesavršenosti).
Vi imate stravičan, parališući strah od toga da ćete biti “pogrešno shvaćeni”. Vas ne boli to što vas neko ne voli; vas ubija ideja da neko misli da ste vi glupi, loši ili zli, kada vi apsolutno znate da su vaše namere uvek bile kristalno čiste i bazirane na zdravom razumu!
Vaš mozak funkcioniše kao sudnica u kojoj ste vi svoj sopstveni advokat. Vi mislite da, ako samo još malo pojasnite, ako upotrebite samo još jednu bolju reč, ako im nacrtate grafikon – oni će napokon shvatiti! Vi pokušavate da upotrebite logiku na emotivnim, histeričnim i plitkim ljudima, a to je borba sa vetrenjačama!
Energetski vampiri se hrane vašim esejima
Ono što vi ne vidite jeste kako ti manipulatori i foliranti koriste ovu vašu manu! Kada energetski vampir oseti da ste vi osoba koja mora sve da objasni, on će vas namerno i konstantno bosti sitnim, nepravednim provokacijama.
On će reći: “Eto, ti uvek moraš da budeš u pravu.” I on tačno zna da će ta rečenica kod vas upaliti dugme za nuklearno objašnjavanje! On će onda sesti, prekrstiti ruke i uživaće gledajući vas kako se vi znojite, kako se kidate i kako gubite svoju dragocenu energiju pokušavajući da mu dokažete istinu.
Oni se hrane vašim dugačkim porukama! Vaše objašnjavanje njima daje na važnosti. Vaša potreba da im se pravdate daje im iluziju moći nad vašim nedodirljivim intelektom. Vi im, draga moja, dajete besplatnu injekciju adrenalina svakim svojim predugačkim mejlom!
“NE” je cela i savršena rečenica
Kako da preživite ovu sopstvenu klopku? Kako da ugasite taj sindrom koji vam jede i ono malo preostalih živaca? Morate, jednom za svagda, da prihvatite onu najkrvaviju, ali najoslobađajuću životnu istinu za svaku Djevicu: “Ljudi vas ne razumeju, ne zato što vi niste dobro objasnili, već zato što oni NEMAJU KAPACITET da vas shvate!”
Ne možeš objasniti boje slepom čoveku. Ne možeš objasniti višu matematiku detetu iz vrtića. Prestanite da spuštate svoju inteligenciju na nivo amatera!
Vaš jedini lek je drastična, surova tišina. Sledeći put kada vas neko nepravedno optuži ili dovede u pitanje vašu odluku, osetićete onaj poznati nagon da im napišete esej. Ugrizite se za jezik do krvi! Zaključajte ekran telefona! Vaš odgovor ne sme da sadrži više od četiri reči.
Tvoj lek je da napokon naučiš da je reč “NE” cela, savršena i apsolutna rečenica! “Ne. To nije tačno.” Kraj. Tačka. Nema objašnjavanja. Nema opravdavanja. Nema dugačkih poruka u sitne sate.
Sloboda leži u vašoj aroganciji
Kada napokon prestanete da se objašnjavate diletantima, osetićete stravičnu apstinencijalnu krizu u početku. Mozak će vam vrištati: “Ali oni misle da su pobedili! Misle da nemam argumente!”
Neka misle! Šta vas briga šta misle ljudi čiji je životni domet ogovaranje i kukanje? Tvoj mir ne zavisi od njihovog klimanja glavom. Tvoja vrednost ne opada zato što te neki idiot nije razumeo!
Kada pregrmite taj prvi nalet straha, doživećete onaj apsolutni, orgazmični osećaj slobode! Osetićete onu pravu, zaleđenu aroganciju od titanijuma. Gledaćete ih kako pokušavaju da vas isprovociraju, a vi ćete samo hladno slegnuti ramenima i nastaviti svojim putem. Znaćete da je vaša energija preskupa da bi bila rasipana na besplatne časove logike za odrasle ljude.
Poruka Mastera
Draga moja prepametna, briljantna advokatice svoje duše! Spusti taj štit i baci to penkalo! Tvoj intelekt nije socijalna ustanova za obrazovanje foliranata! Prestani da pišeš kilometarske poruke onima koji zaslužuju samo tvoj prekršteni, zaleđeni pogled! Ne pravdaj se nikome ko nije na tvom nivou! Neka ostanu glupi u svom svetu, a ti budi nedodirljiva u svom. Tvoja istina ne traži tuđi aplauz, ona stoji sama, moćna i surova! Zaključaj usta, utišaj telefon i pusti ih da polude od tvoje aristokratske tišine! Dominiraj, jer objašnjavanje je za amatere!
