Najveća amaterska zabluda o vašem praštanju
Kada jedan prosečan, običan, površan čovek napravi ogromnu, neoprostivu grešku i svesno izda poverenje jedne autentične Škorpije, on se u svojoj neopisivoj amaterskoj gluposti teši jednom jedinom mišlju. On naivno veruje da u celom Zodijaku ne postoji gnev koji vreme ne može da izleči. On se oslanja na onu jeftinu, malograđansku izreku kojom su ga učili, a koja glasi da će “ljubav pobediti sve prepreke” i da će jedno izvinjenje sa cvećem rešiti čitav onaj haos koji je on tako svesno zakuvao, jer je u svojoj bahatosti mislio da mu je sve dozvoljeno bez ikakvih brutalnih sankcija.
Ta njegova ludačka zabluda je ne samo komična, već i psihološki fatalna, i zapravo samo pokazuje koliko on nikada u svom bednom, nesvesnom životu nije bio svestan pored kakve je veličanstvene i surove moći stajao. Škorpija, taj večni vladar neizbežne tame i smrti, apsolutno nikada, ni u jednom scenariju koji kosmos poznaje, ne zaboravlja izgovorenu ili učinjenu prevaru. Praštanje za nju ne predstavlja čin uzvišene, hrišćanske dobrote kojim bi se dičila, ono za nju predstavlja klasičan akt neoprostive slabosti i podvrgavanje onom istom otrovu amatera kom je dala nož u ruku.
Zato taj proces praštanja kod dece Plutona zapravo ni ne postoji kao realna, životna opcija koja je na stolu pregovora. Kada jednom izigrate onu suštinsku, elitnu i fanatičnu lojalnost koju su vam tako velikodušno poklonili onog dana, vi ste u startu zauvek potpisali svoj najbrutalniji mogući odlazak u mrak bez nade za bilo kakav karmički, ovozemaljski preporod na njihovom dvoru. Vi ne tražite od njih šansu, vi od njih tražite amneziju, a njihov um radi kao nezaustavljivi skener tuđih uvreda do granica beskonačnosti koju vi nikako, s vašim sitnim kapacitetima ne možete sagledati do onog bolnog kraja priče.
Patološka alergija na reciklirana izvinjenja i laži
Kako izgleda taj prelomni momenat nakon same izdaje? Ljudi pokušavaju da objasne sve te svoje niske promašaje objašnjavajući da je “situacija bila previše teška” i da “nisu tako želeli ni hteli na kraju”. A vi, vi Škorpije, samo ih gledate u te nesposobne, uplašene zenice sa neverovatnim gnušanjem od kog vam se u grudima momentalno skuplja sav onaj prezir iz dubine duše, stvoren samo za one ljude koji apsolutno odbijaju da pošteno stanu ispred vas kao zveri i prihvate punu, stravičnu odgovornost za te sopstvene propuste koji im se tope pred onim staklenim, mutnim suzama koje sada glume u panici.
Vama se na ta njihova bedna, prazna i tužna izvinjenja diže ugrađeni zid u mikrosekundi brzinom onog svetla i vi osećate u celom telu kako preseca svaki nerv, a kiselina besa im pada niz vas samo kao još jedan prljav i nepotreban teret. Te iste ulične, ofucane rečenice koje prolaze kod onih amaterskih, mekih i naivnih znakova uvek, za vas su uvreda vašeg izuzetno oštrog, najpametnijeg, hirurškog intelekta, a onaj mali, lažljivi, iskompleksirani partner ili takozvani najbolji prijatelj sada zapravo u očaju laže samog sebe pred tim istim očima s kojima vi posmatrate mrak stotinama godina unazad kao da je vaš lični posed na ovoj zemaljskoj planeti.
Ne pristajete vi tu ni na mrvicu tih njihovih besmislenih kompromisa, jer odlično, do srži svojih starih i iskusnih kostiju prepoznajete da su oni svi znali šta upravo rade dok su vam zabadali onaj otrovani vrh mača direktno u vaša dojučerašnja gola, izudarana leđa dok ste gledali na stranu! Ako vi, iz duboke empatije na početku odnosa pređete, slučajno ili namerno u tom ludilu emocija, preko ovakve zverske uvrede jednom, to znači da dopuštate dželatu da samo bolje odmeri vaš vrat, i taj se užas pred vašim čvrstim, kamenim sistemom odbrane više neće proći nikada ni pod najžešćim bolovima tuđeg preživljavanja u prašini na kolenima koje sad padaju samo za vaše čizme da bi oni ispali neke plemenite žrtve koje nemaju dostojanstvo, a koje vi ionako prezirete.
Zloglasna faza sakupljanja dokaza pre finalnog reza
Kada se taj jedan strahoviti prelaz dogodi u onom zloglasnom i najcrnjem mračnom uglu iz kojeg uvek upravljate tuđom srećom, vi najčešće uopšte ne eksplodirate onog momenta od razaranja i besne vulkanske lave, pa i ako sve misli vrište unutra od iznenađenja koje niste videli, vi se zatvarate i skupljate podatke do konačnog cilja u glavi kao na računaru! Pustićete vi njih danima ili mesecima dok im onako ležerno prodajete prividnu, apsolutnu sreću i lažnu, olovnu sigurnost samo kako biste dobili što više pravog, opipljivog alibija sa kojim više ni u jednoj instanci u nekoj raspravi ovi nemaju pravo na žalbu do golog neba iz svog uplašenog malog sveta, dok se vama u dubini podižu zidovi besa, zidovi isključivo naštelovani za onu završnu predstavu kada ćete isključivo sve to uništiti nekim jednim jedinim smrtonosnim potezom koji para kosti onome ko ga oseti onako na samom startu propadanja dok vi nadmoćno ćutite pre reči.
U ovim teškim, strašnim i bolesno mirnim trenucima, vama pred tom, do juče bliskom figurom za vas lično, samo curi najteži znoj gađenja, dok on ili ona pričaju o onoj svetloj idili koja više apsolutno nikada neće ponovo sijati pred vama dvojema sve do same konačne tačke zaleđenja kosmosa i potpunog nestajanja ljubavi iz svemira između dveju sudbina. Skupljate vi svaki taj najgori izraz na tuđem čelu, i sve ono prljavo šaputanje iz tuđih mračnih, glupavih, neopreznih i amaterskih tajni pred vašim uveliko spremnim mačem giljotine koji reže, tako da na samom kraju ti bedni pacovi u noći apsolutno ostanu do srži nemoćni u svojoj prljavštini! Ovo sakupljanje materijala na dnu dna je nešto pred čime su vas plašili odavno, ali je taj materijal jedina istina kojom na kraju razrušite svaki, pa i onaj najzlobniji ulični ego lažnog spasitelja pred ljudima na zemlji.
Okidač koji u milisekundi gasi nuklearni reaktor ljubavi
Dolazi taj okidač s neba do kojeg, do koga vi nažalost niste ni slutili da vas je vukla ona duboka tamna i strašna crna magija kojom zrači izdaja; on se pojavi u samo, ni manje ni više jednoj neverovatnoj, teškoj mikrosekundi, onoj sekundi nakon svih zabluda kada vama pred sopstvenim, genijalnim, sveznajućim i oštrim plutonovskim umom to dođe do granice usijanja, i ta faza praštanja zauvek i totalno sagoreva iznutra prekidajući tok krvi kroz svako staro saosećanje za onaj njihov suzni plač. U tom istom neverovatnom kliku i lomu svih misli i suza, vi gubite svaki mali impuls preživljavanja u tom tužnom, jadnom trulom okruženju, gaseći u tom mraku u glavi svaku milosrdnost na prekid i zatvarajući tu knjigu prošlosti kao jednim neopozivim i savršenim čeličnim, teškim pečetom onih nebeskih vladara pred kojima te kukavice i dan danas kleče moleći oprost od samog demona s kojim se igrali kada je bio bez trunke mraka prema njima, ali ste tu crtu već zverski povukli pred onim zlom dok niste ni trepnuli, a to oni nisu videli, zarobljeni u nekom snoviđenju moći da su vas prevarili.
Taj nuklearni, najveći reaktor ljubavi zbog kojeg ste davno vi rušili, bez reči, ceo prokleti grad da im pružite zaklon i spas dok vas oni bez pardona pljuju onako sa leđa lažljivih maski, sada se prepliće u onaj apsolutno zaleđeni i najbrutalniji ledeni presek gde ta stara i voljena persona nestaje, dok vi bez ijedne reči sujete prekidate struju da im taj vazduh prekrati pluća koja ste im vi grejali. Shvatite u dnu vaše ludačke, fanatične i duboke duše da na svetu više nema nijedne kapljice nade koju oni zaslužuju nakon tog udarca od onih u koje ste bespogovorno, slepo, surovo zalagali svoje ožiljke za tu sigurnost samo pre par sati ranije, te oni sa te vaše moćne i gorde crte više nikada u stotinu novih reinkarnacija i suza laži nemaju učešća ni mrvicu tuge da spase taj njihov amaterski obraz.
Fizičko, organsko gađenje prema osobi koja vas je izdala
Kako oni mogu i da sanjaju to nešto što i dan danas vi ne delite i ne izlažete celom društvu kao tajnu; to nije prost onaj bes, onaj histerični, prljavi i običan revolt ili ulična želja za onim glupim svađama po komšilucima koja se prebrodi noćnim plakanjem u mraku pred suzama drugih žena ili na dnu boce po mračnim kafanama kada odu. Ono što Škorpija oseća posle onog saznanja, i posle onog prljavog traga od ubadanja je patološko, fizičko i izuzeto nezadrživo gađenje na bilo koji njihov smešak, pomisao na dodir, na njihovo gnusno disanje i svaki ton koji to biće sa usana propušta da izađe dok i vi trpite to prljavo licemerstvo pored njih sve dok onaj konačni presjek noža giljotine ne dođe u vašoj zaleđenoj tišini koja im izmakne tlo i nadu da vas mogu da ubeđuju kako ste u pravu, sve pred praznim obrisima prašine koja ih sakrije u dnu srama pred vama kad to sve pršti!
Osećate neverovatnu mučninu da vam je do juče bio tako blizu jedan mali, smešni lažljivac, pa se preispitujete do zore u mraku šta je taj vaš genijalni kompjuter mogao da preskoči da ne vidi onu bednu masku koju oni nose pred drugima pokušavajući na neki jadni, mali, sitni fol da i od vaše krvi sebi upiju bar mali gram hrabrosti kako bi oni u društvu sutra preživeli bez vas kad zavlada mrak. Njihov onaj dodir je vama u mislima kao da hodate golim, izubijanim nogama, ranjenim preko stotina slomljenih ogledala bez ikakvog izlaza, dok vas u grlu probija tuga jer ste neviđeno moćni a opet ste spustili svoj oklop u ruke amateru s dna pacovske jame koji vas sad laže. Tu on u tom mraku gubi pravo da ga poštujete ko biće dok vas trza.
Olovna, mrtva tišina kao najgora doživotna kazna
A vaša uvek spremna, savršena kazna za onaj bezobrazni napad nikad neće početi galamom i nikada, dokle god udišete taj elitni vazduh Plutona, neće uključivati onaj vaš dragoceni glas ili ono javno iznošenje na stub srama koje oni sad u svojim glupim preispitivanjima po glavi onako prestravljeni od osvete isčekuju da bi vi valjda njima tako dali neku vrstu šanse, olakšanja sa kojim oni pokušavaju da prebrode svoj ludački, gorki strah od toga kada vas jednom upoznaju i izdaju na mraku pred praznim osmesima sveta, nadajući se laži dok vi samo izreknete presudu bez glasa što zviždi nad njihovom sudbinom. Vi zapravo počinjete ono, najsurovije, tiho, sporo ignorisanje do daske od kojeg puca svaki nerv u čoveku koji se u onom najcrnjem ponoru očaja sruši sam od samo onog vašeg ignorisanja za večna neviđena pokolenja dok vas oni na “Seen-u” izgaraju svaku reč očekujući povratni “Volim te” a taj poziv s crte ne dolazi do smrti za taj prekršaj s vama i bez objašnjenja.
Vi ih dovedete tu gde ne veruju sami više u svoj lažni sjaj, u onaj ego što vam prkosi na ulici, ne veruju dok vas gledaju kao duh sa ulice kom je svaki novi pogled prazan, oštar i ubija u zenicu svake nade o onom zaboravu sa kim, po kom, na šta su se oni tako arogantni kladili verujući da će deca s Plutona za tren praštati njihovu prozirnu grešku kao kakvu dečiju igrariju u nekoj glupoj, dečijoj prljavštini od peska pred nepoznatim prolaznicima dok lažu sami sebi i vas kako su bolji nego ikada dok vas prećutno gube sa radara. Taj doživotni tretman ledene samoće, mrtvog i neshvatljivog prećutkivanja ostaje na njihovom ranjenom samopouzdanju bez obzira dok god ih kosmos sažaljeva, a vi ih u zaleđenim venama sa neprocenjivim, ubitačnim stilom na samom vrhu dominacije pustite na tom doživotnom ignore dugmetu! Mislite na onaj tihi užas u njima.
Gledanje tuđeg nervnog sloma sa apsolutnom ravnodušnošću
Vi ćete posmatrati, naravno da hoćete jer to ludački vaš um i sadistički taj vaš intelekt traži da zabeleži, svaki onaj slom na tuđem terenu do potpunog detalja i svake sitnice! Vidite kako oni od prvog naleta zbunjenosti, preko uličnog plakanja, vrištanja po porukama i lažnih bolesti zapravo u mikrosekundi shvataju stravičnu razmeru gubitka, lome se po onim svojim kafanama, histerišu, na sto strana vas i blate po ljudima ali ne dobijaju od vas, onih velikih zveri sa planine zla, nijedan miligram, ni jedan trun na vagi te pažnje kojom oni taj slom tako bedno i prozirno sada pravdaju kao žrtve sistema ne bi li ih neko jadne pogledao pre no što umru iznutra. Gledate taj bedan slom kao na ekranu dok vas to ne dotiče, to propadanje ispod zgrade od papira što su gradili od vaše moći do onog tužnog tragičnog momenta neviđenog apsolutnog nervnog očaja i agonije u očima koje sad beže.
U tom procesu nema kod vas one ljudske, tople radosti zato što taj stvor sad krvari zbog uvrede prema vama; ono što ostaje za vama je grobna, neverovatno hladna i teška ravnodušnost jedne neuništive prave sile koja bez trunke mraka prožima to besno tuđe mučenje i onako pospano u vašoj elitnoj dominaciji prelazi na onaj novi red problema u svom carstvu i ostavlja taj ožiljak da na onim parazitima bledi iz inata svedočeći za sva vremena da vi ne pripadate tom ljudskom, plačljivom uličnom plebsu punom kompromisa u tišini za ono malo siće na kraju meseca dok vi zidate i ostvarujete nove snove za vas koji pamtite samo te najjače vatre po srcu. Vaš prezir nije suza ni osmeh u inat, vaš prezir se manifestuje kroz to da tu osobu prođete bez pardona pored ulice a ona izbezumljeno znoji svoj uplašen odraz gubeći svaki komad časti s onom vašom veličinom i sjajem dok se penje gore bez njih! Posmatranje iz mrtvog ugla onih koje vas tako napustiše bez prava i onaj njihov ulični pad je satisfakcija ravna samo kruni koja nikad pred lažnjacima s njim nema trunke griže savesti!
Zašto nikada, ni u ludilu, ne dajete drugu šansu
Ljudi ne mogu i ne žele u njihovoj glupoj logici ni da zamisle taj nivo te vaše teške isključivosti po onom pitanju opraštanja za taj jedan isti propust po nebrojeno mnogo puta kao da je reč o običnoj kiši. U psihologiji i onom genetskom inženjeringu zveri kakva je Škorpija, apsolutno nikada i ni pod kojim bolesnim obavezama nema nikakve takozvane “druge šanse”, zato što vaš oštar intelekt iz aviona sagledava pretnju koja namerno krši svaki vaš kod s ciljem da vas prevari u startu, pa se i vaš olovni bedem, srušen ranije zbog nekakve njihove ljubavi, brže sruši nazad jer u vama on više nema poverenje vredno zrna onog vašeg besplatnog znoja prosutog na tu ludu zabludu od pre samo nekoliko nedelja i na njihove mračne iluzije u tišini. Vi znate jedno, za vas, ko vas izda, on je pokazao svoje pravo lice s kojim nema prepravke! Da ne pričamo na tom trulom nekom lažnom kompromisu!
Ova zabrana ne dolazi iz inata već iz jednostavne formule – druga šansa bi onom istom srušenom sistemu s vama po istim onim propisanim parametrima samo otvorila put da onaj njihov podli, tužni i prljavi lažov sad namesti svoj perfidni mračni udarac mnogo, mnogo bolje i preciznije pre nego što vi osetite opasnost i iz tog mrtvog ugla! To nikada sa gospodarima smrti ne sme da se ponovi a vaš genijalni kompjuter više neće upaliti tu staru laž pa čak ni zbog neke dečije uspomene u mraku sobe od koje vam nekad i u snu u potiljku prostruji sećanje sa nekom teškom tugom onako do same gole koštane srži koja pršti po mraku pred očima bez onog istog amatera kog ste tako obrisali na tajnoj lomači sa svim tajnama bez ijedne reči jer vas više ne dotiče šta rade s njim; taj oklop se sada isključio ka onom tužnom mraku zveri što vreba one preostale amaterske pokušaje oko vas dok vam tiho aplaudiraju ti što se plaše samo te olovne dominacije koja nikada onom malom grešniku iz pakla ne može pružiti komadić spasa, pa mu je bolja kazna od vas samo propast sama od sebe! Zaborav bez presedana zauvek kosi šanse svih s kojima vas ne spaja kod onog istog karmičkog inata sa dna i nikad, pa čak ni s Bogom na svojoj onoj mračnoj truloj strani, ne opraštate bez naplate koja se ravnja kroz taj led.
Prebacivanje izdajnika u folder nevidljivih duhova
Nakon svih faza i tog istog ludačkog preloma misli po vašoj teškoj lobanji prepunoj moćnog, elitnog plutonovskog instinkta i magije, dolazi ta jedna strašna, tiha i najstrašnija opcija isključivo samo vama svojstvena u svemiru: trajno prebacivanje celog tuđeg života u ono famozno izbrisano “preminulo” carstvo gde vi bez osećaja postojite u sadašnjosti dok se prošlost pretvorila u izgoreli papir, pepeo pomešan s prljavom uličnom prašinom po kom gaze druge uplašene siluete pod nebesima čekajući vašu novu odluku o tome koga ćete kazniti a koga pomilovati od tog istog zla iz vaše blizine koje naivno vreba a da toga na ulici ni nesvesno nije nažalost na taj prvi start. U onom mrklom dosijeu vašeg pamćenja, na njihov dosije nalepljen je teški olovni katanac sa pretnjom doživotnog brisanja u tami od koje drhte same mračne senke onog vašeg ugrađenog, nemilosrdnog, ubilačkog skenera onog momenta kada okrene zaledjena leđa na kraju ulice i napusti onu osobu kao staru novinu ostavljenu na nekoj prokletoj uličnoj klupi koju ne primećuje niko od vas ni po noći i danu do onog samog apokaliptičnog razaranja tuđeg ega što moli po prašini milost koju od onog besnog oklopa dobiti doista nipošto više nikad u istoriji zla neće moći niko osim vas.
To što on i dalje nekuda puzi i misli o vašem imenu vas na javi i snu apsolutno uopšte nimalo na mikrosekundu u mraku onako po sobi, na onom poslu sa ljudima ni najmanje ne ometa na onom vrhuncu gde gazite do onog nepresušnog mora uspeha po vašoj traci po kom samo deca onih lavova plutonskog sistema jurišaju po kruni i s onom oštrom nezaustavljivom snagom, snagom feniksa ostavljajući taj prazan i nebitan obris bezimenog trulog jadnika bez povratka ikada pre, i nigde taj obris nema uticaja po onim moćnim zidinama pod vašom šapom koju sad samo prave elitne krvoločne ubice i zveri imaju pravo pod senkom smrti i tužne tame bez kapi krvi okusiti dok vam oni sa dna i iz zavisti tapšu a vi samo okrenuti s ledima dominirate na mračnim vrhovima tog celog tog jadnog društva posrnulih preplašenih foliranata koje čiste bez imalo znoja samo pogledima oštrim kao nož kroz prašinu oko njih! Postaju goli, hladni duh i nestaju iz svake misli dok vi brojite uspeh svog znojnog napora iz mrklog haosa izlazeći pred vas do kraja i zgrćuči taj milionski svet sa neviđenom ravnodušnosti s vašim prepoznatljivim ledenim ciničnim i superiornim najskupljim poluosmehom na samom usnama jer su bez imalo vašeg prisustva mrtvi na papiru vašeg svesnog sistema u mikromilimetar zauvek okončani s kletvom na ramenu doživotno, trajno osuđeni u blatu sažaljevanja bez jedne bačene i olovne zaboravljene kapi nade!
Sveti ritual izolacije i isecanje truleži iz duše
Kada taj neko onako u sekundi potpuno propadne bez kapi snage da to oseti na prvoj crti prevare i ostane odsečen kao ruka sa zlom prljavštinom i teškim mrakom ispod maske na tom mračnom pladnju ispunjenom vašim gađenjem, onda se u tom sledećem redu prioriteta po zakonu podzemne vlasti obavezno pali taj jedan jedini najvredniji i vaš apsolutno privatni sveti noćni ritual od neprocenjivog značaja pred sam mrak u zoru – totalna i bez sumnje radikalna grobna izolacija samo u četiri prazna armirana, izgažena i izmučena suzama blindirana vaša mračna zatvorena sveta, a tamo nema prostora, tuge ili empatije s tim malograđanskim pričama o onim bolnim, tužnim ljubavima u čašama od plastike na stolu pred zavidnim drugaricama dok se slavi slom. Vi se zatvarate na dnu sobe s bolom ispod mraka roletni da taj mrak posisa iz vas to olovo onih najgorih izdanih suza prolivenih noću i progutanih usnama onim istim besom iznutra kojeg svet nije video jer se tu ne slavi ono što je prljavo i sramotno u vezi laži s amaterom u kog se tako jako nadalo do pre dva tragična dana. Vaš um u tišini ne spava a srce udara onako surovo u zidove grudi bez lažne milosti, vadi sve noževe redom iz leđa sam dok u znoju krvari zver svesna sopstvene mračne greške do jutra uz onaj crni bes a izlazi sve oštriji fokus da opere to đubre i izmesti sa lica na sramotu svih koji glume ljude tu do svitanja pred danima zveri u samoći s kletvom koju ne žale zbog pada tuđih amatera po vama do dna mraka dok i vaša kost ledi bez onih olovnih grešaka a s vama znoje tuđu propast po telu koje vi u snu ispravljate jer nema boljeg leka nego vaša surova pamet!
U toj najdubljoj i onako groznoj, jezivoj tišini prelomljene duše u olovnom, mračnom mrtvom uglu dok iscedite sav bol i trulež sa onim najskupljim zloglasnim, teškim unutrašnjim naporom i inatom od kog pucaju pluća od tog tereta od kog se obrisi lede do mrkle noći; tu bez anestezije od onog teškog seckanja tkiva onog malog uličnog srca prljavštinom napunjenim, u onoj bolnoj tami vaše kletve na samom rubu te stravične propasti pronalazite onaj neuništiv lek feniksa zbog kojeg vi iznad svih onih plitkih maski po svetu u tami lečite samo sami te žive otvorene pukotine do daske dok ih sa malo znoja skupljate tu do tog jutra za novog vođu jer nema mesta onom onom starom trulom plamenu zbog trule ulične ljubavi i prevare da više od noći do jutra zauzme jedan vaš udah snage s mrakom s vašim čistim i oštrim skalpelom istine kojim su deca podzemlja operisala i obrisala to lažno bolesno jezivo stanje duše na rubu svesne, mrtve tišine u mraku odakle sa istinom idete u svemir do novih pobeda na lomačama koje gore na onim porazima bez kapi vode nad izgorelim ostacima foliranata u suzama sažaljevanja bez glasa o milosti od vas! Ovaj iscrpljujuć proces je vaša prelomna magija kojom ta zvezda iz blata postaje apsolutni jedini svetli zračak u tom nepresušnom mračnom nebu iz kog crpite vaš stotinu hiljada puta najčistiji, elitni olovni sjaj nakon izdaje pod nožem sudbine u onim stravičnim krizama, obnavljajući to vaše poverenje samo isključivo sebi do neizbežnog osvajanja zvezda neostvarenim a najvrednijim tajnim krvoločnim planovima sa suvim besom i zlatnim onim vašim milionima s neba samo do kraja tog mrtvog ugla!
Radikalno brisanje uspomena bez kapi anestezije
Ovo se nikako ne radi sa tužnim muzičkim plejlistama u sobi i sa starim i neopranim stvarima propalih jadnika pod onim plišanim ćebetom u tami i ne kuka nad fotografijama koje su vam tako duboko cepale zaleđeno srce od očaja do juče, vi vršite proces do dna u kom se sve i apsolutno sva onako mračna trulež i ostaci onog foliranta eliminišu ne sa smešnim dugmetom za smeće već na totalno onako razornom, surovom fizičkom odvajanju sve prašine i prljavštine iz koda do srži gde se svaki kontakt na tim prokletim onim stvarima lomi pod čizmom znoja pre svetla i izlaska sa gorućim pogledom! Svaka najmanja tačka uspomena sa onom uličnom, lažljivom siluetom prolazi u kontejner onog trenutka po vašem stanu kad se taj gorući plamen ravnodušnosti preokrene na tu prazninu onim vašim poznatim najtežim inatom bez prolivanja one prave vlažne kapi znoja ili empatije preko trulih sitnica gde je svaka zajednička tačka mrtva iz korena a oni u svojim bolestima tu plaču po svetu jer od tog procesa se gubi trag a taj onaj stari svesni prelom o vašoj duši lomi se hirurški, mirno sa ledenim dahom iz pluća koji kida srž bez milosti za preživele suze bez prava izbora i za vas su onako zaleđeno te sve stvari otrov na stolu koje u jednom, jedinom mirnom momentu bacite na tu prljavu dasku sa prezirom i osmesima ravnodušnosti koji pucaju u praznini da niko po svetu ni u bunilu to ne veruje da je to postojalo uz taj sav onaj mrak koji onaj naivni ulični slabić nosi jer vi pred zidinama režete sa najostrijim mačem u glavi gde je tlo izbrisano s pepelom. Nema tog povratka, taj otrov tu više u glavi i stanu nema i ne bledi do smrti zbog bola ali ste vi već prežalili to malo nebitno ništa koje stoji iza tih krhotina ogledala pod vama koje i ne zaslužuje bol onih viših elita! Vaša duša je opet od titanijuma oštra ko zima a oni ostaju izbrisani a obrti od srca brišu bez anestezije od onog noža izdajice koga zgazite s prezirom iz vas s mrakom u očima do neprikosnovenog olovnog neviđenog zaborava!
Izdaja kao pogonsko gorivo za milionski, sirovi inat
Kada vaši amaterski neprijatelji sa suzama slave to na ulicama to njihovo bedno misljenje da se vaša kruna od onog poraza smanjila na milimetar od tla i u onom lažnom blatu misle da ste izbačeni iz te igre na suzama iz mraka i u onim kafanama preživljavaju vas u mislima i noćnim znojima ne znajući kakva im kazna diše; tu na sceni vaš onaj najčistiji, plutonovski i apsolutno onaj nuklearni, krvoločni inat po kom vi prepoznajete preživljavanje staje pravo pred ogledalo tame dok to čudo preusmerava najteže goruće udare adrenalina prema onom jednom suvom zaleđenom poslovnom ambisu a taj je onaj jedan rizičan plan do samog vrha s tronom do te prašine svih preživljavačkih miliona skriven u onom trezoru dok vas svi zaborave! Taj mračni inat nema cene on nije onaj običan preteći impuls, taj je preokret u milisekundi taj koji se zakuva a i prelije od bola iz te iste truleži dok ga oni smešno podbadaju iza onog svog malog izmišljenog života nadajući se lomu! Vaš bes ide iz mraka u biznis od onog vašeg znoja bez sumnje gde pretvarate svu mržnju iz kosti pravo na crvene olovne nule na računu po noći, sa stotinu nespavanih sati po kojim bi oni pali a vi postajete taj mač što lomi konkurenciju onako mračno s nebeskim osmehom do zvezda jer znate oni lažljivi oponenti bez te prevare bi u vama budili onaj uspavani vulkan bez dna a tu vaš znoj topi tu kulu do milijarde ispod te staklene fasade tišine bez prava da im dokazujete to na mrežama gde oni plaču od bede prepoznajući od straha kako ta njihova plitka pobeda od vas rađa neprikosnovenu imperiju pred samim onim zvezdama nad mrakom za sve njih do najviših slojeva! Vraćanje na tron sa tim olovnim uspehom gazi preko one mržnje tu bez ijednog zvuka o empatiji tu bez trunke sažaljenja do kraja jer taj milionski inat prži neprijatelja po ožiljcima kad vas preživi dok vi naplaćujete do one zadnje trule pare vaš suzni sjaj. Pustite im da znaju bez da vam oni u strahu šapuću iza senki po hodnicima na ulici kad prolazite u pobedničkom kaputu sa ciničnim mirnim onim nadmoćnim, nedodirljivim osmehom na tragu vaših suza onog zloglasnog, olovnog uspona iz tog nevidljivog pepela kom se oni u divljenju i jadu poslušno klanjaju drhteći od straha s vašim inatom od krvi i bezgrešnim kapitalom koga su samo isprovocirali i oni probudili nesvesno do te stravične propasti dok gledaju a iz tog istog prašnjavog “mrtvog ugla” vlada car tog sveta za kraj svega živog oko njih bez stida dok vas gube! Taj vaš onaj najmoćniji finansijski vrh iz mraka po svetu na dnu bez sunca odnese preživela čuda i suze i pretvori to trnje na putu do same nevidljive moći na zvezdama od onih besmislenih oponenata s osmehom ispod obrva od titana!
Rađanje nove, nezaustavljive i stostruko opasnije zveri
U trenutku vašeg izronjavanja, onog trenutka kada preživite sve to crno, lepljivo, bolesno ludilo usisano sa poda prljave ulične sobe lažova koji su od vas tražili suze iz mraka pred svitanjem u onoj hladnoći s ledom, ta osoba koja gazi vrata pred civilizacijom i vraća teški fokus na očne zenice pred ljudima i sa suncem više nije ni onaj bledi onaj iznureni stari heroj! Vi iz te najteže psihološke zloglasne sobe izlazi onaj novi olovni feniks stotinu puta brži, hladniji, pametniji, okrutan onako smrtonosno sa mačem i štitom, opasniji od one crne zveri u sumrak od svih koji s njim pomisle da u trci idu na sudar, od svih ožiljaka ošišan bez ikakvog srca sa kojim ste krenuli a on sa ubojitom čistkom ispisuje nebeska ludačka pravila do daske jer preživela oštrica baca s trona amatera jednim pogledom pre znoja do nebeskih svodova bez milosti dok vi pobeđujete. Taj izlaz onih Škorpija sa onom istom neprikosnovenom i olovnom ludačkom elitom nad tom prašinom baca kletve oprostom dok i vi od onog blata iz koga oni gledaju to sa suzama ne pravite apsolutno od sveta novu kulu od titana od čije tvrđave više niko iz njihovih amaterskih, praznih, plitkih jadnih prevarenih krugova ne prilazi ni do ograde mrtvog ugla! Ovaj novi izron od onih dečijih rana ostavlja ožiljak koji opominje preživeli instinkt u vašim olovnim telima iz kom vas iz inata u glavi štiti svaka kost sa onom smrtonosnom krunom na tragu u besu bez treptaja pred ovim istim smešnim tužnim parazitima do samog, zadnjeg onog veličanstvenog kraja pre neizbežne tame u tami zvezda i bez anestezije nad ostacima lažova iz tog mrtvog pepela dok vi prelazite to dno apsolutno dominantno bez kapi žaljenja za tu zabludu u tami! Vaše carstvo je sada od titanijuma pod onom novom snagom zveri pod plamenom do onog zadnjeg neukrotivog nedodirljivog vladarskog prestola za tu decu zvezda sa vrha vasione pred ovim drhtavim jadnicima! Vi ste taj krah pretvorile onako hirurški zaleđeno do golog koda univerzuma s onom surovom onom krvoločnom pobedom pred neviđenim sjajem moći od onih sitnih laži dok su svi ćutali zbog tuđe slabosti i u onoj mračnoj hladnoći vi po redu brišete na dno neprijatelja gazeći preživelo đubre vašom sudbinom po kom od danas ne pristajete bez zvezda i na onim kompromisima zla! Vaš uspeh na kruni iz očaja do sunca pred vama sa milionima na nebu, na onoj najčistijoj, olovnoj tački onog mrtvog univerzuma ostavlja doživotni, zloglasni trag feniksa zbog mraka koji su hteli a vi ga pretvorile bez daha u krunu!
Poruka Mastera
Drage moje premoćne, krvave i hirurški oštre Škorpije iz podzemnog mraka od olova pod zidinama suza, to vaše gašenje svih svetlosti nad onim sitnim lažima i ta vaša mrtva zaleđena, doživotna i najstrašnija grobna kletva zaborava iz mrtvog ugla jeste vaše ubedljivo najskuplje i elitno oružje za odbranu sopstvene krune i čišćenja prašine pod vašim čizmama od titanijuma! Ne dajte tim amaterima ni pravo na to vaše jeftino pravdanje ni sažaljenje dok oni u suzama po mračnim bulevarima traže oprost kog vaš radar ne isporučuje pre onih laži zbog gluposti! Zadržite taj vaš ubojit olovni pogled, secite te trule prevare na prvi tren bez anestezije od bola u tami sa onom vašom staklenom onom ludačkom snagom odozgo nebesa, bacite te parazite i jadnike na doživotno, trajno propadanje iz koda do samog onog “Seen-a” bez jedne trunke trule empatije, i dozvolite samo i jedino onim preživelim pravim elitnim i fanatičnim onim zverima pristup do samog vašeg trona pre izlaska na vrh, dominirajući uz milionima pržeći izdaju u pepeo dok preživeli svet samo u strahu na onom najnižem tlu od blata drhti čekajući taj vaš tihi zvižduk pravde ispod oblaka! Vladajte tim vašim najčistijim krvoločnim mrakom i neviđenom dominacijom nad prašinom i gazite amaterske onako do zore bez kapi empatije do daske u onom neviđenom ludačkom i zverskom sjaju dok niko ni na sekundu od vas to pravo prevare neće imati! Gazite!
