Mit o brzom praštanju i letargičnom zaboravu
U svetu u kom ljudi žive kao programirani roboti, postoji to jedno glupo, malograđansko i forsirano pravilo koje kaže: “pametniji popušta” i “treba oprostiti i zaboraviti”. Za prosečne, emotivno plitke znakove, to možda i pije vodu. Ali vi, drage moje uranske, neukrotive genijalke? Vama se od te floskule doslovno prevrće želudac! Vaš intelektualni ego je postavljen na apsolutni kosmički maksimum i vi organski, biološki odbijate da igrate po pravilima ljudi koji nemaju ni gram vašeg morala i vaše lojalnosti.
Okolina vrlo često, zbog onog vašeg uvek prisutnog, ciničnog osmeha i prividne opuštenosti, stiče frapantno pogrešan utisak da vi ne marite za tuđe greške. Oni vide vašu širinu i misle: “Ma, Vodolija je kul, njoj sve prođe, ona se ne ljuti.” O, kakva epska, stravična i amaterska zabluda! Vi se možda ne derete na sred ulice i ne pravite jeftine španske serije kao vatreni znakovi, ali vaš mozak, u savršenoj, ledenoj tišini, sve beleži! Vaša baza podataka je veća, mračnija i detaljnija od bilo kod servera na ovoj planeti.
Arhiviranje grešaka u sterilnoj fascikli mozga
Kako zapravo funkcioniše taj vaš zloglasni sistem pamćenja? Kada vam neko učini nepravdu, kada vas iskoristi za svoju jeftinu dramu ili kada vas hladnokrvno potceni, vi nećete odmah reagovati. Vaša prva reakcija je uvek posmatračka. Vi se zaledite, blago podignete obrvu i vaš um prelazi u operativni mod sakupljanja dokaza. Vi tu njihovu grešku ne bacate u zaborav; vi je uzimate hirurškom pincetom i stavljate u crnu, nevidljivu fasciklu u vašoj glavi.
Ta fascikla je vaša najdragocenija polisa osiguranja. Vi ljude posmatrate kako se prave ludi, kako glume da se ništa nije desilo, dok u sebi mislite: “Gledaj ovog amatera kako misli da me je prevario.” Vaš mozak pamti boju njihovog glasa u trenutku laži. Pamti dan, sat i tačan kontekst u kom su vam okrenuli leđa onda kada vam je trebala samo jedna reč podrške. Vi sakupljate te podatke, ne iz zlobe, već iz čistog, elitnog nagona za samoodržanjem.
Razlika između vašeg oprosta i druge šanse
Ljudi jako često mešaju vašu ravnodušnost sa oprostom. Da razjasnimo jednom za svagda: Vodolija može da oprosti. Vi imate tu vanzemaljsku svest o ljudskoj gluposti i vi razumete, sa psihološke strane, zašto je neko bio slab i zašto vas je izdao. Vi mu opraštate jer ne želite da prljate svoj um njegovom prljavom karmom.
Ali, i tu postoji onaj ogromni, armirani ZID! To što ste vi nekome “oprostili”, ni u jednoj jedinoj paralelnoj dimenziji ne znači da taj neko dobija drugu šansu da vas ponovo dotakne! Oprost je za vaš mir; ali zatvorena vrata su za njihovu kaznu. Kada vi nekoga procesuirate i shvatite da je toksičan, vaš zloglasni “emotivni reset” se pali na dvesta posto. Vi tu osobu trajno isključujete iz matriksa. Vaše srce se ledi, a vaša logika zaključava katanac i baca ključ u najdublji okean.
Osveta kroz ledenu, nadmoćnu tišinu
Kada dođe taj trenutak raskida, vi niste od onih koji će poslati kilometarsku poruku punu uvreda. Vaša osveta je milijardu puta gora, elegantnija i sofisticiranija. Vaša najgora kosmička kazna je vaša grobna, nepodnošljiva, elitna tišina! Vi jednostavno prestanete da odgovarate na njihovo postojanje.
Kada vas dželat sretne, očekuje da ćete okrenuti glavu u stranu. Ali vi to ne radite. Vi ga pogledate pravo u oči onim svojim staklenim, prozirnim pogledom, blago se nasmejete i prođete kroz njega kao da je sačinjen od najređeg vazduha. Taj osećaj da više nemaju apsolutno nikakav značaj u vašem kosmosu, taj udarac na njihov bedni ego, uništava ih do temelja! Oni se mesecima kuvaju u paranoji, dok vi uveliko gazite ka svojim milionskim vizijama, zaboravivši da su ikada i postojali.
Milionski uspeh kao poslednji, smrtonosni udarac
I šta se dešava nakon što počistite te parazite iz svoje baze? Dešava se nuklearna fuzija! Sva ona energija koju ste trošili tolerišući njihovu prisutnost, sada se oslobađa. Vaš inat, taj čisti, ludački, najcrnji inat, preuzima kontrolu nad vašim životom! Vi se zatvarate u svoju laboratoriju, izolujete se od sveta i počinjete manijakalno da gradite svoju imperiju!
Vaš konačni obračun sa svima koji su vas izdali dešava se onog dana kada vaš uspeh eksplodira. Kada vaša “ludačka” ideja donese ozbiljan kapital, kada postanete apsolutno nezavisni i kada svima postane jasno da ste vi gospodar univerzuma! Oni će vas gledati iz svog blata, svesni da su prokockali mesto pored onoga ko menja svet. Vi nećete morati da izgovorite ni jednu jedinu reč; vaš nadmoćni status i vaša briljantna sloboda reći će apsolutno sve umesto vas!
Poruka Mastera
Draga moja, prkosna i genijalna Vodolijo! To tvoje zloglasno, nepogrešivo pamćenje nije tvoja mana, to je tvoj najskuplji sigurnosni sistem! Nikada se ne izvinjavaj nikome što ne praštaš izdaju! Tvoj intelekt je previše dragocen da bi reciklirao ljudsko smeće koje je jednom već pokazalo svoje pravo lice. Čuvaj taj svoj zid od leda, seckaj energetske vampire onom svojom stravičnom tišinom i koristi taj nezaustavljivi inat kao raketno gorivo! Neka ih tvoja hladnoća izluđuje, dok ti u mraku zidaš milionske vizije pred kojima će sutra svi ti autoriteti morati da kleknu! Tvoj um je tvoja apsolutna imperija!
